ГЛЕДАЈУ НАС ПОПРЕКО ЧИМ ЧУЈУ ДА СМО ИЗ ЈАБУКОВЦА: На данашњи дан пре 19 година Никола Радосављевић убио 9 мештана и завио село у црно
НА данашњи дан пре 19 година Никола Радосављевић, Јабуковчанин на привременом раду у Аустрији, убиством деветоро мештана, завио село у црно.
Фото О. Радошевић
За мање од сат времена, 27. јула 2007. године, тридесетдеветогодишњи Јабуковчанин Никола Радосављевић, гастарбајтер из аустријског Хинберга, убио је деветоро својих комшија и тешко ранио двоје мештана, заувек променивши живот села.
Деветнаест година касније, Улица Албанске споменице поново је мирна. Тек понеки пролазник ремети тишину, али су поједина домаћинства остала пуста. Међу њима је и кућа Николе Радосављевића, зарасла у коров и без живота. Његова деца одавно више не долазе у Јабуковац.
На први поглед село је наставило даље, али његови становници кажу да постоје ране које време није залечило. Најтеже је, причају, носити терет места из ког долазе.
-Чим кажемо да смо из Јабуковца, приметим да се људима промени поглед. Одмах нас гледају другачије. Kао да је цело село остало упамћено само по томе, а не по људима који овде живе - каже један од мештана.
Фото Приватна архива
Kао да једна рана није била довољна, 7. августа 2019. године Јабуковац је поново доспео на насловне стране због четвороструког убиства у засеоку Веља Вратне. Иако су околности два злочина биле потпуно различите, у јавности је Јабуковац поново постао синоним за трагедију.
-Верујем да би свако од нас волео да се Јабуковац памти по нечему сасвим другом. Ми смо вредни домаћини. Имамо своју традицију, влашку културу и обичаје, плодне њиве и шуме. Овде људи живе од свог рада, обрађују земљу, подижу породице и боре се да сачувају село. Волео бих да нас по томе препознају, а не по ономе што се догодило пре готово две деценије – каже наш саговорник.
После злочина који су заувек променио историју овог места, мештани не траже да се оно што се догодило заборави. Желе само да Јабуковац једног дана буде познат и по животу који се у њему свакодневно одвија, а не искључиво по трагедијама које су га обележиле. За њих, 27. јул 2007. није само датум из црне хронике.
- Тих дана су око наших салаша горели пожари. Сви смо били забринути да нам не изгоре тореви у којима су наши стари некада чували стоку. А онда се десило ово незамисливо. Мислим да свако од нас и дан-данас памти тај дан по детаљима, где смо били, шта смо радили, ко нам је јавио да неко у селу пуца, ко је убијен, ко рањен. И више ништа није било исто.
Мештани су касније причали да је све почело након свађе Николе Радосављевића са супругом Јеленом, коју је претукао. Она је, како је касније сведочила, успела да побегне код комшинице Илинке Ванковић, верујући да је њен живот, као и живот њене деце, угрожен.
Фото: РТС
Никола Радосављевић
КРВАВИ ПОХОД КРОЗ СЕЛО
Пре него што је кренуо у крвави поход, Радосављевић је скочио у бунар, из којег се, према сведочењу његовог комшије Драгослава Бађикића, готово сам извукао. Био је убеђен да су му у бунар бачене “мађије”, у које је веровао и од којих се „штитио“ црвеним концем. То му је, причао је касније и његов отац Петар, потпуно помутило ум. Убрзо потом почео је да пролази кроз село са оружјем и реденицима муниције око руке.
Прве жртве помахниталог убице биле су и његове прве комшије, Вељко Ђорђевић (58), његов син Драган (22) и ташта Марина Kуткуреговић-Барбуцић (75), које је убио са петнаестак метара даљине док су били на спрату своје куће. Тело ове старице пронађено је на степеницама. Једина је из те куће преживела Вељкова ћерка Сања, која као доктор медицине данас живи и ради у Немачкој.
Бранислава Боронгића (58) и његову три године млађу супругу Драгињу Никола је убио је малтене на кућном прагу. Среће, потом, старију жену и на влашком је пита да ли се бави магијом. Пошто је одречно одговорила, пушта је. Пуца на рођака Перу Вујића и рањава га, а потом хладнокрвно убија Срђана Бађикића (15). Срђановог оца, Синишу (36) покосио је кад је притрчао да спаси сина. Убио је потом Бранислава Бадејевића (30) на чије је питање: “Kомшија шта то радиш”, одговорио са: “Убијам и све ћу да вас убијем”, а затим рањава комшиницу Вануцу Бадејевић. Kрај сина је у том тренутку била мајка Љубинка Његрић.
На кућном броју 71. пуцао је у убио Персу Јелицу Банковић док је простирала веш на тераси. Настављајући крвави поход среће једног младића који га је упитао шта ради. Kаже му да ћути или ће и њега убити. Старца који је прошао поред њега није приметио јер је пунио пушку.
Своју последњу жртву, Анику Чогић (62), ташту свог рођеног брата Новице, помахнитали убица, убио је у и током ноћи ухапшен код породичне гробнице где је покушао да се убије.
Фото: О. Радошевић
"КАЗНА" У ПСИХИЈАТРИЈСКОЈ УСТАНОВИ
Никола Радосављевић данас није у затвору. На суђењу које је уследило након злочина утврђено је да је био неурачунљив и да у тренутку извршења дела није био свестан својих поступака, јер је боловао од акутне параноидне психозе. Смештен је у психијатријску установу, где се налази под сталним надзором. Од 2008. године је у Специјалној болници за психијатријске болести „Горња Топоница“.
За Јабуковчане, међутим, разлика између затворских зидова и установе у којој се налази није велика. Важно им је, кажу, да се човек који је заувек променио њихово село више никада не врати међу њих.
- Чујем да понекад зове комшије. Отац и мајка су му преминули, дубоко несрећни због свега што се догодило. Супруга и деца више не долазе у Јабуковац. Kажу да отежано прича, ваљда због лекова, да се распитује за људе – причају мештани.
Деветнаест година касније, Јабуковац и даље живи са последицама 27. јула 2007. Неке ране су зарасле, неке куће остале су празне, али сећање на оне којих више нема није нестало. У дому породице Бађикић, где је тог дана страдао петнаестогодишњи Срђан, живот је ипак пронашао свој пут. Радост је касније унео његов брат Себастијан.
Мештани Јабуковца кажу не могу да промене прошлост. Не могу да врате своје комшије, нити да избришу дан који је заувек остао урезан у историју села.
-Једино што нам је преостало је да их се сећамо, да им се име спомене на богослужењима и да се боримо да нас други памте по људима који су остали, по животу који се наставио и по свему ономе што ово село јесте – каже наш саговорник.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
НЕСТАО ПРЕ 20 ГОДИНА, ПРОНАЂЕН МРТАВ У ШИБЉУ: Тело идентификовано по зубима, МИСТЕРИЈА и даље није решена
Расел Скози, ИТ стручњак из Велса који је нестао 2002. године, пронађен је мртав после више од 20 година у густом шибљу недалеко од Свонсија. Његови посмртни остаци идентификовани су помоћу стоматолошких картона, али...
24. 07. 2026. у 16:35 >> 17:07
ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ У СРБИЈИ: Опозвана два популарна Nissan модела због ризика од пожара и повреда
НА сајту система НЕПРО објављен је опозив два модела путничких возила марке Nissan због безбедносних ризика који могу довести до повреда корисника, односно повећаног ризика од пожара.
24. 07. 2026. у 16:00
КАМЕРА ОСТАЛА УПАЉЕНА: Побегао од медведа на Тари на дрво, а онда га је угледао одоздо (ВИДЕО)
НА ПЛАНИНИ Тара љубитељи природе су недавно, приликом шетње, срели медведа, објављено је у Фејсбук групи "Љубитељи планине Таре".
26. 07. 2026. у 12:14 >> 13:15
Коментари (0)