ДРАГО МИ ЈЕ ШТО ВИШЕ НИСАМ ДЕВОЈКА ИЗ ГРАДА: Мелани Вуд, звезда серијала "Аустралијски ловци на злато" о животу у дивљини
ДА ли сте икада изговорили оне чувене речи: "Напустићу све и отићи у шуму"? А да ли сте икада то заиста и учинили? Ако сте од оних који нису имали довољно храбрости да остваре ову своју жељу, представљамо вам некога ко јесте.
Њено име је Мелани Вуд. Јунакиња је документарног серијала "Аустралијски ловци на злато: помоћ рудницима", који ће да се од 1. маја емитује на каналу Вијасат експлор (радним данима у 22.00), а која је са 45 година рекла збогом цивилизацији, породици и сталном канцеларијском послу, и безбедност града заменила негостољубивом аустралијском дивљином. Питате се зашто? Исто то питање поставили су себи рудари и трагачи за златом када је једног јутра на њиховој прашњавој ископини осванула плавуша из Мелбурна и рекла им: "Добро јутро. Дошла сам да тражим злато са вама".
У ексклузивном интервјуу за "ТВ новости", Мелани нам открива да ли је то заиста била одлука преко ноћи и да ли се каје због ње.
- Седела сам у канцеларији једног дана. Имала сам класичан посао од девет до пет. И све муке које иду уз то. Саобраћај сваког јутра, гужве, градска бука, нервоза, а и сам посао је био веома стресан. Сећам се да сам помислила како ћу се осећати ако будем овде за годину дана или за пет. И то није био леп осећај. Први пут сам само жудела за авантуром. Имала сам снажну потребу да урадим нешто што ће ме натерати да изађем из своје зоне комфора и урадим нешто потпуно другачије. Била је то одлука у тренутку. Само сам устала од стола и рекла колегама, том послу и мом досадашњем животу - "довиђења". Сутра сам већ постала рудар - уз осмех који зрачи задовољством открива нам Мелани, додајући да ју је којим случајем неко питао исто то питање само шест месеци раније, никада не би ни помислила да начини тако ризичан потез.
Каква је била њихова реакција, ваше породице и пријатеља када сте изабрали овај пут? Да ли су били изненађени?
- Били су шокирани. Међутим, моја мама је ипак увек била моја велика подршка. Рекла ми је: "Само једном се живи. Никад не знаш колико ћеш дуго бити на овом свету. Ако је ово нешто што желиш да урадиш, иди и уради то. Шта је најгоре што може да се догоди?". Тата је имао мало другачији став. Плашио се јер је знао да је у дивљини вруће, има змија и разних опасности. Сматрао је да је то свет којим доминирају мушкарци. А неки од мојих пријатеља су мислили да сам потпуно полудела. А вероватно и јесам мало луда (смех).
Занимљиво је да сам одлуку донела након што сам на телевизији са татом гледала једну од сезона "Аустралисјких ловаца на злато". Рекла сам му тада: "Тата, ја идем да тражим злато".
Тада је мислио да се шалим, али неколико дана касније је вероватно зажалио што ме није озбиљније схватио.
Разумемо вашу жељу за авантуром, и потребу да промените живот из корена, али већина жена се у том тренутку одлучи да офарба косу или промени фризуру. Ви сте решили да постанете рудар. Зашто сте одабрали баш то занимање?
- Док сам гледала ту емисију, деловало ми је да је тај посао другачији. Изгледало је као нешто што је веома другачије, али и узбудљиво. Када ми се после само неколико дана указала прилика да заиста доживим то невероватно искуство, била сам сигурна да то не може да буде случајност. Доживела сам то као неки знак, позив судбине. Зато сам обећала себи да ћу пробати. Најгоре што је могло да се догоди у том тренутку било је да не успем и да се вратим кући.
Сећате ли се свог првог радног дана на послу ловца на злато?
- Апсолутно! Сада кад се присетим тих дана, свесна сам да појма нисам имала у шта се упуштам. Првих осам месеци живела сам у једноставном шатору, који је више био импровизована тенда него озбиљно склониште. Била сам окружена змијама и огромним гуштерима. Туширала сам се водом из црева. Било је та заиста велико културолошко искуство за мене. Буквално сам у уторак спавала у кревету на душеку, у стану са клима уређајем, кухињом, купатилом и ТВ-ом, а у среду ујутру сам била у прашини ослоњена само на сопствено уверење да ја, девојка из града, могу да преживим у тој средини. Сећам се да сам цео први сат када сам дошла на локацију провела ћутећи. Нисам знала шта да кажем.
Тада сам одлучила да тај свој кутак дивљине учиним што пријатнијим. Чудо је шта мало фарбе и неколико фењера могу да учине за самопоздање. Када сам мало средила тај мој нови дом, рекла сам себи: "Имаш невероватну прилику да проживиш једно невероватно искуство. Биће тешко, али ово је оно што ће те учинити срећном. Хајде да видимо колико си заиста снажна".
Да ли сте икада размишљали да напустите свој нови живот, или да једноставно нећете успети у вашој намери?
- Првих неколико дана била сам мало носталгична. Неколико пута када сам била на ивици суза јесам себи поставила питање хоћу ли моћи да изгурам тај мој сан до краја. Нормално је да се човек преиспитује. Али онда сам почела да устајем веома рано сваког јутра, пре зоре. Ишла сам около и тражила од људи да ме науче како да управљам багером и утоваривачем. Желела сам да научим колико сам могла, и већ за дан или два више нисам имала времена да се сажаљевам. Када сте на ногама 13 сати дневно, учећи не нове вештине, него цео један нови живот, ваш ум почиње да се мења. Тада сам схватила да човек заиста није свестан својих могућности. Додатну снагу давали су ми и људи са којима сам радила, углавном мушкарци, који су били одушевљени тиме што сам показала храброст и одлучила да истрајем. Имала сам потребу да их не изневерим.
Ужелите ли се града понекад?
- Ретко, и тај мој повратак на бетон траје веома кратко. После седам дана на асфалту брзо се сетим зашто сам са њега побегла. Драго ми је што више нисам девојка из града.
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)