ЗБОГ ГЛУМЕ САМ ПОБЕДИО НЕКЕ СТРАХОВЕ: Миодраг Мики Крстовић о "Игри судбине", сарадњи са Ненадом Јездићем, рају на земљи покрај Дунава...

СНАЖАН, а тих. Такав је чувени глумац Миодраг Мики Крстовић, коме треба само неколико минута да би оставио утисак који носимо кроз цео филм, серију или представу. Иако иза себе има каријеру дугу пет деценија, како каже за наш лист, и данас се труди да одржава пламен игре као на почетку.

Фото И. Маринковић

Одиграо је близу 70 улога у позоришту, док на филму и телевизији и више од 160. Сарађивао је са највећим редитељима: Емиром Кустурицом, Пуришом Ђорђевићем, Живком Николићем, Душаном Ковачевићем, Гораном Паскаљевићем, Здравком Велимировићем, Гораном Марковићем, Милошем Мишом Радивојевићем, Здравком Шотром...

А његове мајсторије са мало речи и емоције, која куља иза мрког погледа, препознали су и новији аутори авангардних стремљења, попут Оливера Фрљића, али и Себастијана Хорвата, са којим је сарађивао на представи "Цемент Београд", која му је донела награде "Раша Плаовић", "Миливоје Живановић" и "Милош Жутић".

После серија "Дуг мору", "Тајне винове лозе 2", "Јужни ветар: На граници", од средине фебруара стигао је у популарну теленовелу "Игра судбине" (сваког дана, у 20.00, на ТВ Прва) као велико појачање. Ускоро, тачније 12. марта, очекује га премијера филма "Последњи стрелац", у режији Дарка Николића, где тумачи једну од главних улога. Последњих година долази у родни Београд када има посла, јер се преселио у Текију, на Дунаву, где живи са супругом Иванком Крстовић, костимографкињом.

* У "Игру судбине" донели сте лик генерала Хорвата на чијим леђима је тешко бреме прошлости, а љубав коју гаји према ћерки и унуци прераста у опсесију. Како вам је "у његовој кожи"?

- Ако се не осећам добро у томе, онда то не може да испадне добро. Када играм и највеће зликовце, трудим се да у њима нађем нешто добро јер свакако да га има. Такође, када играм позитивне ликове, трудим се и тражим како да их мало упрљам, и да их оправдам самим тим, а онда да се и ја добро осећам у томе. Уосталом, нас и зову да играмо неки лик зато што имају претпоставку да је тај глумац добар за то, у овом случају да сам ја тај за Томислава Хорвата. Зато се трудим да га развијам и водим у најбољем могућем смеру.

Фото Прва

* Ближи се премијера филма "Последњи стрелац" у коме играте ролу главног негативца Атанасија. По чему се овај јунак разликује од претходних сличних?

- И Томислав и Атанасије су људи из истог миљеа. Они су добри са свим структурама друштва, политичарима, угледним и успешним људима. Разлика је само у томе како је сценарио написан, како је лик замишљен и шта се са њим дешава у датим околностима. Али, да не мистификујемо, трудим се да унапредим тај сценарио и да дамо том лику могућност да буде жив човек.

* Познато је да сте играли негативце, односно бизнисмене и ликове с друге стране закона и у старој Југославији. Да ли је данас теже бранити или играти такве ликове него некада?

- Разлика је између, рецимо, тог кога сам играо у филму "Последњи круг у Монци" још 1989. године. То су баш били, просто, заведени криминалци. Они су сами знали ко су и закон је знао ко су, чак су и сарађивали са законом. То је, мислим, познато. С нашим службама, па су им онда неке ствари дозвољавали и гледали кроз прсте, да би они њима служили за неке информације... А ови данас су потпуно друга прича, етаблирани, признати у друштву, то је већ виши ниво. Они су били деца у односу на ове.

* Са Ненадом Јездићем играте у "Игри судбине", као и у "Последњем стрелцу", а играли сте и у "Викенду са ћалетом". Иначе, познајете се више од 30 година.

- Баш јуче смо снимали нашу прву заједничку сцену и радовао сам се томе, као и Ненад. Мало смо се присетили давних дана, када је он имао 22, а ја 44 године. То је било 1994. када је почело све оно што се дешавало са Југославијом, ратови и несреће које су нас задесиле... Филма није било. А мој драги пријатељ Бранко Кичић тада је режирао "Љубавно писмо" и позвао ме да играм. Са радошћу кажем да ће 25. марта бити 30 година како играмо ту представу. Потом је велики и божанстевни Муци Драшкић режирао "Марију Стјуарт". И Јездић је тада добио Мортимера. Само геније, као што је Муци, могао је да тако младом човеку да улогу која је толико тешка и захтевна. То су и Хамлет и Ромео заједно. Ненад се осећао као да је пао с неба, то сам признаје, што је дивно и логично, а каже да сам му ја, ето, нешто помагао. Можда, неким искуством, али и ја сам био у муци и почетник у позоришту. Када год смо нешто радили, и тај "Викенд са ћалетом", увек је било добро.

Фото РТС

* Неке од својих најбољих улога управо сте остварили глумећи те очеве, и проблематичне везе са својим поколењем. Који је био ваш главни покретач да осликате те односе?

- Имам довољно година и већ неко искуство живота. Отац сам, а на моју велику радост и деда. Имам четворо дивних и прелепих унучади, три унука и унуку. Мирослав Момчиловић је "Викенд са ћалетом" тако добро написао да немате много разлога да се мучите него само да уживате. Када с мојим годинама и искуством играм оца, што иначе јесам, нема много компликација. Да ли су моји односи с децом такви као што су са Ненадом у филму, наравно не, али лако нађете мотиве и оправдања за то што треба да одиграте.

* У одјавној шпици актуелне серије "В (фау) ефекат" је и ваше име, али нема и имена лика. Можете ли да нам откријете мистерију?

- Не бих да откривам то, али у последњој епизоди, на самом крају сам специјални гост. Не играм самог себе, играм нешто посебно. Не знам много, само колико ми је Гордан Кичић, који ме је позвао, испричао да бих могао да играм. Боље да видите сами...

* Још у фебруару 2023. најављено је да би током ове године требало да буде снимљена серија "Генерација Тесла" о Николи Тесли, којег би требало да играте.

- Јесте. Надам се, али не могу да причам ништа што не знам и не зависи од мене. Најављено ми је, разговарали смо, а када буде, причаћемо.

* Већ сте тумачили нашег највећег научника у ТВ филму "Тесла или прилагођавање анђела". По чему памтите то остварење и вашу улогу у њему?

- Мој драги, нажалост, покојни колега Борис Комненић ми је донео текст и рекао да би много волео да ја то будем, да нас двојица играмо. Ми у ствари носимо целу причу, јер он је новинар који долази да интервјуише Теслу. Замолио сам га за мало времена да се припремим, а онда сам схватио да мени треба 30 година да проучавам Теслу. И да ми дају три месеца, шта ми вреди. Пристао сам због свих добрих околности, дивног текста и највише Бориса. Уживао сам радећи, јер кад имате дивног партнера, као што је Борис, онда је све лакше. Али када смо завршили, осећао сам, и дан-данас осећам, дуг према Тесли. Јер мислим да смо имали више времена, да би то још неупоредиво боље било. Тако да сам дужан Тесли. Надам се да ћу му вратити.

Фото Промо

* Шта вас, као глумца, највише интригира у свету глуме?

- Глума је велика радост и мене чини срећним. Даје невиђене могућности да себе упознате кроз ликове које тумачите. Захваљујући глуми, говорим из свог искуства, често побеђујете себе. Рецимо, имао сам страх од висине. И добијем да играм драму "Ћилим" у којој главни лик све време виси на мосту. Дошао сам први пут на сет и видео да је 16 метара између асфалта и моста на коме треба да се налазим. Када сам погледао доле, било ми је мука. Први дан је било драматично, а седмог дана сам се верао по том истом мосту и не могу да опишем колико сам био срећан због тога. Десети дан већ као веверица сам ишао по оној конструкцији да бих дошао до места где снимамо. То је класичан пример победе. Потом је Гордан Михић радио диван филм, где играм неког ледењака. И онда с неком кијавицом, само у неком вешу, скачем у Дунав са понтона, па изроним, играм валцер, а снег и лед около. Да нисам снимао, да сам то урадио овако, завршио бих не у болници него завршио дефинитивно, а ово... Најнормалније су ме измасирали неким ракијама, истуширао сам се и обукао.

