ПОГЛЕД ИСКОСА: Прва српска жена критичар

Дејан Ђорић

17. 09. 2024. у 05:00

Надежда Петровић рођена је 1873. године у Чачку, у угледној и познатој породици. Учила је сликарство код Ђорђа Крстића, касније је студирала у Минхену.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Прва српска жена критичар

Њена сликарска дела карактеришу изражајност и богатство колорита у складу са савременим тежњама тог доба. Изразити је експресиониста, једна од првих сликарки тог правца у свету (уз Габријелу Минтер и Паулу Модерсон Бекер). Са њом не само да започиње та линија у наступу југословенске уметности већ и сама модерна уметност у Србији. Била је један од највећих културних радника, борац за уметност своје епохе, ангажована и на државним пословима.

Ако су у српској ликовној критици постојали оспоритељи модерне као интернационалног а не националног покрета (Лагарић, Одавић, Витезица и др.), Надежда је свој ликовни свет пронашла и на српском селу, у каљавом Реснику, пропутовавши на коњу Јужну Србију, Косово и Метохију и Македонију. На крају је и живот дала за отаџбину, умрла је у Ваљеву 1915. године као добровољна болничарка, по чему се разликује од свих авангардних уметника, који или блате своју земљу или беже из ње.

Ова телом снажна жена била је и духовно јака, зналац страних језика и прва наша не само ликовна критичарка већ уз Бранка Поповића њеног пријатеља сликара родоначелник новије српске ликовне критике. Њен млађи брат Растко Петровић је уз Тодора Манојловића и Милана Кашанина између два светска рата постао најбољи српски ликовни критичар. Тај модерни смер у критици сасвим другачији од традиционалног, десног, изразито националног и антимодернистичког започиње Надежда Петровић са критикама о Марку Мурату и Првој југословенској уметничкој изложби у Београду. Њене критике су понекад биле дуже и излазиле у наставцима у београдским и сарајевским часописима до 1913. године. Са њима новија српска ликовна критика слави 120 година постојања, мада је и раније било ликовних критичара који као Михаило Валтровић више припадају естетици деветнаестог века. Њене сабране критике објавила је Уметничка галерија Надежда Петровић у Чачку 2009. године, у доброј колекцији под називом "Равнотежа" српске, македонске и енглеске ликовне критике у којој је изашло пет књига. Као писац о савременој уметности ова сликарка је имала слуха за актуелну естетику симболизма и импресионизма али и за високе ликовне вредности сликарства Паје Јовановића. Писала је храбро, критички, нападајући друштвене неправде карактеристичне за уметност њене епохе, као што је одржавање капиталних изложби у две мрачне собице. На лоше услове живота уметник и недостојно стање у уметности прва је скренула пажњу. После ње су се многи тиме бавили, између осталих и најутицајнији Милан Кашанин, да би се то поправило уочи Другог светског рата. У колекцији Милоша Вујасиновића сачуван је оригинални рукопис њеног текста о Првој југословенској уметничкој изложби са јединим аутопортретом у цртежу из 1904. године.

07. 08. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ЈЕДНА ОД НАЈБЛИЖИХ ТРАМПОВИХ САРАДНИЦА ШОКИРАЛА: Ванземаљци постоје, поделићемо истину са народом

Свет

0 8

ЈЕДНА ОД НАЈБЛИЖИХ ТРАМПОВИХ САРАДНИЦА ШОКИРАЛА: Ванземаљци постоје, поделићемо истину са народом

ДИРЕКТОРКА националне обавештајне службе (ДНИ) Тулси Габард рекла је да верује у постојање ванземаљаца, али је истакла да мора да буде "опрезна" у вези с оним што износи у јавност, будући да има приступ великом броју поверљивих информација.

06. 08. 2025. у 17:35

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

Политика

1 48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54