ПОГЛЕД ИСКОСА - Харизма Ђуровића

ИЗЛОЖБЕ Жељка Ђуровића (Даниловград, 1956) сликара, цртача и графичара увек су значајан уметнички догађај за публику, критику и колекционаре.

Шапат је доносио животФоти аутор

Он је један од ретких стваралаца чија дела колекционари купују чим су завршена, понекад му се за исту слику у једном дану обрате и три купца. Особен је и по томе што његова магична стваралачка снага која непрестано доноси нове плодове ирационализма не опада са годинама.

Исто тако, Ђуровић је међу ретким а можда и једини наш фигуративац чији прецизни фантастични реализам бива све бољи што он слика на већем формату. Овај вишеструко надарени уметник деценијама отвара и расцветава свет визија, женских интелигенција и сензибилитета, који никада пре њега у таквом колориту није забележен у историји уметности.

Сликајући богиње, вечну женственост, Софију, Лилит и друге јунакиње подземне и божанске маште, Ђуровић употребљава најсмелији колорит најчешће супротних боја у спектру, које само он уме да хармонизује у складну целину. Поред слика живог колорита, испитивао је и скоро монохромну, црно-белу фигурацију, са покојим акцентом боје, па нико не може рећи да се овај сликар не мења са годинама или да је "сликар једне слике", како се назива израбљивање једном успешно нађеног модела, чему многи прибегавају.

Он трага за неким својим сопством, за својом новом Аркадијом, како каже песник Драган Јовановић Данилов у есеју о његовом делу, а у тој новој Аркадији проналази и храм вагине, јер без остатка посеже у снагу женске зачараности, као потпуну супротност мушкој рационалној ратоборности. Као уметник Ђуровић је потпуно остварен, доследно спроводећи и живећи своју харизму. Њега и Љубу Поповића женска публика напросто обожава јер је он са њеним величанством сликом подигао споменик женској лепоти, и то на нов начин, независан од било чега у прошлој или садашњој уметности. Ничега у XX и XXI веку нема што би упућивало на овај опус, осим можда далеког сродства са маниристима из епохе заласка ренесансе. Тај опус сећа и на неоманиризам Бечке школе фантастичног реализма.

Припада несумњиво особитој породици црногорских и српских маштара, ирационалиста и фантаста, сликара монструма европског ранга са овог простора, за које су заинтересовани они финијег душевног састава, јер није реч о неком огрубелом, редукованом (пост)модернизму.

После Дада Ђурића, Уроша Тошковића, Љубе Поповића, Мира Главуртића и Воја Станића, он је несумњиво последњи и најпрефињенији изданак традиције фантастике са југоистока Европе. Повод за овај текст су његове две недавне изложбе слика, мање ретроспективе старијих дела као и најновијих одржане у Народном музеју у Шапцу и Градској галерији "Милан Туцовић" у Пожеги. Те изложбе су најава његове веће ретроспективе у Београду, могуће у Галерији Медија центра Одбрана, коју би највероватније пратило представљање друге монографије о његовом сликарству.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА - Маринина света књига

14. 02. 2023. у 15:07

Додатак Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА: Етика сликара

24. 01. 2023. у 10:48

Додатак Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА: Хакманова звезда

18. 01. 2023. у 15:43

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Усхићења Грбићеве

11. 01. 2023. у 09:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације