У ХРВАТСКИМ ЗАТВОРИМА 411 СРБА: Наши држављани најбројнији међу странцима који казну издржавају код западног суседа
СРБИ су и даље најбројнији међу странцима у хрватским затворима, а ове их године чак 411 издржава казне широм Хрватске.
Најчешћи разлог због којег су српски држављани осуђени у Хрватској казнена су дела трговине људима и противзаконитог преласка границе, али и шверц наркотика и класични криминал, с тим да баш у том сегменту влада право "братство и јединство" припадника разних криминалних група, од Словенија до Македоније.
Због мигрантске кризе, иначе, све је више странаца у хрватским затворима, а одмах након грађана Србије следе они из БиХ којих је нешто више од 300. Сваке године број странаца који заврше у хрватским затворима вртоглаво расте, а не недостају ни грађани из земаља које су чланице ЕУ, пре свега Румуни и Словенци.
МНОГИ од осуђених Срба за ратне злочине завршавају у најчуванијем хрватском затвору, Лепоглави, где је казну служио и Капетан Драган, који је тврдио да нико осим њега није остао у том затвору дуже од две трећине казне. Готово тридесетак Срба још издржава казну у неком од хрватских затвора, најчешће Лепоглави, због ратних злочина. Хрватска не одустаје од гоњења оптужених за ратне злочине. Пре четири године затворено је деветоро Срба, годину дана касније пет, а 2018. - тројица. Ухапшени су на основу потерница хрватских власти, а познат је и случај генерала Борислава Ђукића, који је завршио у затвору у Сплиту након што га је полиција Црне Горе изручила хрватској страни. Пре две године у Америци је ухапшен Слободан Мутић због давања лажних података, а када је изручен Хрватској, против њега је подигнута оптужница за ратни злочин и нашао се иза решетака.
Осуђени Срби служе казну у разним хрватским затворима, од Осијека, Сиска, Шибеника, Карловца, Госпића до Туропоља. Многи од њих подносе захтеве да наставе са служењем казне у Србији или Републици Српској, а од 2005. године трансферисано је 32 затвореника у српске затворе, док су неки од осуђених пуштени на условни отпуст. Много је и случајева да се суди Србима у Хрватској који нису доступни хрватском правосуђу, па су тако недавно због ратних злочина на дугогодишњу робију осуђени Душан Жарковић, Богдан Једнак и Душан Мартић.
ХРВАТСКИ и српски МУП веома добро сарађују у размени података, па многи Срби који ће касније завршити у хрватским затворима "падну" још на граници или се хрватској страни достављају дебели досије криминалних дела које су раније починили. Разни преступници немају проблема ни да нађу адвокате у Хрватској, а неки су се специјализовали баш за одбрану странаца. Казне које разним преступницима из Србије одмере хрватски судови обично су приближне као за иста недела када их почине хрватски грађани и најчешће нема много приговора на њихову висину, осим када се ради о квалификацијама и суђењу за ратне злочине. Наиме, многи који су у Хрватској осуђени за ратне злочине истичу да судовима нису представљени прави докази и да су осуђени на основу конструкција тужилаштва.
БЕЖАЊЕ
КАДА се упоређују хрватски и српски затвори једно је готово исто, а то је да су при врху оних у Европи из којих затвореници покушавају да побегну. А из хрватских затвора по правилу беже Хрвати, док Срби чекају да одслуже казне.
Када је реч о условима у хрватским затворима, осуђени Срби се не жале, а многи су чак и задовољнији што нису ухапшени и осуђени у некој од западних земаља.
- Имао сам клијенте из Србије који су већ познати и хрватској полицији и када их је судија осудио нису имали ништа против да остану у неком од хрватских затвора. Никада нису доживели непријатности за време служења казне зато што су Срби. Ове наше политичке игре по затворима нису популарне, а другови из затвора не гледају ко је које националности - каже нам адвокат Мишо Храниловић.
Наш саговорник тврди да се спречавају и физички напади на осуђене за ратне злочине:
- На њих се посебно пази и води рачуна о њиховој безбедности. Иако неки имају разне тетоваже које би могле да изазову реакције других осуђеника, затворски чувари спречавају да дође до контаката који би могли да резултирају нападима и тучом.
Претходних година кроз хрватске затворе прошли су и "капиталци", попут Николе Ргића, који је био осуђен за низ крађа и разбојништва, а у Србији је већ "зарадио" дугогодишњу затворску казну. У затвору у Хрватској је завршио и Александар Тасић, члан "Пинк пантера", који је једно време ћелију делио са газдом Динама Здравком Мамићем који га је частио у затворској продавници. Посебно чуван је био Драган Павловић Гастон, један од вођа "делија", који је завршио у затвору након што је ухапшен у камиону пуном дроге. Када су Хрвати из Србије добили податак да је веома опасан јер је кувару у српском затвору одгризао уво, за њега је одређен посебан третман.
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (0)