ПОГЛЕД ИСКОСА: Охрабрење за даровите почетнике

ДО краја августа у оба простора престижне Галерије РТС може се видети изложба "Запамтите њихова имена. Изложба радова студената уметничких факултета у Србији".

Тамара Ковачевић, "Пројекат ентеријера", Фото Приватна архива

Реч је о несвакидашњем, великодушном пројекту окупљања младих први пут оствареном у нашој галеријској пракси, који симболички значи и престанак деловања Галерије РТС као претежно музејске институције у малом, углавном посвећене ретроспективним изложбама међуратних уметника, академика, професора и ликовних одличника. Ова поставка настала је на иницијативу професора Миливоја Павловића.

Изложени су радови понајвише награђених или истакнутих студената дванаест факултета за ликовну и примењену уметност. Можемо се упитати треба ли малој земљи толико факултета за само једну врсту стваралаштва? Неки циник би рекао, зато што их има толико стога и не ваљају. Шалу на страну, али остаје неоспорна чињеница да толики факултети не могу ни да упосле одговарајући квалитетан кадар, па су често студенти талентованији од професора. Оне мудре и даровите почетнике треба охрабрити да не наседају на њихове провокације, "савете" и "стручна мишљења" типа: "Колега, зашто не узмете широку четку" и сл. чији је једини циљ да их скрену са изабраног пута и покваре изворни таленат. Многи од тих професора уместо коректуре до које су вековима држали сви стари учитељи уметничког рада, умеју само да кажу: "Добро вам је то, само тако наставите". Генијални Дадо Ђурић је међу првима схватио ту опасност, није се обазирао на своје професоре, како је цртао у Средњој уметничкој школи у Херцег Новом, тако је стварао на београдској Ликовној академији и у Паризу.

ОТВАРАЊЕ Славица Ђукић Дејановић и Миливоје Павловић, Фото М. Мирчетић

Проблем је што сада мало уметника има рано формиран лични свет ликовних вредности који би чувао и бранио, против њих делују дух времена, нови, брзи медији, као што их дигитална сфера одвлачи од ликовне, а тржиште је засићено појавама и делима. Данас је младом уметнику тешко да успе, визуелно као шири и мање обавезујући естетски феномен раствара чврсто и чисто језгро ликовности, па су овакве изложбе, први јавни наступ, веома драгоцене. Уметност, не само ликовна, област је предаторства, чистог социјалдарвинизма, голе борбе за опстанак, у којој су сва средства дозвољена, само се то не види, еснаф не показује јавности свој прљав веш и тако је боље. Уметници по правилу имају изграђен его, што је већи его - то већи уметник. Драгош Калајић је једном свом пријатељу дао упутство како да бира младе сараднике - савиј му кичму што више, скоро до пуцања, па ако издржи онда је прави и вредан. Сви данашњи уметници било да су на почетку или узмаху каријере имају исти проблем - премало верују у себе и свој рад. Данас је фигура веома презрена и одбачена, а и писцу ових редова су дражи уметници који посвећено раде уместо да стварају име по кафанама. Од боема се, међутим, може научити главна животна лекција. Они су често свој приватни живот, своје породице и успех приносили на олтар Уметности. Сада нема више боема али ни уметника који су спремни да се жртвују за своју уметност, да толико верују у њу до гладовања, беде и одрицања. Са тим су често ишле висока духовност, етика и естетика у стваралаштву.

Foto: Сунчица Бјелановић, "Мати Февронија", Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Тако је некада у Београду око три деценије одржавана култна изложба студената завршних година Ликовне академије под називом "Перспективе". На њој су се одмах препознавале будуће величине, ту је Драгош Калајић као селектор открио Љубицу Мркаљ, право са те изложбе ишле су најбоље слике на зидове колекционара, уметницима су се отварала врата историје. Да, али тада су постојала само два државна факултета, професори су били академици и личности, од 500 пријављених примано је само по 10 на сваки одсек. Данашњи наставни кадар тада не би положио пријемни испит ни из трећег пута. Сада се сви примају јер су факултети приватни и зато Академија класичног сликарства нема скоро ничег класичног али Академија Српске православне цркве за уметност и консервацију држи занатско-уметнички ниво (мозаик Сунчице Бјелановић). Од фигуратних сликара са ове изложбе истиче се само Сретен Пауновић, са маргиналног Факултета уметности, Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Тепих Ксеније Зарубице је квалитетна апстракција, сетимо се и да су персијски и пиротски ћилими или неке таписерије чувена уметничка дела. Тамара Ковачевић са Академије уметности Нови Сад врхунски је пројектовала ентеријер Музеја емоција.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Патријарх српских сликара

08. 05. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сандина метаестетика

19. 03. 2024. у 08:28

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Магија цртежа

05. 03. 2024. у 09:45

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Јубилеј збирке Вујасиновић

28. 02. 2024. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације