Злочин

БИБЛИЈА НА СТОЛУ, РАЗБАЦАНЕ СТВАРИ... Годину дана од четвороструког убиства у Јабуковцу, МНОГИ ТРАЖЕ СКРИВЕНИ НОВАЦ

07. 08. 2020. у 09:00

НАПУШТЕНЕ куће и амбари, обрасли травом и трњем, одбачене кошнице...

БИБЛИЈА НА СТОЛУ, РАЗБАЦАНЕ СТВАРИ... Годину дана од четвороструког убиства у Јабуковцу, МНОГИ ТРАЖЕ СКРИВЕНИ НОВАЦ

Библија на столу, есцајг, крпе, каце и бакрачи разбацани на све стране... Тако изгледа имање Раје Казимировића (72) у јабуковачком засеоку Ваља Вратне, годину дана након масакра у којем је страдао овај узорни домаћин, његова мајка Драгица (93), сестра Љубинка Оприкић (76) и њена ћерка, Рајина сестричина, Драгана Јозељић (53).

Кућа у којој је овај Јабуковчанин живео са својом мајком стоји као сведок несвакидашњег злочина, који ни после годину дана није добио свој епилог. Суђење осумњиченом за масакр Давору Пернићу (36) још није почело јер се чека да се до краја расветли какву је улогу у злочину имала Маја Бађикић (26), коју је он означио као своју љубавницу и саучесницу.
Од кад је у мају Виши суд у Неготину вратио Вишем јавном тужилаштву у том граду оптужницу против Давора и Маје, а тужилаштво тражило додатну истрагу, чека се на нову оптужницу против Пернића и Бађикићеве и на суђење које ће на овај злочин да стави тачку и душама жртава донесе мир и спокој.
Над домом Казимировића разгранао се орах чије гране више нико не орезује. На трему ципеле, одећа, жица на којој и сад висе крпе. Уз степениште наслоњена даска, као и тог 9. августа 2019. када су пронађена тела ово четворо људи: Раје на трактору, док се са њиве враћао са балама сена, Драгице и њене унуке Драгане неколико метара даље, испод трема, а Рајине рођене сестре Љубинкe испред куће.
Разбацане ствари као после преметачине, онако како су и затечене у тренутку злочина. Под тремом помоћних зграда на имању више нема Рајиних трактора, у шталама нема ни крава, ни оваца, па ни пса који је данима након масакра лавежом туговао за укућанима. Све је покрила висока трава, полегла од недавне кише, пожутела и тешка.

ЧИТУЉЕ ЈОШ НА БАНДЕРИ

На бандери испред Цркве Вазнесења Господњег, подигнуте 1869. године, пожутеле умрлице са сликама ових трагично настрадалих душа. На месном гробљу два дрвена крста са именима Раје и Драгице, бетонска плоча, свеће и спарушено цвеће и венци.

- Одржали смо помен и парастос свим јабуковачким жртвама, поменули их у молитвама у цркви и у Манастиру Вратна. То су наши људи, наши Јабуковчани, комшије, пријатељи и рођаци, то је и наша људска дужност да их се сетимо, да се помолимо за спасење њихових душа - каже протојереј-ставрофор Влајко Банковић, парох јабуковачки.

Десетак грађевина, кућа, амбара, штала и вајата, напуштених и обраслих, прете да се обруше. У повећем дворишту, окруженом шумама, њивама и воћкама, стоје олупине некадашњих Рајиних аутомобила, заборављене кошнице, бунар покривен даскама и камењем. И све је покрила злокобна тишина.

- Шта више да се каже. Село све зна и не зна ништа. Не знам да ли неко обилази то имање, да ли има и ко да оде тамо. Много наших због ове короне није ни дошло из иностранства. А да се прича, прича се, и да се на том имању још траже скривени новци, али и да тамо више ничег нема - одмахује руком један од мештана у центру села.

Тишина се надвила и над Јабуковцем, некадашњом општином и срезом. Ово село, у којем мештани активно и сложно граде и чувају своје и брину о старијима, гаје и прерађују лековито биље, нажалост у Србији памте по два масакра. Од оног у којем је Никола Радосављевић 27. јула 2007. убио деветоро комшија и ранио двоје прошло је 13 година. Од убиства Раје Казимировића и његових најближих - година.

- Иде живот даље, тако мора. Питате како је прошла година? Прошла је у чуду, у питањима да ли је морало овако. Да ли се због пара неком кућа гаси и на село баца анатема? - огорчени су Јабуковчани.