ПАЗИТЕ НА СВОГА АНЂЕЛА И СЛУШАЈТЕ ГА: Никола Коља Пејаковић о искушењима, Божићу

НЕКАД бих волео да се бавим само једним послом, јер није могуће бити у сваком тренутку концентрисан на све а да нешто не страда... Међутим, навикао сам, и некако гурам... Тако живим цео живот, радим на више разбоја - овако почиње разговор, за "ТВ Новости", редитељ, глумац, сценариста, музичар и сликар, Никола Коља Пејаковић.

Фото: Н.Николић

За своје даровитости добитник је бројних награда и признања, од прве, Награде за најбољу режију на 54. Стеријином позорју (2009), па до Повеље за изузетан допринос култури Владе Србије 2019. Последњих година, прослављени уметник бриљира и као сценариста и као глумац у комедијама и драмама, али и у матичном Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци, где је запослен као редитељ. Освојио је бројне награде и са ауторском представом "Народни посланик", а режирао је и у београдским позориштима. Компоновао је музику за филм "Нормални људи", а пројекту "Тома" дао је свој ауторски печат као сценариста.

- Успут, управо смо у студију Воја Аралица (продуцент и гитариста) и ја, радимо пети албум, тако да ће сонг "Све ће бити добро, љубичице", изаћи на пролеће на новом албуму, а не као сингл - открива нам оснивач и фронтмен групе "Коља и Гробовласници".

*Култни аутор, који од седме године свира гитару, као и клавир и усну хармонику, сматра да је управо музика најчистији облик емоције.

- Као што је мелодрама краљица жанрова, тако је и љубавна песма оно што држи поп музику у животу. Једина права песма је песма о љубави. Права љубав је увек она вечна. Таквих је мало. Вечну љубав осећате према својој деци и некад, ако имате среће, и према другом бићу. Чиста љубав је она која иде кроз Христа и преко Христа. Љубав није емоција, она је састојак живог, недељиви део онога што се зове Божија творевина.

(Љуба) у ТВ драми "Апстиненти", а затим и мале роле у првом и другом делу култне комедије "Ми нисмо анђели", да би у трећем тумачио једну од главних. Делио је сцену са Жарком Лаушевићем, Милицом Михаиловић, Љубишом Самарџићем, Драганом Јовановићем у драми "Кажи зашто ме остави", у режији Олега Новковића, а по сценарију Срђана Кољевића. Са Драганом Бјелогрлићем, Николом Којом, Зораном Цвијановићем и другима, 1994. године, снимио је комедију "Два сата квалитетног ТВ програма". Заједно са Нелетом Карајлићем и Олегом Новковићем режирао је комедију "Сложна браћа" (игра и Чорбу и Саобраћајца).

Будући да средином јануара, у Београду, почиње снимање последњег дела његове ауторске, Бањалучке трилогије "Месо - Кости - Кожа", у режији Саше Хајдуковића, Коља нам је открио и шта то повезује његов родни град и нашу престоницу.

- У тој причи, Београд и Бања Луку повезује наш главни јунак и пратећи његову причу, његов живот, снимаћемо и у Београду. Не бих више да откривам, премијеру очекујемо на јесен 2023. Мени су та два града - један град. Живим и овде и тамо, и тамо и овде.

- Крај "Коже" је у исто време и крај трилогије. Ова наша прича о пост-ратовским душама у Републици Српској, о грађанским ратом осакаћеним животима, тражи искреност и бескомпромисност (као и свака поштена уметност), а идеје и поруке нису увек и искључиво катарзичне и ослобађајуће. Наш јунак, овај пут, нема одговоре, а серија не шири неке дефинитивне ставове и оптимистичне идеје. Сачекаћемо јесен 2023. године.

Лик Оца Драгана, кога је наш саговорник дочарао у "Костима", није типичан православни свештеник какве смо виђали у домаћим филмовима...

- Свештенички позив је тежак, одговоран и врло специфичан. Имао сам привилегију да пратим из велике близине живот свештеника и то сам искористио у "Костима". С друге стране, врло ми је важно да се булајићевско-комуњарски начин приказивања православних свештеника на филму и телевизији прекине, и да се, бар у Србији, то не ради више на тај одвратан начин.

Песма "Ала је леп овај свет", за коју је Пејаковић написао музику на стихове Јована Јовановића Змаја, налази се на његовом четвртом албуму "4 Прста". То је уједно и насловна нумера филма "Ала је леп овај свет" и серије "Шетња са лавом" (викендом на Суперстар ТВ, а средом и четвртком на Првој), у којој Коља игра лик анђела Љубише, који је за њега написао Андреј Шепетковски.

- Човек, кад се крсти, добија свога анђела чувара. Он му је на десном рамену. Пазите на свога анђела и слушајте га. Он вам жели добро и пружиће вам подршку на путу кроз митарства. Слушајте и људе који вам желе добро, јер Господ, често, делује кроз људе.

- "Адвокадо" је посебан и мени врло драг пројекат. Комедију је тешко направити, али ако успете, онда је то стварно уживање. Завиша Трулић је јако занимљив лик, жао ми је што нисмо урадили наставак те серије, односно другу сезону. Моје колеге, глумци, направили су одличне улоге, готово савршене.

Оживео је Коља још један лик, у новом филму и серији "Круна", редитеља Василија Никитовића, чије је снимање у току...

- Играм Домара у Дому за незбринуту децу. Он је она добра душа која помаже клинцима, штићеницима кад су у проблему, кад им затреба помоћ и заштита. "Круна" је један врло занимљив и компликован пројекат.

Пејаковића смо гледали и као Гргу у серији "Бунар", која се бави и темом наркоманије. Посете манастиру Ковиљ и разговори са тадашњим владиком, а данашњим патријархом Порфиријем, нашем саговорнику помогли су да превазиђе своје проблеме са алкохолом и дрогом. На питање да ли је после тога био у искушењу, одговара да су искушења нужна и да без њих нема спасења.

- Само преко искушења ми потврђујемо и јачамо своју веру, и само преко искушења доказујемо да смо на страни доброг, на страни Христа. Без искушења нико се не би спасао, нити би било могуће показати и доказати своју одлуку, своју намеру да желимо да идемо православним путем. Православна вера је лек за све. То је Пут, Истина и Живот. Не знам како то другачије да кажем. А досадило ми је да околишам. Наркоманија, као и све друге болести, има духовни корен. И то се мора лечити тамо где и креће - у души.

Објаснио нам је и зашто је православље приручник за свакодневни живот.

- Кажу, без невоље нема богомоље. Православље је велико благо и ми, Срби, без жеље да звучим препотентно, требало би да Православље учимо у школама, као науку, филозофију и истину о овом нашем постојању. Тако је некада и било, када су манастири били и школе и болнице и простори за молитву. То би требало обновити, тај начин учења и школовања. Кад видите шта деца данас уче у школама и какви су им уџбеници, јасно је да је потребна коренита промена. Али, бојим се, пре ће се овај свет распасти него што ће људи доћи до памети.

У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику, Божићу, Кољу смо питали и колика је снага опроста и покајања и шта би поручио нашим читаоцима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације