РАВНИЦА МИЛИЈА ОД ПАРИЗА: Три деценије од смрти сликара Милана Коњовића

ВЕЛИКАНИМА се године не броје ни за живота ни после њега. Остаје само дело, безвремено и речито.

Фото: Галерија "Милан Коњовић" 

Галерију "Милан Коњовић" коју је својој родној вароши Сомбору уметник даровао још за свог живота, прошле године разгледало је 11.200 поклоника уметности што је највише у последњој деценији, а по записима из књиге утисака, од 1966. године до данашњих дана Коњовићеву галерију у граду на западу Бачке, који не броји више од педесетак хиљада житеља, посетило је милион и сто хиљада поклоника ликовне уметности са свих страна света.

Посетилаца ће идућих месеци, несумњиво, бити и више, јер у овој години спајају се три важна Коњовићева датума: 28. јануара навршило се 125 година од његовог рођења, 10. септембра биће 57 лета откако је своје слике - миљенице даровао родном граду, а 20. октобра биће тачно три деценије откако се велики сликар упокојио.

Фото: Галерија "Милан Коњовић" 

- Сталну поставку "Војводина - вечита сликарска тема" - заменићемо 17. фебруара на Дан града Сомбора, поставком која ће први пут обухватити свих 59 пастела из Коњовићевог легата. Биће у Сомбору и другим градовима још изложби као и прилика да се подсетимо на велике Маестрове пријатеље и биографе као што су др Катарина Амброзић, др Драшко Ређеп и многи други - најављује нам Милена Рацков Ковачић, директорка Галерије "Милан Коњовић", не пропуштајући прилику за подсећање како суграђани Пола Сезана, сликара имресионизма и кубизма с краја 19. и почетка 20. века, нису имали слуха за његову жељу да свом родном Екс Ан Провансу дарује легат-галерију али су Сомборци сличну Коњовићеву замисао - оберучке прихватили.

Фото: Галерија "Милан Коњовић" 

Инспирисан Сезановом идејом, септембра 1966. године, Коњовић је за својеврстан споменик самом себи издвојио 500 својих уметничких дела (150 уља, 20 пастела, 29 акварела, 300 цртежа и једну таписерију). Оне су смештене у једноспратно барокно здање у центру Сомбора које је додатним обимним радовима преуређено у галеријски простор.
Овај свој потез сликар је образложио речима да су бројне његове слике расејане по земљи и иностранству напуштајући га као што деца када одрасту напуштају родитељски дом, "али собом су свуда понеле овај град и равницу сагледане кроз моју грозничаву визију, изражену светом мојих боја и линија".

Милан Коњовић

- Слике које су остале са мном, од којих се никада нисам хтео одвојити, којих се нисам могао одрећи ни у тешким часовима, које сам љубоморно чувао, те слике миљенице поклањам овој галерији и родном граду Сомбору у којем сам се родио, постао човек, сазрео као уметник... Зар би оне и могле другом припадати сем њему? - речи су које је Коњовић тада упутио својим суграђанима не заборавивши да захвали својој животној сапутници Еми Маштовској, коју је упознао на студијама у Прагу 1924. године, а која га је бодрила на његовом уметничком путу.

Како су године пролазиле, Коњовић је, како се и обавезао уговором, свој легат допуњавао, а та мисија настављена је и после његове смрти. Галерија је у међувремену проглашена спомеником културе.

Галерија "Милан Коњовић" 

- Године 2002. добили смо донацију Маестрове кћерке Вере Коњовић Амиџић а реч је о 17 породичних портрета који су красиле просторије њеног дома. Те слике су део сталне поставке. Обраћају нам се и дародавци који немају наследнике, поклањају нам слике, тако да данас имамо 1.084 оригинална Коњовићева дела - око 600 уља, 59 пастела, акварела, тушева... Од 6.000 дела колико је насликао, наша галерија је убедљиво највећи колекционар - истиче директорка Рацков Ковачић.

Од давнина су Коњовићи везани за Сомбор. У ове крајеве дошли су у време Велике сеобе Срба са патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690. године из Пећке патријаршије. У доцнијим вековима одиграли су значајну улогу у политичком, друштвеном и културном животу града. Милан Коњовић син је Давида Коњовића, адвоката и краљевског јавног бележника, и Вере, рођене Вукићевић.