* Дипломирали сте на ФДУ у Београду у класи професора Миленка Маричића, али сте студије уписали тек из четвртог пута. Какав савет бисте имали за некога ко тек почиње да се бави глумом?

- То не важи само за глуму, то је за све у животу: упорност, упорност и тачка. Ако вам је до нечега стало, будите упорни и победићете. Није џабе оно "стрпљен - спасен".

* У чему и где примећујете највећу разлику код себе у односу на оно што сте сада и какви сте били на почетку каријере?

- Када сам видео ко све игра у мом првом филму "Врхови Зеленгоре", знате, било је ноге да вам се одсеку. Пошто сам играо бомбаша, вежбао сам сваки дан. Покупим камење на гомилу и гађам одређену мету. Могао сам да одем на Олимпијске игре да је постојала дисциплина бацање камена у мету. Хоћу да кажем, имао сам увек озбиљан однос, био сам одговоран према послу, улози и пројекту у којем сам. Међутим, како године пролазе, када нешто урадите, обавеза је већа и трудите се, ако ништа друго, да то што сте направили оправдате. И чини ми се да имам већу трему пред представу него што сам имао пре 20 година. То је питање одговорности.

* Одлучили сте да се са супругом осамите у Текији на обали Дунава. Јесте ли остварили план да постанете професионални риболовац?

- Не, али сам то стварно помислио када смо дошли тамо и упознао све то. Био сам, а и данас сам очаран том лепотом. Нестварно је и сви који су били то већ знају, а онима који нису били у том делу Србије од срца препоручујем да сиђу до Дунава и виде ту лепоту. Многи људи су обишли пола света, пола Европе, а да нису били на 200 километара од Београда, да виде нешто што не постоји нигде другде. Одустао сам од професионалног, али идем на пецање. И уживам у води, пре свега, за своју душу.

* Који животни циљ нисте остварили, а жарко желите?

- Ето, знате већ те приче о мојим покушајима. Успео сам да упишем ту мени драгу школу глуме, завршио факултет и бавим се од онда послом којим сам желео, крајње одговорно и озбиљно. Имам дивну породицу. Ево, сад чак и тај дивни амбијент, па онда из Текије дођем у драг ми Београд који волим, без обзира на хаос у коме сад живимо. Немам неке жеље, ни неостварене, а немам ни потребе за тим поред свега овога што имам. Не знам шта би више мени требало до ове лепоте коју имам и којом сам окружен почев од породице и посла којим се бавим.

САВЕТ МИШЕ ЈАНКЕТИЋА

* ЧИЈИ савет или сугестију и данас памтите?

- Миша Јанкетић ми је једном дивно испричао, а то важи и за глуму и за разговор, да је њему професор Мата Милошевић рекао да је боље да сам штрихујеш текст, било да си на филму или у животу, него да те публика штрихује. Ако не избациш вишкове, публика те не слуша. То је диван савет и божанствено је. Тако да ја и сценарио када читам све вишкове побацам.

Препоручујемо

Култура

1 1

ВОЛЕО САМ СВЕ СВОЈЕ УЛОГЕ: Представа "Цемент Београд" Миодрагу Микију Крстовићу донела два глумачка признања

17. 04. 2022. у 11:13

Познати

0 0

ПОСЛЕДЊИ СТРЕЛАЦ: "Узимање правде у своје руке и суочавање са демонима - освета је губитак људскости"

26. 02. 2024. у 14:24

Репортаже

16 29

У ТЕСЛИНОЈ ЛИЦИ НИ СРБА НИ СТРУЈЕ: "Новости" у Смиљану, родном месту нашег великог научника (ФОТО)

09. 07. 2023. у 12:00

Познати

0 5

ПОРОДИЛА СЕ МИЉАНА ГАВРИЛОВИЋ: Глумица на свет донела треће дете, на Божић, девојчица добила прелепо име (ФОТО)

08. 01. 2024. у 17:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације