Злочин

ВЕЗАЛИ СУ МИ ОЦА И ТУКЛИ ГА ДО СМРТИ: Ни после шест година нису пронађене убице пензионисаног полицајца Драгише Жикића (73)

В. ЂОРЂЕВИЋ

21. 11. 2020. у 11:00

СВЕ памтим. Као да је јуче било. Тог јутра, 1. јуна 2015. године, позвале су ме комшије из књажевачког села Потркање, и казали ми да одмах дођем из Зунича, где сам удата.

ВЕЗАЛИ СУ МИ ОЦА И ТУКЛИ ГА ДО СМРТИ: Ни после шест година нису пронађене убице пензионисаног полицајца Драгише Жикића (73)

Имала сам шта да видим. Мој отац, Драгиша Жикић (73), саобраћајни полицајац у пензији, лежао је испред куће. Руке су му биле везане на леђима, а убице су му канап ставиле и преко уста. Видела сам да је био брутално претучен, али је давао знаке живота. Ипак, преминуо је већ сутрадан у КБЦ Ниш, а за злочин нико још није одговарао.

Овако, за "Новости", говори Татјана Стојановић (53), ћерка покојног Драгише. Годинама је, каже, желела да исприча своју причу, али то није учинила, јер се надала да ће убице њеног оца, ипак, бити пронађене.

- Како су ми казали, истрагом је установљено да је било више разбојника - прича Татјана.

- Ушли су у кућу мог оца, који је живео сам, у Потркању. Оно што знам, јесте да улазна врата нису била обијена, и не зна се како су ушли у собу у којој је Драгиша спавао.

Стојановићева каже да су разбојници одмах везали Драгиши руке на леђима. Потом су му, да не би јаукао, у уста ставили канап, који су му, крвнички, у чвор завезали око врата. А, онда је уследила тортура, која је трајала сатима.

- Мог оца су тукли дршком од метле и неком великом мотком - једва говори наша саговорница. - Вукли су га по кући, и тукли су га све време. Нису бирали где су га ударали.

Нашли смо га са фрактуром лобање и поломљеном вилицом.

ГРОБОВЕ УМИВАМ СУЗАМА

- У МЕЂУВРЕМЕНУ ми је и рођени брат преминуо од вируса корона. Сад им обилазим гробове, умивам их сузама и надам се да ће, макар до краја мог живота, Драгишине убице бити пронађене и приведене правди...

Чим су је комшије позвале, Татјана је у Потркање дошла најбрже што је могла.

- Полиција још није била стигла, а ја сам испред куће, на тераси, угледала унакажено тело мог оца - кроз сузе говори Татјана. - Био је у несвести, а оно што сам угледала виђа се само у хорор филмовима. После увиђаја речено нам је да су разбојници однели ТВ, две пушке, за које је мој тата имао дозволу, и око 30.000 динара - наставља Татјана.

- Разбојници нису пронашли Драгишин службени пиштољ, који сам ја после вратила МУП-у.

Селом се проносила прича да су Драгишу убили зависници од психоактивних супстанци, али доказа за то није било. А, онда је, пола године касније, у центру села неко оставио ТВ, који је кобне ноћи украден из Жикићеве куће!

- Опет је отворена истрага, али поново није пронађен ниједан траг који би водио до злочинаца. Када год бих колеге мог тате упитала како напредује случај, увек бих добијала исти одговор: "Радимо, радимо" - огорчено каже Татјана.