- Моје детињство везано је за нашу стару кућу у Црквеној улици број 11 и за салаш који се налазио испред Чонопље, на десет километара од Сомбора. Тамо је моје детињство, тамо сам ја формиран, тамо су корени мога сликарства - поверавао се сликар писцу Мирославу Јосић-Вишњићу, који у време својих студентских дана у Београду, на пропутовању за свој родни Стапар, никада није пропустио прилику да посети сликара у његовом Сомбору.
Већ као сомборски гимназијалац, Коњовић је 1914. изложио педесетак својих радова а 1919. се уписао на Академију ликовних уметности у Прагу, у класу професора Влаха Буковца. После два семестра, студије је наставио самостално. Потом одлази у Беч, да би 1923. године уследила студијска путовања у Минхен, Берлин и Дрезден.

Галерија "Милан Коњовић" 

У Париз је стигао са супругом Емом и ту остао до 1932. године, до свог коначног повратка у Сомбор. После је причао да је продао салаш како би се обрео у граду светлости и уметника. Заиста, у Паризу постиже запажене успехе самосталним изложбама, као и учешћем на Париском салону, али...

- Све је то било лепо, само је мени понестало инспирације у Паризу и ја сам одлучио да се вратим у свој Сомбор, у своју житницу, у ватромет боја који је покретао крв у мојим жилама - речи су које је Маестро рекао у интервјуу за "Вечерње новости", две године уочи његовог пресељења у легенду.

По повратку из француског престоног града у Сомбор, Коњовић се посветио сликању родног краја, његових пејзажа, људи и амбијената са страшћу визионара, који свему што ради даје свој аутентични печат.

Свих ових година, како је говорио др Драшко Ређеп, најбољи познавалац сликаревог опуса, "Коњовић је био маркантна, незаобилазна чињеница наше културе, нашег настојања да постанемо и останемо Европа, и да, истовремено, непрекидно дотичемо, антејски судбоносно, властиту њиву".

Галерија "Милан Коњовић" 

- Мене и није могуће упоређивати са малосликарима и са танкоцртачима. Код мене је брате, све друкчије. И то се не може сакрити, све је у моме сликарству на броју! - говорио је сликар својевремено Ређепу, који је белешке њихових разговора, као и сликареве цртеже у периоду 1978. до 1993. године сабрао у књигу "Милан Коњовић: велики потпис".
Коњовићев живот обгрлио је два века, а његова уметност протезаће се на сва будућа столећа. Поколења ће наставити да одгонетају тајну магнетизма његових слика.

Запажене изложбе

Захвањујући чињеници да се уметничка дела из легата могу презентовати на изложбама и изван Галерије приређено је 150 веома запажених изложби у Паризу, Москви и Будимпешти што је својеврстан показатељ врхунског нивоа дела која је Милан Коњовић завештао родном граду.

Сликарство је загонетка

На свом уметничком путу Коњовић је био и хваљен и оспораван, али то никада није озбиљније уздрмало његову веру у себе о којој је говорио књижевнику Јосић-Вишњићу. Носила га је страст према животу, уметности и женама.
- Ја сам од главе до пете еротичан. За мене је жена оно без чега не бих могао да живим. Ја сам морао да имам љубав јер то ми је био подстицај, импулс. Сликарство је чудо и увек је загонетка. Да није тако, давно бих престао да сликам. Бескрајно је и неухватљиво као равница. Мислиш - тамо негде је крај, а хоризонт се увек помера - објашњавао је себе Коњовић.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 2

ХОДОЧАСНИК СА КИЧИЦОМ И ПЕРОМ: Књига Милутина Дедића "Записи с предумишљајем"

31. 01. 2023. у 09:21

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Путокази времена

31. 01. 2023. у 08:46

Познати

0 0

КО ЈЕ СВЕШТЕНИК ИЗ ОЛУЈЕ: У стварности озбиљан фрајер (ФОТО)

30. 01. 2023. у 18:26

Панорама

0 0

ДА ВАС ВИДИМО: Који облик одговара кључу? (ФОТО)

30. 01. 2023. у 19:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације