ПОГЛЕД ИСКОСА: Хакманова звезда
У ТОКУ је у београдском Народном музеју ретроспектива дела Косте Хакмана (1899-1961), сликара и професора Ликовне академије у Београду.

Фото: Милица Хакман
Мада награђен Златном медаљом на Светској изложби у Паризу 1937, после смрти био је занемарен. У немачком логору у Другом светском рату прогањан и мучен због родољубља, на Ликовној академији пао је у немилост јер је усамљено устао против професора комуниста. Милица Хакман, уметникова ћерка, историчарка уметности, великим залагањем успела је да сликара отргне од лаганог заборава. Јубиларних пола века од смрти обележила је новосадска Спомен-збирка Павла Бељанског, а затим је објављена велика монографија.
Сликар је рођен у Босанској Крупи и истицао се даром за језике и цртање, као и националном самосвешћу коју је стекао у родитељском дому. Као многи угледни босански интелектуалци сарађивао је са "Младом Босном" па је после убиства аустроугарског престолонаследника 1915. године, премда петнаесетогодишњак, био ухапшен и послат на девет месеци робије. Од тада започињу његове селидбе, путовања, странствовања, живот пун узбуђења и опасности.
Гимназију је завршио у Сарајеву, а Тодор Швракић, његов професор цртања и прашки ђак, подстакао га је да студира у Прагу код Влахе Буковца код кога је студирао и Милан Коњовић. Хакман се декларисао као "Србин православне вере", а између 1919. и 1923. године у Прагу, једном од водећих ликовних центара, студирало је преко стотину ђака са Балкана. Настава је била строга па он као и Коњовић убрзо напушта сликање по старим правилима академског реализма. Проценио је да ће студије успешније наставити у Бечу, неформална настава му је одговарала. Сусрет са Марселом Шнајдером, студентом филозофије, био је пресудан за трећи покушај студирања, овог пута у Кракову. Пољска ликовна академија била је напреднија од бечке и прашке, анализа слике заснивала се не само на постимпресионизму већ и на кубизму, футуризму и експресионизму. Вредно је радио, овладавши правилима сезанизма и пленеризма па је на завршном испиту добио награде за пејзаж и акт. У Београду је имао прву самосталну изложбу 1925, продао већи број слика, средио материјално стање и испунио давну жељу да отпутује у Париз, где је остао четири године.
Мештровић га је 1930. на челу Хрватског друштва умјетности уврстио у репрезентативни избор југословенске селекције за изложбу у Лондону. Хакман је тада био један од најважнијих српских сликара. На Светској изложби уметности и технике у Паризу 1937. године у веома јакој конкуренцији добио је Златну медаљу, у Риму је била откупљена његова слика за Националну галерију модерне уметности, а његове слике красе и италијански парламент. Био је професор цртања у гимназији, а потом на Одсеку за архитектуру Техничког факултета. Ванредни професор београдске Академије ликовних уметности постао је 1940. године. То су основни елементи успона Хакманове звезде.
Препоручујемо

ГДЕ СУ НЕСТАЛИ ДИВНИ СНОВИ: Лука Трипковић, сликар и писац, о изложби на Коларцу
18. 01. 2023. у 15:10

ХИТНО ЈЕ: Српски редитељ се бори за живот - мора на трансплантацију, глумци моле за помоћ
17. 01. 2023. у 14:38 >> 14:57

НУКЛЕАРНЕ СИЛЕ БИЛЕ НА ИВИЦИ РАТА, А ОНДА ЈЕ УСЛЕДИО ОБРТ: "Кључан је био позив једног човека"
У ДРАМИ која је привукла пажњу светске јавности, амерички председник Доналд Трамп јуче је на друштвеним мрежама објавио да су Индија и Пакистан, након четири дана жестоких сукоба дуж границе, пристали на „потпуни и тренутни прекид ватре“.
11. 05. 2025. у 10:48

ПАНИКА У УКРАЈИНИ: Да ли је ово знак да Путин спрема нови напад "орешником"?
РУСИЈА ће 12. и 13. маја привремено затворити ваздушни простор изнад војног полигона и комплекса за лансирање ракета Капустин Јар, преноси украјински одбрамбени портал Militarnyi 10. маја, наводећи могућност тестирања балистичке ракете средњег домета.
10. 05. 2025. у 12:06

"ДА ЛИ СЕ МАКРОН ДРОГИРА?" Јованино питање изазвало смех у студију: "Како да се носе с толиком проблемима..."
ВОДИТЕЉКА Јована Јоксимовић у јутарњем програму на телевизији К1 дотакла се теме Емануела Макрона и спорне ситуације са марамицом и сумњом о употреби опијата, која се проширила друштвеним мрежама.
13. 05. 2025. у 16:57
Коментари (0)