КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Аутопортрет душе
ЗБИРКА поезије Небојше Лапчевића "Филателист" (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево, 2022) својеврстан је унутрашњи путопис лирског субјекта.
Фото: Приватна архива
Означена раритетним поштанским маркама као подстицајем, почевши од Penny black, свака песма уверљиво сведочи о духовним доживљајима различитих крајева света и свега што је у том свету, и у животу који је "недовршена колекција", лирском субјекту битно: најпре оно што је посве лично, потом и оно што чини светску културну баштину, као и оно што чини ритам и особеност одређеног места - природа, боје, мириси, укуси...
У Холандији то је његова кћи, у иначе антологијској песми "Пишем ти ћирилично", у којој су релације одређене даљинама које се могу савладати само сновима, безусловном љубављу и додиривањем сенки, а које се могу посматрати "очима Рембранта ил` Вермера / док ослушкујеш / слухом Винсентовог уха...".
У Русији то је, наравно, Пушкин ("Кто убил поета"). Обраћање лирског субјекта драгој брише границе између стварности и литературе, тј. стварност претвара у литературу, љубав чини универзалном и покреће целокупну меморију у вези с једном од највећих култура света.
Фото: Промо
У Шпанији то је Пикасо ("Герника"). Ова антиратна слика данас, у 21. веку, по виђењу лирског субјекта ствараоца из исте такве песме, симбол је судбине света и аутопортрет Пикасове душе. У њој је, ипак, можда неочекивано, а вероватно једино могуће, сачувана вера у моћ уметности. Онај који јој живот даје, који је бира да говори и када "све одлети: / цедуље, фотографије, мноштво књига..." ("Недовршена колекција"), од ње бива и погубљен - најлепшом смрћу.
С њеним говором, јер "неопходна је поезија" (Ad principum epistolae), срећемо се у "Жамору Монмартра" где: "сваки уличар плаћа песмом /своје парче неба", у "једру што раздањује море уоколо, / наранџе, рубове маслина... ("Сицилија").
У збирци "Филателист" колекционар песник, необичан путник (homo viator), никако туриста, заправо слика себе, своје потанкости спрам тачака дочараних изузетним метафорама и неологизмима указујући тако на исходишта сопствене поезије, на поетске (и ликовне) претке, а ипак и на оригиналност свог уметничког поступка о чему сведочи његов опус у целини.
Препоручујемо
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
09. 12. 2025. у 22:10
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)