ПОГЛЕД ИСКОСА: Етика сликара

МИРОСЛАВ Миро Шуковић (Бихаћ, 1977) црногорски је сликар излагачки веома присутан у Србији. Његове слике се по први пут могу видети у Галерији Луцида у Београду, између 26. 1. и 16. 2.

Мирослав Миро Шуковић, уље на платну

Један је од оних правих цртача који су упркос високоизграђеном стилу умели да освоје слику, што често самосвојним цртачима не полази за руком, најбољи је пример Драган Лубарда. Шуковић долази из моћне струје црногорског ирационализма, из матице балканске фантастике, као највишег вида фигурације, јер не настаје на основу подражавања природе већ дефинисања маште, истраживања унутрашњих предела. Он је психонаут који прелеће свој унутарњи пејзаж, његов ирационализам је изворан. Ликовни израз овог сликара по страни је од академског али његове стилизације и деформације захтевају вишу ликовну културу, уосталом, цела не само новија балканска фантастика израсла је на естетици деформације. Мање је ту реч о лепом или ружном већ о истинитом, о вредности и снази личног исказа.

На први поглед Шуковићев опус је експресиван, међутим, сликар је нашао начин да експресионизам споји са фантастиком, што није уобичајено. За њега се не може рећи ни да је (пост)модерни уметник, он живи свој ликовни век по страни од буке и беса неоавангарди. Његов опус је пре предмодеран него (пост)модеран или антимодеран, он је исконски уметник. Зато за разумевање овог стваралаштва нису кључне уобичајене категорије анатомије и колорита већ само снага израза. Бојене вредности су код њега пригушене и више суптилне, у другом плану, сведене на основне, на борбу светлог и тамног, а анатомија је тек назначена или у оквиру чудовишног. Када говоримо о хтонском и демонском у овом опусу, треба имати на уму да српска реч чудовишно има сакрални префикс - чудо.

За српски народ један Енглез је рекао "да производи вишак историје", што је непожељно у глобалистичким нивелацијама. Слично се може рећи и за Црну Гору која зна за чојство и јунаштво, дакле, вишак етике. Чини се да такав снажан, херојски живот у мирним, нератним условима може да поприми и израз патетике. Урош Тошковић се од тога бранио естетиком нихилизма, црнила и ништавила као сигурним противотровом од актуелних глупости и материјализма сваке врсте. На другој страни од реализма, из те перспективе само рационализма и материјализма Шуковић трага за духовим вредностима. Оне су код њега присутне пре свега у настојању да досегне химеру чисте ликовности, да ствара сликарство без баласта нарације али и (пост)модерних предрасуда. Експресивно и ирационално код њега је драматичност повишене температуре стварања, етичко као вероватно највиши израз људскости. Зато Мирослав Миро Шуковић не компликује своју уметност, стога су композиције сведене а колорит поједностављен, не опонаша спољни свет већ истражује и истрајава у оном свом зачудном...

БОНУС ВИДЕО:  РИЗНИЦА КУЛТУРЕ И ИСТОРИЈЕ: Народни музеј - чувар српске баштине

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ЧУДЕСНИ СВЕТОВИ: Књиге посвећене митолошким бићима и мотивима

24. 01. 2023. у 09:23

Додатак Култура

0 1

ИДЕОЛОШКА ОПСАДА: Роман Владимира Кецмановића "Кад ђаволи полете"

24. 01. 2023. у 08:24

Познати

0 0

ЦЕЦИНА ПОРУКА УСРЕД ЕМИСИЈЕ: Кад је водитељка прочитала, Мока је поцрвенео од стида

23. 01. 2023. у 13:27

Познати

0 0

СПОЈИЛА ИХ ЉУБАВ ПРЕМА МОЛИТВИ Даница открила како изгледа живот попадије: "Деца и породица нису препрека"

23. 01. 2023. у 12:09

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације