ПОЗНАВАЊЕ УМЕТНОСТИ СА ЉУБАВЉУ: На вест о одласку Љубице Бубе Миљковић (1949-2025)

Никола Кусовац

29. 05. 2025. у 08:00

ЉУБИЦА Буба Миљковић (1949-2025) је била сигурно највећи зналац српског сликарства 20. века. Не само што је била највећи зналац, него је то радила с великом количном непатворене љубави, да јој нема премца.

ПОЗНАВАЊЕ УМЕТНОСТИ СА ЉУБАВЉУ: На вест о одласку Љубице Бубе Миљковић (1949-2025)

Љубица Буба Миљковић, Фото Приватна архива

Ја сам њен старији колега и кад год би ми понестало џебане, што се каже, ја сам се обраћао Љубици да ме она подстакне и посаветује шта треба да кажем. Јер, имала је осећање за меру које мени недостаје. Ја "прегоним" (претерујем) што кажу Црногорци, па ми је потребна контрола. Ту контролу сам налазио код Љубице која је умела с мером да приступи сваком проблему. А све је у мери, као што су још стари Грци говорили... 

Била је мој контролор, онај који ме је стишавао, ко је моје прегоњење и страсти кротио. Сигуран да су њени погледи и њена просуђивања тачна. И не само што су тачна, врло је важно да иза тачности постоје разумевање и љубав. Њено име говори све - Љубица, љубав.

Њено познавање уметности је било с љубављу. И наслов једне њене књижице недавно објављене је "О српској уметности, с љубављу".

Дакле, знала је како укључити неке емоције које нису претеране већ контролисане, врло одмерене и у правом облику исказане: да не иритирају оне које ја иначе иритирам док говорим, па ми је и зато била драгоцени ослонац.

Ја сам био њен шеф, али је она господарила мојим емоцијама. Кротила их је и као сваки добар стручњак знала је моје мане, добро их је процењивала и умела да ме заустави у тренутку када би требало. То Љубичино осећање за меру је ненадокнадиво! Ненадокнадиво као што је њен одлазак. Ми (мислим на цео српски род) нисмо ни свесни каквог смо стручњака изгубили. Схватићемо тек после извесног времена, кад проценимо да нема ко други да обавља тај део посла који је она радила код нас. Није флоскула да јој нема замене, већ је то болна истина. Четрдесет и нешто година сам у овом простору и не видим ниједног који би могао достојно да настави њеним путем, што ме боли. Да их има, значило би да још имамо таквих зналаца. Нажалост, нема их и њен одлазак ћемо још осетити, дочекавши да нас незналице упућују у ствари. А незнање је, по правилу, агресивно.

Рачунао сам да ће она мене да испрати, а не ја њу. Да ће она у некој прилици говорити о мом одласку, догодило се да је говорим о њеном. 

Фото З. Јовановић

Морам да кажем, говорим са толиком количином бола и емоција, да не могу то ни да искажем. Нема речи за жал због овог губитка. Мислим да ће то схватити цео наш простор, сви они који се баве уметношћу 20. века. О нашој најзначајнијој сликарки свих времена Надежди Петровић писала је боље него ико други, или о Сави Шумановићу, на пример. Дивне књиге је оставила у наслеђе, има "сучим" пред великог судију... Љубица ће остати у нашој историји уметности као непревазиђена личност и зналац. Зналац, почев од Надежде, па до професора Јована Ракиџића, који ми се управо јавио, тужан због вести о њеној смрти.

Или нашег академика о којем је писала јако добро, Тодора Стевановића. Љубица је оставила озбиљан траг и на њеним ћемо раменима, надам се, моћи да се ослонимо да бисмо могли да кренемо корак даље.

Кад причам о Љубици неодостају ми речи, а оне су све суперлативи. Говорећи о њој дајем мало одушка својој муци и болу. Као и ја, Љубица је била везана за "Новости", процењујући да је то прави простор да искаже своје ставове. Обоје смо имали позитивније мишљење о "Новостима" него о неким другим новинама: Зато смо се врло радо на простору ваших новина и налазили...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СРУШЕН РУСКИ ХЕЛИКОПТЕР, ЦЕЛА ЗЕМЉА ПОТОНУЛА У ХАОС: Падају градови један за другим, наоружане групе воде борбе са војском (ВИДЕО)

СРУШЕН РУСКИ ХЕЛИКОПТЕР, ЦЕЛА ЗЕМЉА ПОТОНУЛА У ХАОС: Падају градови један за другим, наоружане групе воде борбе са војском (ВИДЕО)

РУСКИ војни хеликоптер срушио се 25. априла у близини Вабарије у региону Гао у Малију, потврдили су руски извори, док су борци Фронта за ослобођење Азавада и џихадистичке групе повезане са Ал Каидом, ЈНИМ, извели највећу координисану офанзиву у земљи последњих година, нападајући истовремено главни град Бамако, војно упориште Кати и северне градове Кидал, Гао и Севаре, што је на највидљивији начин открило ограничења руске безбедносне стратегије у Африци.

26. 04. 2026. у 13:30

Коментари (0)

Гласај за свој омиљени укус и сазнај да ли си у већини