ПОГЛЕД ИСКОСА: Линија Тодорова
НЕДАВНО је Тодор Стевановић, сликар, цртач, есејиста, надасве слободни уметник јер је у дослуху са природом напунио осамдесет пет година земаљског и ко зна колико космичког живота.
Тај последњи озбиљан ликовни стваралац који је примљен у чланство САНУ, живи свој мит планине, траве, Сунца и облака налик великим јапанским песницима, самурајима луталицама и ходочасницима. Има нечег далекоисточног у његовом стварању, како би песник Драган Јовановић Данилов рекао "тотемски очишћене кости", прве белине и прве линије. Он као и зен уметници жели да стигне до пралиније, до првог и правог трага, оне путање једног из којег исходи мноштво. Отуда толика сведеност у његовом опусу и неприпадање, не може се сместити ни у апстрактне нити фигуративне уметнике, шамански дела а није фантаста. Миодраг Павловић је писао да песма хоће да прође између пламена и пепела, тако настаје и Тодоров цртеж, како га понекад још једноставније назива "руком Тодоровом".
Пријатељ са сличним изворним уметником Радиславом Рашом Тркуљом Стевановић је са њим и Момчилом Момом Антоновићем чинио плодну опозицију на ликовној сцени када се појавио. Нити се могао сврстати у медиалне маштовњаке, ни у апстрактне редукционисте енформела, био је парадоксално експресиван а лирски, тачније, свој. Премда је 1963. године завршио студије сликарства у класи Ђорђа Андрејевића Куна и магистрирао (1967) код Недељка Гвозденовића, није личио као многи креативни слабићи на своје професоре, био је изрезбарен "руком Тодоровом". Прави учитељи му нису били са Ликовне академије већ детињство, сећање на најлепше тренутке, одакле он црпи свој дубоки мистицизам.
Одатле и љубав и дубоко разумевање линије као извора ликовног делања, о којој је Сретен Марић, засигурно највећи ерудита кога смо икада имали рекао: "Графика је одувек средство за причање, линија, аналитична, одувек оштро убојно оружје". Или, како сам Тодор у "Многобиће. Оглед о Једноти. Пут ка звезданом сликарству", једној од његових књига каже: "То се не да научити, нити унапред припремити". Зато он напросто није мајстор мале нити монументалне форме већ исконски уметник.
Реч је о сликару и цртачу који у последње време ретко самостално излаже па је свака његова изложба ликовни догађај првог реда. Штета што већи део његовог разнородног опуса који обухвата и прве перформансе у Србији није обједињен у некој обимној монографији. Веома мали део његовог разноврсног али у духу целовитог опуса, те својеврсне природне магије, цртежи које је сакупио колекционар Војислав Вићић, могао се видети у програмски успешној београдској приватној Галерији "Сањај" (где свака изложба има висок ниво ликовности), под називом "Линија Тодорова". Суочили смо се са Стевановићевим космичким шарама, описом земаљског шара, имагинарним структурама на граници фигуративног и апстрактног, живуљакама и круговима као изразима центричног савршенства.
ВЕЛИКА ПОБЕДА РУСА У ЧАСОВОМ ЈАРУ: "Избачени су, у току чишћење стамбених зграда"
ОРУЖАНЕ снаге Руске Федерације избациле су украјинске трупе са територије фабрике ватросталних материјала у Часовом Јару, а непријатељ је потиснут у приватни сектор. У току је чишћење стамбених зграда у граду, изјавио је саветник председника ДНР-а Игор Кимаковски.
14. 01. 2025. у 10:56
ХРВАТСКИ СТРУЧЊАК: Поштовање до неба "Ер Србији", а вама неспособним олошима у Хрватској - срам вас било
ХРВАТСКА има битно више авио-путника него Србија. Међутим, Ер Србија је потпуно доминантна у региону, пише хрватски ваздухопловни аналитичар и стручњак Ален Шћурић са регионалног портала "Замааеро", чији текст преносимо у целости.
14. 01. 2025. у 11:38
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (0)