"ТО НИСУ ДЕЦА, ТО СУ МОНСТРУМИ" Славица Иванић, сестра убијеног Драгомира Јевтића за "Новости"

ОДЕ мој Гиле, мој брат. Никада више ми неће рећи секо моја једина, помиловати ме, похвалити, изгрдити ако треба. Страдао је на правди Бога, али зар тако? Зар непознати момци, тако рећи још деца од 20 и 22 године да га свирепо претуку, а онда, као смеће, баце у жбуње и оставе да умире на хладноћи, као псето. Па, то нису деца, то су монструми!

Фото И. Маринковић

Овако, за "Новости", говори Славица Иванић, сестра Драгомира Јевтића (44) из Старчева, који је брутално претучен у новогодишњој ноћи у Панчеву, када је задобио тешке повреде од којих је недељу дана касније, на Божић, преминуо у београдском Ургентном центру. 

Због наношења тешких телесних повреда Јевтићу, ухапшени су и Н.Г. (20) и А. Б.(22). Засада поступак против њих води Основно јавно тужилаштво у Панчеву, али се очекује да ће предмет прећи у надлежност Вишег тужилаштва, с обзиром на то да је наступила смрт жртве. 

Неутешна сестра каже да је њен Гиле био благо, не само зато што јој је брат, него јер је то - истина. 

- Сви смо га у породици, од деце до одраслих, обожавали, јер је био добар као лебац - прича Славица. - И комшије и колеге из "Зеленила", где је радио, знају какав је био. Умео

је, истина, да попије понекад, кад је неко славље, али никада никоме није упутио ружну реч, замерио се, потукао. Просто, није то умео! 

Наша саговорница каже да се са Драгомиром чула 31. децембра: 

- Рекао ми је да ће с посла свратити у неки кафић са колегама, да мало прославе долазак наступајуће године. Након тога, последњи пут сам мог Гилета чула око 22 сата, када ме је позвао и пустио ми музику, како би ми дочарао атмосферу у кафани. Ништа није слутило дму се нешто лоше може десити. Међутим, како даље прича Славица, око два сата после поноћи, са Драгомировог телефона позвала ју је једна девојка: 

- Не знам ко је, али ми је рекла да је пронашла телефон и како је у њему остао забележен Гилетов последњи позив упућен мени. Девојка је рефлексно ваљда, позвала мој број. Казала је да жели да врати тај телефон, али се после тога, више није јављала, нити смо дошли у његов посед. 

Већ тада се у Славицу увукао црв сумње, да се нешто лоше десило. 

- Ујутру ме је позвао брат од ујака и рекао ми да је Гиле претучен и да је у болници. Била сам у шоку, јер знам свог брата, односно да ништа није могао да уради ружно, да би га неко тукао. Кажу, узрок свега је рачун за четири вињака који Гиле није платио. Па, мој брат никад није био циција, већ је умео да плати цех целој кафани, купи човеку са улице да једе иако га не познаје, слаткише деци из комшилука... Кад сам чула да је претучен, нисам ни слутила какве је повреде задобио и да се бори за живот. Син је био у Ургентном и јавио ми да је Гиле критично, да га оперишу и да не долазим, јер не дозвољавају никоме да уђе. 

Након тога, Славица, као и њен други брат Славко, фамилија, пријатељи и Драгомирове колеге, мало помало, сазнају неке детаље немилог чина. 

- Чули смо да је Гиле заиста био у кафани, али није нам и даље јасно како се уопште нашао у друштву тих младића, које и није познавао. Наводно, напали су га када је изашао напоље и кренуо пречицом која води до панчевачке пијаце. Кажу, била су четворица момака, од којих су га двојица тукла, док су остали гледали. Онда су га онако крвавог и без свести, бацили у жбуње и отишли. Постоји прича да су хтели да му узму новчаник, да су се враћали да виде да ли је жив, али најважније је да се нису удостојили макар да позову Хитну помоћ. И, отишли својим кућама после крвавог пира и мирно спавали. Какви су то људи, деца? 

Драгомир је оперисан, његови најмилији, као и бројни пријатељи, надали су се да ће се извући. 

- Знала сам да је тешко, да му се део поломљене лобање забио у мозак, да је сав у модрицама и са бројним преломима. Али, молила сам се да преживи. Нажлост, за Божић нам је јављено да је преминуо. 

Сестра убијеног Драгомира на крају истиче да верује у рад истражних органа и да ће се права истина сазнати. Не занима је, каже, да ли ће кривци добити две или 20 година робије, јер више ништа не може да врати њеног брата. 

Како сазнајемо, обдукција преминулог је завршена, а Јевтић ће бити сахрањен сутра на матичном гробљу у Старчеву. 

МРАВА НЕ БИ ЗГАЗИО
Гиле је био омиљени у крају, па и у целом Старчеву - кажу Јевтићеве комшије. - Ма, тај ни мрава не би згазио. Сви у комшилуку смо га волели, поштовали. Није се женио, нити имао децу. Али, комшијска деца су га обожавала, као и он њих. Свима би помогао ако је затребало, никога никада ружно није погледао, а камоли упутио лошу реч. Није тај умео ни да се свађа, а камоли да се потуче. И кад му не би нешто било право, сагнуо би главу и наставио даље. 

ЈЕДАН СВЕ РЕКАО ЗБОГ ГРИЖЕ САВЕСТИ

Како сазнајемо, злочин је откривен веома брзо. Наводно, један од четворице момака, који су кобне ноћи били са Драгомиром Јевтићем у панчевачкој кафани, а који није учествовао у његовом батинању, није могао да смири савест и следећег јутра је отишао у полицију и све испричао. Инспектори су изашли на лице места и заиста, у жбуњу надомак пијаце, пронашли Драгомира. Још је давао знаке живота. Хитно је превезен у панчевачку болницу, а потом у Београд, где је оперисан. Нажалост, после неколико дана је преминуо. После изјаве једног од младића, полиција је дошла у посед и снимака надзорних камера, након чега су идентификовани и ухапшени нападачи на Јевтића. Против двојице се води истрага за наношење тешких повреда и они су у притвору, а двојица су пуштена на слободу. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације