КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Повлашћена места

КАКО су књижевни тумачи већ констатовали, збирка Верољуба Вукашиновића "Жалац" (СКЗ, Београд 2024), овенчана Змајевом наградом, аутопоетичка је и аутобиографска књига. Она је дупло уоквирена - најпре програмском песмом "Посветом", која отвара збирку, а у којој се лирски субјект стваралац непосредно, присно обраћа читаоцу.

Фото: Приватна архива

У том обраћању уочавамо сву сложеност песничког посла, бирања речи које садрже смисао који је потребно да читалац открије, као и њихову специфичну тежину, носивост осећања. Лирски субјект стваралац, увек окренут традицији, посвећен ближњима, као и песничким сродницима, природи и православљу, не сумња у могућност успостављања те везе јер у питању је "посвета љубави", као што је то, уосталом, "Жалац" у целини, као што су то и друге збирке Верољуба Вукашиновића.

Песма "Књига", која затвара збирку, потврда је остварења намере лирског субјекта ствараоца да дело и напише, али и да подели са читаоцем тај, казали бисмо, сласни, смислени напор који, иако благо осенчен његовом аутоиронијом, емитује светлост. До ове песме читалац је то већ схватио зато што је, сигурно, регистровао сва места која су за ствараоца повлашћена. То је најпре Аркадија његовог детињства, завичај, сунце, мириси, траве, зуј, пчеле, "Јутарње сунце, млазеви млека, / кукурик петла, рзање ата, / мукање крава, оваца блека, / зраци у соби, шкрипање врата..." ("Буђење") и све друге сензације подстакнуте манифестацијама природе. Не мање значајни за њега су и други призори свакодневице чија константност указује на спокојство обичног, заправо идиличног, живота на селу: "паљење ватре, жар што пуцкета (...) цвиљење ђерма, лонац што крчка..."

Фото промо

С обзиром на то да је реч о ретроспекцији, разумемо зашто бивши дечак, високоосетљиво стваралачко биће, служећи се контрастом, представља актуелни тренутак - "грак лудих врана, шум црних крила".

Други оквир збирке чини песма "Жалац", прва у оквиру циклуса "Звуци нестале хармонике", као и песма "Жалац", претпоследња у збирци. Разматрајући ове две песме, чији наслови носе различити акценат, уочићемо и разлику у значењима наведеног термина. У првом је садржано и прво значење жалца, а опет његове другачије ликове који читаоца, и даље у просторима свакодневља, усмеравају на константност песниковог осећања - на бол, због љубави и смрти, због повремених духовних падова чије излечење могу бити само песничка реч и предана молитва.

У другој сам песник је жалац - онај који жали - који то бива самим стваралачким чином. То је онај који је, и поред свих знања, свестан онога што му фали, што му недостаје до самог поистовећења с песмом.

Читајући ову збирку Верољуба Вукашиновића, слободни смо да констатујемо како са увећавањем његовог опуса, "док збира време", друго значење наведеног појма све више трансформише у светлост Дубича, Љубостиње и Мораве, места која, извесно, никада неће напустити.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Хроника једне земље

19. 03. 2025. у 08:00

Додатак Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Тамна ведрина

12. 03. 2025. у 10:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Зрели лиричар

05. 03. 2025. у 10:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Искуства имигранта

26. 02. 2025. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације