ТОГ јутра као да сам предосетила нешто. Рекла сам јој да остане код куће. Увече смо били на слави код комшија, њу је болела глава. Рано је легла да спава. Сутрадан јој је било боље и спремила се да иде у школу. Казала сам јој да обуче тањи дукс, јер је напољу пријатно. Ех, да сам само знала да ће наредних десет дана провести по брдима, на мразу и киши...

Коментари (1)