ПОГЛЕД ИСКОСА: Хакманова звезда

Пише Дејан Ђорић

18. 01. 2023. у 15:43

У ТОКУ је у београдском Народном музеју ретроспектива дела Косте Хакмана (1899-1961), сликара и професора Ликовне академије у Београду.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Хакманова звезда

Фото: Милица Хакман

Мада награђен Златном медаљом на Светској изложби у Паризу 1937, после смрти био је занемарен. У немачком логору у Другом светском рату прогањан и мучен због родољубља, на Ликовној академији пао је у немилост јер је усамљено устао против професора комуниста. Милица Хакман, уметникова ћерка, историчарка уметности, великим залагањем успела је да сликара отргне од лаганог заборава. Јубиларних пола века од смрти обележила је новосадска Спомен-збирка Павла Бељанског, а затим је објављена велика монографија.

Сликар је рођен у Босанској Крупи и истицао се даром за језике и цртање, као и националном самосвешћу коју је стекао у родитељском дому. Као многи угледни босански интелектуалци сарађивао је са "Младом Босном" па је после убиства аустроугарског престолонаследника 1915. године, премда петнаесетогодишњак, био ухапшен и послат на девет месеци робије. Од тада започињу његове селидбе, путовања, странствовања, живот пун узбуђења и опасности.

Гимназију је завршио у Сарајеву, а Тодор Швракић, његов професор цртања и прашки ђак, подстакао га је да студира у Прагу код Влахе Буковца код кога је студирао и Милан Коњовић. Хакман се декларисао као "Србин православне вере", а између 1919. и 1923. године у Прагу, једном од водећих ликовних центара, студирало је преко стотину ђака са Балкана. Настава је била строга па он као и Коњовић убрзо напушта сликање по старим правилима академског реализма. Проценио је да ће студије успешније наставити у Бечу, неформална настава му је одговарала. Сусрет са Марселом Шнајдером, студентом филозофије, био је пресудан за трећи покушај студирања, овог пута у Кракову. Пољска ликовна академија била је напреднија од бечке и прашке, анализа слике заснивала се не само на постимпресионизму већ и на кубизму, футуризму и експресионизму. Вредно је радио, овладавши правилима сезанизма и пленеризма па је на завршном испиту добио награде за пејзаж и акт. У Београду је имао прву самосталну изложбу 1925, продао већи број слика, средио материјално стање и испунио давну жељу да отпутује у Париз, где је остао четири године.

Мештровић га је 1930. на челу Хрватског друштва умјетности уврстио у репрезентативни избор југословенске селекције за изложбу у Лондону. Хакман је тада био један од најважнијих српских сликара. На Светској изложби уметности и технике у Паризу 1937. године у веома јакој конкуренцији добио је Златну медаљу, у Риму је била откупљена његова слика за Националну галерију модерне уметности, а његове слике красе и италијански парламент. Био је професор цртања у гимназији, а потом на Одсеку за архитектуру Техничког факултета. Ванредни професор београдске Академије ликовних уметности постао је 1940. године. То су основни елементи успона Хакманове звезде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

ЕЈМИ Аптон (38), оснивачица удружења Florrie’s Army у Лидсу у Енглеској, нашла се у центру велике афере након што су родитељи преминуле деце открили да су тела њихових беба држана у њеној кући уместо у мртвачници.

27. 08. 2025. у 17:50

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.

25. 08. 2025. у 13:15

НЕОБЈАШЊЕН ФЕНОМЕН: Мноштво змија долази у цркву сваке године на Велику госпојину - поштују стари календар (ФОТО/ВИДЕО)

НЕОБЈАШЊЕН ФЕНОМЕН: Мноштво змија долази у цркву сваке године на Велику госпојину - "поштују" стари календар (ФОТО/ВИДЕО)

ПРАВОСЛАВНИ верници 28. августа славе Велику госпојину, а занимљив феномен, који наука још није објаснила, везује се за овај празник на грчком острву Кефалонија. Додуше - не за 28. август, већ за 15. када се Велика госпојина славила по старом календару. У то време, сваке године, у једну цркву долази велики број змија, што је навело маштовите локалце да исконструишу бројне легенде.

28. 08. 2025. у 11:02

Коментари (0)

Нова Солана криптовалута расте са 90$ на 3,25 милиона $ | Која је следећа велика акција?