ОСЕЋАМ КАД ЕНЕРГИЈА ПОКУЉА ИЛИ НЕМИР НАБУЈА: Иван Ђорђевић Џуди о ликовима политичара у "Јужном ветру" и "Клану"...

У НЕДАВНОЈ медијској прашини која се подигла око серије "Јужни ветар: На граници", поред имена америчких звезда, Вилијама Болдвина и Ерика Робертса, провукло се и име Ивана Ђорђевића Џудија због улоге контроверзног политичара Поповића.

Фото Архива

Нашем талентованом глумцу ово није ни прва рола властодршца, нити прва сарадња са светски познатим колегама. Лик политичара дочарао је у "Клану", док је са Рејфом Фајнсом и Џерардом Батлером сарађивао у филму "Кориолан". Ђорђевић је у лепезу одиграних ликова додао и доктора Луку у "Ургентном центру", новинара Весу у "Убицама мог оца" и "Државном службенику", мистериозног убицу Зороа у "Тајкуну", стјуарта Станка у "Авионџијама" и многе друге. Док чека премијеру остварења Младена Ђорђевића "Први мај", тренутно снима филм и серију "Кафана на Балкану".

- То није баш по мотивима живота Аце Лукаса, јер је узета само његова транзиција из панк рока у фолк. Све остало што смо надоградили, наша је прича, првенствено редитељке Сузане Пурковић, затим Младена Совиља, који игра главну улогу, па на крају и моја. Играм менаџера по имену Вања, који као да је луткар и који спроводи главног јунака кроз каријеру, а и живот. Занимљиво је да је у "Тајкуну" мој драги колега Марко Баћовић играо таквог човека, луткара, а мој карактер, Зоро, био је у његовој милости и био је средство у туђим рукама. Данас је просто тако, имаш људе који повлаче конце и имаш људе којима се помакне рука када неко повуче конац - каже, за "ТВ новости", Иван Ђорђевић Џуди.

"Тајкун", Фото Firefly productions

Да ли је и зашто занимљиво бити у таквој позицији?

- Ако ме питате приватно, уопште ми није занимљиво. Доста ми је тешко да играм такав карактер, али је и изазовно, и то је оно што ме покреће у "Кафани на Балкану". Серија прати скоро годину дана живота главног јунака. Замислите да све то време неко мора да вуче конце. То је озбиљна шаховска партија. Волим шах, али ме умара надигравање и смишљање потеза пре противника у шаху, а самим тим и у животу. Притом, овде повлачите потезе за другог и морате да израчунате уместо њега шта ће се све десити. Та манипулативна игра ми уопште не одговара и не свиђа ми се.

Низ улога у крими жанру започели сте ликом новинара, потом и уредника Весе, са којим ћемо се поново дружити у седмој сезони "Убица".

- Крими жанр се код нас успоставио са "Убицама", чију прву сезону је режирао Предраг Гага Антонијевић. Још ту смо се сјајно разумели и после сам играо ког њега и у филму "Заспанка за војнике". Лик Весе сам градио према примерима новинара каквих имамо доста данас, а имао сам простора да буде чак и ситуационо духовит. Он је стварно монета за поткусуривање великих и такође средство у нечијим рукама. Када Веса из немоћи, слабости или својих прохтева, покуша да се ухлеби, да се препусти неком, онда је то трагикомично.

У "Клану" смо видели спрегу криминала и државе, а једну страну те медаље представљао је и ваш лик - политичар Златко.

- Он је мешавина тројице политичара који су и били владајућа структура у том тренутку на који редитељ Бобан Скерлић указује. Али Златко је тип који стварно мисли да може да извуче моралну вертикалу јер дубоко верује у то што ради. На крају у серији нико није победио, само се десила рокада свега. Криминалци су убијени или ухапшени, али остали су други који су заузели њихова места. И уместо једних, дошли су неки други политичари, и тај круг се и даље врти.

Да ли је јунак у "Јужном ветру" био моралнији од овог из "Клана" или само није могао да се избори са убиством које је наручио?

- И то је опет ствар избора и компромис у који је човек ушао зарад личних слабости. Његов осећај гриже савести и последња морална граница која је остала код њега, нон-стоп су му куцали на врата. И због тога што није знао како да се избори са тим што је учинио, завршио је тако што се убио.

"КЛАН" Феђа Штукан, Фото Firefly productions

Имали сте недавно "излет" са "Авионџијама" у жанру комедије, за који кажу да је најтежи. Какво је ваше искуство?

- Волим то да радим. Јесте тешко, али ако забавим себе у оквиру једне сцене, мислим да ћу забавити и друге. То не мора нужно да буде тачно, јер нисам никакав репер за духовитост нити је мој смисао за духовито исти као код неког другог, али за смех не знам другачију формулу. Некада то може да буде мање, некада више смешно или да не буде смешно уопште, али у сваком случају мени је забавно и не могу да се отргнем од тога.

Како се предајете толиким различитим јунацима?

- Као глумац морам да будем отворен, да осетим људе и њихову енергију. Затим да се запитам из чега иде и зашто је кренула да куља та позитивна или негативна енергија или зашто је набујао немир. Онда покушам себи да објасним шта је са тим човеком и зашто га то толико у том тренутку титра. Као глумац, дакле, мораш да се отвориш према некоме, да "начуљиш" своје сензоре и да пустиш некога близу себе да би осетио и схватио који су механизми његовог функционисања, јер су различити за сваког од нас.

"Јужни ветар: На Граници", Фото РТС 2

Често вас на телевизији пратимо у крими драмама, а шта вама, као гледаоцу, недостаје на нашим малим екранима?

- Када су домаће серије трилер, акционог и крими жанра, а међу првима "Убице мог оца", почеле да се прате и постале тренд, ТВ аутори су схватили да нам је то недостајало. Али сада бисмо могли мало да изађемо из тога и да публици испоручимо и нешто друго. То се већ помало дешава. Серија Гордана Кичића "Мама и тата се играју рата" је мала, сјајна прича, која је мени бескрајно шармантна и духовита. Мислим да нам је сада потребно више таквих садржаја.

Којим темама се бави филм "Први мај" и шта можемо да очекујемо?

- Филм се бави пропадањем радничке класе, која више не постоји. Разне судбине разних људи повезује једна прича. Сагледаћемо је из њихових животних визура. Неизмерно ми је драго што је редитељ Младен Ђорђевић после 10 година дошао до другог играног филма и много ми је драго што сам опет део његовог избора и ове поделе. Ту су сјајни Тамара Крцуновић, Леон Лучев, Оливера Викторовић, Мирсад Тука, Тома Трифуновић, Силвија Крижан и још много добрих глумаца. Биће то веома живописан филм.

На који начин вам је глума променила живот?

- Неупитно је да мења и карактер и особу, али не нужно нагоре. Мене тренутно мења и чини срећним, уз све лудило које глума носи. Упркос томе што немамо развијену филмску или ТВ индустрију, задесио нас је талас хиперпродукције, па сам срећан што могу да радим овај посао.

Колико је одрастање уз оца глумца утицало на то да се и сами попнете на сцену и станете пред камеру?

- Наравно да јесте. Испрва нисам хтео да се бавим глумом, али онда сам завршио средњу школу, нисам имао појма шта ћу са својим животом, и рекао сам хајде да пробам оно што сам живео цело детињство. Мој ћале је био глумац у Сомборском народном позоришту, а онда смо се преселили у Зрењанин, тако да сам иза бине посматрао људе у два различита театра. Гледао сам и представе које јесу и оне које нису за децу, и то човека у том узрасту мора да обликује. Било је неминовно да то остане укорењено у мени, и то је била иницијална каписла да се бавим овим послом.

"ЗВЕРИЊАК" Мики Крстовић, Фото Војислав Данилов

Како данас тата Драган гледа на то што је син постао и постигао и да ли даје савете?

- Драго му је, али не причамо о глуми. Нас двојица се на том пољу не разумемо најбоље, јер он има своје методе рада, а ја своје.

Који осећаји вас обузму када сте због посла поново у родном Зрењанину?

- Сваки пут када одем у тај град и када играм представу, желим да буде што више публике, да бих нешто том граду даровао и да то буде што боље. У том граду су ми пријатељи, тамо ми је детињство и милион сећања и осећања која ме вежу за тај крај, а и моја супруга је Зрењанинка. Београд је сада мој град, а Зрењанин је бег који ми добро дође и зона одмора у односу на цео мој живот.

ВЕЋ ДЕСЕТ ГОДИНА САМ ДОН ЖУАН

ИВАН Ђорђевић Џуди има ангажман и у позоришту, па је у родном Зрењанину члан театра "Тоша Јовановић". За насловну ролу у представи "Дон Жуан" добио је и награду "Зоранов брк".

- Недавно смо са "Дон Жуаном" гостовали у Црногорском народном позоришту. Представа је већ 10 година на репертоару, а режија је дело Игора Вука Торбице, који је на моју велику жалост покојни. То је била моја прва сарадња са њим, и представу негујем, што не доживљавам као обавезу него као жељу да буде што дуже на репертоару. Године у њој нису пресудан фактор, можемо је играти и целу следећу деценију, јер свако увек може бити Дон Жуан каквог је Игор поставио са мном.
 

Препоручујемо

Култура

1 0

КРИМИНАЛЦИ НИСУ ХЕРОЈИ: Наставак трилер-драме "Клан" на РТС

01. 10. 2022. у 14:00

Култура

0 0

ГЛУМА ЈЕ РЕВОЛУЦИОНАРАН ПОЗИВ: Дејан Карлечик о крими-драми "Клан", родном Зрењанину, о жици коју мораш наћи са коњима

30. 07. 2022. у 13:10

Познати

0 0

ЗБОГ УЛОГЕ БАЋЕ ИШАО САМ КОД ПСИХИЈАТРА: Радоњић о "Јужном ветру" и сцени бријања главе

27. 04. 2023. у 15:45

Познати

0 0

ЕВО КО НЕЋЕ ПРЕЖИВЕТИ: Велико финале Јужног ветра - Милош открио све у ТРИ речи

02. 04. 2023. у 19:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације