У ПОЗОРИШТЕ СЕ НЕ СМЕ УЛАЗИТИ С ПРЉАВИМ НОГАМА: Сто шездесет година од рођења највећег реформатора модерног театра Константина Станиславског
НЕ дајте да самољубље расте. Нека оно не претиче праве вредности и значај глумца. Васпитајте своју таштину. Учите се трпљењу убода повређености, мушки и разборито. Потиштеност оставите у кући, у позоришту се осмехујте!
Овако је учио будуће уметнике највећи реформатор модерног позоришта Константин Сергејевич Станиславски (1863-1938), у чију част ће данас бити отворена изложба у галерији Руског дома у Београду. Догађај је уприличен поводом 160 година његовог рођења (17. јануар), под називом "Станиславски: у потрази за `плавом птицом`". У овом подухвату московског Позоришног музеја "Алексеј Бахрушин" и Федералне агенције "Росотрудничество" учествују "Руски дом", Музеј позоришне уметности Србије и Руски научни институт у Београду.
Творац чувеног "Система" који се данас предаје на академијама широм света (наравно и нашем ФДУ), до последњег дана радио је на њему, непрестано га усавршавајући и проверавајући у пракси:
- Како одредити границу између дивног и одвратног? Није узалуд Вајлд рекао да је глумац "или свештеник, или пајац". Зато целог живота треба тражити демаркациону линију која дели рђаво од доброг у нашој уметности. Све што бисте хтели да спроведете у живот, све што је потребно ради успостављања здраве атмосфере, дисциплине и реда, примењује се, пре свега, код себе - писао је Станиславски.
А све је почело 21. јуна 1897. у два сата поподне, у московској кафани "Славјански базар". Ту су се срела два већ зрела и театарски искусна човека, драмски писац Њумирович -Данченко и Станиславски, да расправе темељна питања о будућности руског театра. Данченко је био на челу драмског студија Московског филхармонијског друштва, на коме су израсле и две велике глумице свога доба: Олга Книпер, будућа супруга Чехова, и Марина Линина, будућа супруга Станиславског.
Каснији реформатор Константин Сергејевич Алексејев је 1877. основао Алексејевски кружок у коме глуми и режира веселе игре и оперете. Његова аматерска дружина после неколико година појављује се на јавним наступима, а Алексејев узима уметничко име Станиславски и почиње да изводи представе у оквиру Друштва за уметност и књижевност. Полако сазрева као глумац и стиче искуства која ће касније преточити у драгоцена дела "Систем, теорија глуме", "Мој живот у уметности", "Беседе" и "Етика". До тог дана протећи ће још много воде реком Москвом, а први корак направљен је у поменутој кафани, у сусрету талентованог глумца дилетанта и већ истакнутог драмског писца. Њих двојица створиће Московски художествени театар (МХТ), и данас један од водећих у свету. С различитим искуством, обојица су била јединствена у намери да створе велико позориште, далеко од маниризма њихове епохе и псеудоромантичарских остатака укорењених у богату традицију руског театра.
- Постоји капитална разлика која дели школу Художественог театра од, на пример, француске школе Коклена старијег. По тој школи довољно је да глумац, учећи улогу, њу једанпут проживи,затим да запамти тај доживљај, а на позорници да га само репродукује. Кад се говори о развитку глумачке уметности у свету, развија се само уметност инсценације која је кадра да угуши глумца. У Худежественом театру није тако: ми дижемо глумца, а други развијају оно што је изван њега - објаснио је Станиславски разлику између њихове нове школе и свих других, откривајући да је тајна у томе да се не сме "дуго задржавати на једном и не сме се без краја понављати оно што је нађено".
Уз чувено начело "воли уметност у себи, а не себе у уметности" (што по његовом мишљењу није био само морални кодекс него услов за стваралачко изражавање целокупне личности) 14. октобра 1898. изведена је прва представа МХТ-а, Толстојева драма "Цар Фјодор Јоанович", с којом ће две деценије касније Станиславски (први и једини пут) посетити Југославију.
Крајем 1920. и почеком наредне године (додуше, без позоришног мага) у Београд и Загреб дошао је ансамбл Художенственог театра, међу њима и двоје глумачких великана Василије Качалов и Олга Кипер-Чехов. Извели су "На дну" Горког и "Браћу Карамазове" Достојевског. Одушевљени нашом земљом и публиком, обећали су да ће доћи поново. И испунили обећање само двадесет месеци касније! На великој светској турнеји по Европи и САД, изоставили су две скандинавске земље и Холандију да би поново дошли у Југославију - са "Царом Фјородом Јоановичем". Посетили су само Загреб (београдска публика упутила је оштре замерке управи Народног позоришта што се није потрудила да обезбеди поновно гостовање руских уметника), извели су и "На дну", "Вишњик" и "Три сестре", а на матинеу глумци су читали одломке Шексира, Достојевског, Чехова и Грибоједова. Публика је истински уживала: имала је прилику да гледа великог Станиславског лично, и то у четири улоге - као кнеза Шујског, Гајева, потпуковника Вершињина и Саткина.
Иначе, огроман успех МХТ постигнут је већ 1906. године на гостовањима у Бечу и Берлину, када су водећа светска позоришта почела да се интересују за метод рада Станиславског. И док је Београд својом инертношћу пропустио прилику да се сусретне са позоришним генијем, предузимљиви Загрепчани већ тад су направили први корак: Јосип Бах отишао је 1906. у Берлин, одгледао "На дну", забележио мизансцен и направио књигу режије. Нешто од тог искуства, извесно, помогло је и Бранку Гавели који је поставио Крлежину "Голготу". Представу су одиграли пред Станиславским, а овај изразио дивљење редитељу као мајстору масовних сцена.
На темељима његове школе израстао је грандиозни филмски уметник Сергеј М. Ејзенштајн, творац чувене "Оклопњаче Потемкин". Какве је високе и узвишене стандарде поставио Станиславски, говори једна од његових чувених поука упућена глумцима, непролазне вредности у свим временима:
- У позориште се не сме улазити с прљавим ногама. Прљавштину и прашину отресајте при улазу, каљаче остављајте у предсобљу заједно са свим ситним бригама, зађевицама и непријатностима које кваре живот и одвлаче пажњу од уметности. Отресајте се пре уласка у позориште. А ушавши већ, не дозвољавајте себи да пљујете по свим ћошковима: у великом броју случајева, глумци са свих страна, уносе у позориште сваку животну мрскост, сплетке, интриге, оговарања, клетву, завист, ситно самољубље. Резултат је да се добија не храм уметности него пљуваоница, џак за ђубре, помијара...
Изложба предмета у Руском дому
Посетиоци изложбе у Руском дому (која је отворена до 15. фебруара) моћи ће да виде предмете из фондова Позоришног музеја "Алексеј Бахрушин" и Музеја позоришне уметности Србије: афише, позоришне плакате и програме, карикатуре, фотографије великих глумаца тог времена, скице костима и сценографије познатих уметника с краја 19. и почетка 20. века. Такође, биће изложени и ретки документарни снимци који приказују Станиславског и његове ученике на пробама - укључујући и последње извођење "Тартифа".
Одраз зрелог унутрашњег склада
Кретње су му прилично споре, мекане, мирне. Никад ни трага какве нервозе, немира, хира: код њега је све усклађено у диван, супериоран, благодаран мир. А тако и говори: мирно, полако, одмерено. Али то није поза, то је одраз зрелог унутрашњег склада. Мирног, уравнотеженог, безобличног као топао касни летњи дан. Било му је тада 59 година - описао је сликовито великог мајстора југословенски драматичар и познавалац историје театра др Славко Батушић, који је о написао целу књигу о његовој посети, под насловом "Станиславски у Загребу".
БАЈДЕН ХИТНО ПОВЛАЧИ ПОТЕЗ ЗБОГ УКРАЈИНЕ: Све мора бити готово пре него што Трамп ступи на дужност
АДМИНИСТРАЦИЈА одлазећег америчког председника Џоа Бајдена планира хитно да пошаље Украјини последњих шест милијарди долара помоћи.
06. 11. 2024. у 23:32
НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - "Платићете високу цену!"
ДОНАЛД Трамп изјавио је прошле недеље како ће Европска унија морати да плати "високу цену" јер није куповала довољно америчких извозних производа. Део европских економиста и банкара упозорава како би победа Доналда Трампа могла изазвати трговински рат који би затим "гурнуо економију еврозоне из спорог раста у потпуну рецесију".
06. 11. 2024. у 20:03 >> 20:04
НА ВЕНЧАЊУ САМ БИЛА НАЈТУЖНИЈА ЖЕНА: Ивана је открила невероватне тајне породице Трамп
У СВОЈОЈ књизи "Raising Trump", Ивана Трамп, прва супруга Доналда Трампа, поделила је фасцинантне приче о породици Трамп које ће вас засигурно изненадити – јер када Ивана одлучи да исприча све, она заиста исприча све.
07. 11. 2024. у 13:21
Коментари (0)