ТРАЖИМО ТО ЗРНО СРЕЋЕ ДА НАС МАЛО ДИГНЕ И ПРОМЕНИ: Гордан Кичић и Нина Јанковић Дичић - Главни глумци серије "Мама и тата се играју рата"

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

19. 12. 2022. у 11:04

КРАЈ прве сезоне серије "Мама и тата се играју рата", донео је лепе вести - Јадранка, коју игра Нина Јанковић Дичић, у другом је стању, а Вељко, ког тумачи Гордан Кичић, отишао је на далеки исток Русије да снима серију за Нетфликс.

ТРАЖИМО ТО ЗРНО СРЕЋЕ ДА НАС МАЛО ДИГНЕ И ПРОМЕНИ: Гордан Кичић и Нина Јанковић Дичић - Главни глумци серије Мама и тата се играју рата

Фото Продукција "Комбајн филм"

 У првој епизоди друге сезоне, коју пратимо од 17. децембра, викендом, од 20.05, на РТС 1, Вељко добија вест да му је преминуо отац и мора да се врати, после три године, са далеке Камчатке у Београд. Док је био одсутан, његова бивша супруга, Јадранка, добила је сина Лава (Богдан Филиповић), са својим новим партнером - Дејаном (Милутин Милошевић). Иако су се развели, Вељко и Јадранка су свесни да морају и даље да деле све проблеме у вези са одрастањем њихове ћерке Виде (Лена Лазовић). Главни глумци популарне серије, Гордан Кичић и Нина Јанковић Дичић, за "ТВ новости" откривају да ли су ликови које смо заволели заиста срећни, сада када су им се многе жеље оствариле.

ГОРДАН КИЧИЋ

ЈЕДАН од ретких српских глумаца који је стао иза камере, Гордан Кичић, пре три године изнедрио је драмску комедију "Рална прича". Филм је постигао велики успех на домаћем терену, а доступан је и целом свету на платформи "Амазон прајм". Уследио је наставак ове филмске приче кроз серију "Мама и тата се играју рата". Пред нама је нових 10 епизода, чији сценарио потписују Гвозден Ђурић, Марко Манојловић и Гордан Кичић, а режију, поред Кичића и Манојловића, и Мина Ђукић.

- Овде сам на много позиција и ову серију осећам као нешто своје. У разним другим пројектима само глумим, а овде сам и писао, режирао, играо, продуцирао и ово је моје чедо. Необично сам захвалан својим колегама и људима из екипе који су издржали већ други круг, односно 120 дана у цугу колико смо све заједно снимали. Стварно су схватили шта сам желео и врло сам задовољан - истиче Гордан Кичић.

Шта вам је изазовније, када сте пред камерама или иза њих?

- Није ми ништа напорно зато што радим нешто што има смисла. Серија јесте духовита и драмска, јер то је жанр филма "Реална прича" из ког је све настало. Задржали смо тај дух и осећај који је неопходан да испричамо причу тако да би се публика насмејала, а затим и осетила праву емоцију која долази до њих. Ова серија је наша, лична, и имамо шта да поручимо као људи и аутори. Причамо о животним проблемима, који су наизглед једноставни, али, ако мало размислите о томе, није баш тако и врло су компликовани.

Која би била порука ове друге сезоне?

- Не постоји универзална порука. Једноставно, иако нас озбиљне околности нападају са свих страна, треба бити духовит у животу. Идеја је да увек на крају живот победи. Моје колеге писци, Марко Манојловић и Гвозден Ђурић, који су радили другу сезону, разумели су то што осећам. Као аутори се трудимо да кроз поруке о савременом животу нисмо опори и песимистични, иако приказујемо врло тешке ситуације кроз духовиту призму. То је исцељујуће и за нас док пишемо и снимамо, а и публика док гледа ће се добро осећати.

Управо је и Војин Ћетковић рекао да ова серија покушава да укаже на друштвене проблеме и постави питања. А нудите ли и одговоре?

- Немамо одговоре. Од кад је света и века, човек се пита шта је његова сврха и улога у животу. У данашњем времену себе углавном питамо да ли је важније да јуримо каријеру или да имамо породицу, да ли ће једно патити ако буде друго било важније, а кад имамо породицу, да ли смо криви због тога што не проводимо више времена заједно. То су питања која постављају и наши јунаци док покушавају да одгонетну где је равнотежа.

Фото Продукција "Комбајн филм"

Колико је Вељков карактер другачији од вашег?

- Доста је другачији, али има и много сличности. Вељко је исто глумац који, додуше, доживљава светски успех у Нетфликсовој серији. Међутим, због смрти оца враћа се у Србију и сад ћемо да пратимо десетак дана његовог живота у Београду док се не заврши тај тежак, емотиван догађај за њега и његову породицу. Он није обичан човек, али га стављамо у уобичајене околности. Његов посао, на који не може да утиче, пресликава се на приватни живот, а то сви више или мање доживљавамо у свакодневном животу.

Које сцене су вас гануле до суза, а које сте понављали због смеха?

- У првој сезони ми је била веома тужна сцена у којој је Вељко са Видом у колима, када одлази и одлучује да је отме. У другој има разних сцена. Посебно је емотивно када Вељко мора коначно да призна Види да је деда умро, а лаже је четири епизоде где је деда. Вељко бежи од проблема и мисли да ће боље да прође ако их избегне, што је веома духовито. Било је разних анегдота на сету. Када смо били на гробљу, једва смо снимали пошто смо се смејали, а исто тако смешне сцене иза камере имали смо на даћи.

Како вам је било у кожи вође Старих Словена док сте снимили сцене за Нетфликсову серију? Можемо ли да очекујемо спин-оф, заправо серију The Slavs?

- Имали смо коње, мачеве и цео сет смо направили. Знам помало да јашем, а и да мачујем јер смо имали борбе још на факултету. Било је озбиљно, као да је право холивудско снимање. Чини ми се да тај сегмент доста добро изгледа и да смо успели у томе да баш буде различит. Сликали смо у другом формату и другачији је степен боје, па смо визуелно одвојили те ствари. Што се спин-офа тиче, треба прво да напишемо све што следи, па ћемо лагано...

А шта следи после друге сезоне серије "Мама и тата се играју рата"?

- Вероватно ћемо да радимо трећу, која се сад још "крчка". У протеклих годину дана много тога сам снимао као глумац, јер то ми је посао, али ово је, као што рекох, моје чедо. Од јануара следеће године, наредних пет, шест месеци морамо да пишемо нове епизоде и верујем да ћемо да наставимо даље. Радио-телевизија Србије је препознала квалитет прве сезоне, у којој је била копродуцент, и сада, у другом циклусу, је продуцент. Омогућила нам је да урадимо најбоље што можемо и испратимо текст који смо писали, на чему им се захваљујем.

Фото Продукција "Комбајн филм"

НИНА ЈАНКОВИЋ ДИЧИЋ

МЛАДУ глумицу Нину Јанковић Дичић, у протеклих 12 година, гледали смо у многим остварењима на великом платну и малим екранима. Током 2022. била је вредна и снимила шесту сезону крими-драме "Убице мог оца", други циклус серије "Калкански кругови", филм "Индиго кристал", а до маја следеће године радиће нову историјску драму "Време смрти". Пре свега тога, Нину гледамо поново у роли успешне архитекте Јадранке којој се живот полако, али сигурно, претвара у хаос. Уз ћерку Виду, у наставку популарне серије, она одгаја и несташног трогодишњег Лава.

- Већ прва епизода је веома емотивна. Ово је и даље, као што се и наш филм звао, реална прича једне породице и свега што се дешава свим мајкама у данашње време. Јадранка је изгубљена тренутно и у простору и у времену. Не сналази се зато што нема помоћ и подршку која је свакој мајци потребна. Имала је и грешке у љубави и ни то јој баш не иде јер је изгубила и другог животног партнера са којим има дете. Мислим да је друга сезона поучна, емотивна и духовита, и надам се да ћемо надмашити прву - каже Нина Јанковић Дичић.

Када се мама и тата заиграју рата, има ли томе краја? Постоји ли неко ко ће да каже "прекидамо сада све"?

- Када је пар разуман, дође до примирја. Тако ће, надамо се, бити и код Вељка и Јадранке. Он је сад успешан и планетарно познат глумац. То му је била велика жеља која се обистинила. Јадранки се жеље нису оствариле, иако је деловало на крају прве сезоне да јој је све кренуло. После три године затичемо је у благом растројству. Сама је са двоје деце и тражи помоћ од родитеља, дадиља и свих осталих, али нико не може као партнер да вам пружи снажну подршку. Недостатак тога је Јадранкин највећи проблем. Уз то, она прати и проблеме својих пријатеља и бившег мужа, Видиног оца, тако да је упијач свих несрећа и све иде преко ње.

Фото Продукција "Комбајн филм"

Колико има сличности између вас као мајке у серији и као мајке у приватном животу? Да ли вам је све хаотично као Јадранки?

- Имам више помоћи од Јадранке, али јесте хаотично, морам да признам, као и свакој младој мајци која се брзо вратила на посао и има двоје мале деце. Уз добру организацију, мужа који ми много помаже, моје и његове родитеље и дадиљу, некако нас је довољно и успевамо. Деси се некад да не можемо да се организујемо и онда морам да зовем маму да хитно дође из Шапца да помогне, али сналазимо се.

Који су највећи изазови са којима сте се срели током снимања серије "Мама и тата се играју рата"?

- Посао никад нисам доживљавала превише стресно. Чак и када су снимања почињала раном зором, та буђења ми нису падала тешко. Када су добри пројекат и екипа, увек са радошћу одлазим на сет. После добро снимљеног компликованог и тешког кадра осећај је диван. Ово снимање памтим по томе што смо се баш рано будили и почињали смо са радом пре беле зоре. Још сам ноћу у међувремену устајала да дојим Иванку, која је тада била беба од четири месеца. Било ми је веома напорно и виде ми се подочњаци и мој умор, што мислим да је за Јадранку баш добро јер је реално приказује.

Гордан Кичић каже да је порука друге сезоне да, иако живот делује на моменте тужан, ипак превладава добро и духовито.

- Мислим да смо такав народ који све поразе на крају претвара у смех. Тако  реагујемо јер тражимо то зрно среће да нас мало дигне и промени. Много смо пропатили, али увек трагамо за тим зрачком светлости да нас огреје.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (2)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”