ГДЕ СУ НЕСТАЛИ ДИВНИ СНОВИ: Лука Трипковић, сликар и писац, о изложби на Коларцу

КАД није писац, иза кога су два успешна романа "Осмех под гором маслиновом" и "Црна књига", Лука Трипковић је сликар и асистент на Факултету ликовних уметности (код професора Зорана Димовског и Добрице Бисенића), на коме је и докторирао.

Фото: Новости

Вечерас ће се, у Галерији Коларчеве задужбине, представити самосталном изложбом слика "Мора да је био неки стварно диван сан", а о могућности које му пружа "двојна припадност", за "Вечерње новости", каже:

- То је најбоља могућа позиција, која дозвољава да сам аутсајдер и у једном и у другом: за писце сам сликар, за сликаре сам писац. Мени то одговара, јер не покушавају да ме увуку у своје кланове. То што остајем по страни, у неком смислу може да буде лоше, јер ми можда измиче неки привилегованији положај. Ипак, много значи то измештање, јер могу и једним и другим да се бавим само ради уметности. А и прија ми да пишем и сликам наизменично. Тако имам динамику због које ми није никад досадно.

Овај књижевни и ликовни аутор, рођен на Дан победе 1989. у Ваљеву, поставком на Коларцу наставаља серију започету докторском изложбом, на којој је реинтепретирао "Студију случаја" Џона Ентенцеа, односно амерички модернистички експеримент везан за масовно становање. И на актуелној поставци се као мотив појављује "калифорнијска кућа"...

Фото: Промо

- Идеја америчких архитеката, после Другог светског рата, да направе нешто слично нашем Новом Београду, односно куће у америчком стилу, али од јефтиних материјала, у духу модерне, у којој форма прати функцију, у којима је човек у центру куће и све је подређено њему, данас заиста изгледа као сан - објашњава Трипковић. - На брдима око Холивуда је тада била јефтина земља и те куће су углавном ту зидане, у Калифорнији. Пре него што сам почео да се бавим овом темом, мислио сам да су биле куће за филмске звезде, а заправо су биле показна вежба за масовно становање.

Због те утопијске идеје америчких архитеката је, каже, и за назив изложбе одабрао стих Дарка Рундека: "Мора да је био стварно неки диван сан":

- Тај подухват из ове перспективе делује немогуће, посебно са ценама стамбеног простора које су, не само код нас него и у свету, последњих година порасле 60 одсто.
А на питање да ли чињеница да се ништа слично није поновило говори о глобалној дехуманизацији, и чега је она последица, Трипковић одговара:

- Нарушен је баланс у постблоковском свету. Лево оријентисани историчар Ерик Хобсбом у књизи "Доба екстрема" тврди да је социјализам био крут и када је економски био доведен у питање, почео је да се руши. Капитализам је прилагодљивији, али се извитоперио. У тим прилагођавањима капитализма, многи људи остајали су без посла, као у Америци тридесетих година, после кога је уследио "њу дил" и нови напредак. Капитализам је суров, он троши људе и идеје, да би другима дао прилику и тако опстао. И то је дехуманизујуће. Све је подређено напретку, људи једни друге газе, да би се до њега дошло. С друге стране, социјализам, који има хуманистичке постулате, у пракси је био неодржив.

Фото: Промо

На светској политичкој сцени, како оцењује, левичарске идеје ни сада не могу да нађу решење, јер говоре у матрицима из 19. века. Обраћају се радничкој класи која више не постоји, па зато и не добијају гласове. Саговорник нас подсећа и на социјалистичку модерну архитектуру настајалу у Југосалвији, на чије врхунце је пре неколико година подсетила изложба "Бетонска утопија" у њујоршком музеју МоМА.

- Ми немамо много модернистичке предратне архитектуре, али је значајно то послератно наслеђе, коме припада и Музеј савремене уметности, који је прави бисер - закључује сликар.

Слике, приче и Сопоћани

Сликарство, када погледате наше средњовековне манастире, јесте било нека претходница књижевности - каже саговорник. - У црквама, подигнутим под византијским утицајем, читава та иконографија подсећа на неку илустровану причу. Јер, становништво углавном није могло да чита, већ се знање тако преносило, па и данас тачно знамо када уђемо у цркву на ком зиду се налазила која представа. Сопоћани су можда најлепше светско сликарство 13. века и треба да се поносимо тим наслеђем, које је настало захваљујући томе што је неки способан човек, какав је био Свети Сава, радио на томе да подигне државу на здравим основама.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Аутопортрет душе

17. 01. 2023. у 15:53

Познати

0 3

ОДЛАЗАК РИМЉАНКЕ ВРЕЛЕ КРВИ: Ђина Лолобриђида целог живота носила титулу секс симбола (ФОТО)

17. 01. 2023. у 12:54

Познати

0 0

"ТО БРЕ, СНАЈКА" Како су Ђоковићи реаговали на Сашкину трудноћу: "Име знамо од самог почетка"

17. 01. 2023. у 07:47

Познати

0 0

ХИТНО ЈЕ: Српски редитељ се бори за живот - мора на трансплантацију, глумци моле за помоћ

17. 01. 2023. у 14:38 >> 14:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације