МАШТАО САМ О СИБИРУ ЦЕЛОГ ЖИВОТА: Радован Ковач, аутор емисије "Изазови авантуру", о најекстремнијим доживљајима, породици и жељама...

АУТОР емисије "Изазови авантуру", Радован Ковач (39), припада оним малобројнима који су се усудили да сањају велике снове - и остваре их. Рођен и одрастао у Кули, где и данас живи, одувек је волео да борави у природи, кампује и путује. Зато је пријатељима из света видео продукције предложио да хоби претворе у посао - изазову авантуру и сниме емисију.

Фото Приватна архива/Промо

То им је, захваљујући бројним прегледима на "Јутјубу", отворило врата Балкан трипа, а потом и Прве телевизије. После 70 епизода насталих широм Србије, Радовану се указала могућност да досања дечачки сан и отпутује у Сибир. Његове доживљаје из ових удаљених и хладних предела, где је посетио народ Ханти, можемо да видимо у три епизоде, од 31. марта, недељом, у 12.00, на Првој.

Радован већ има списак дестинација, од Арктика, преко реке Замбези и сафарија, до Антарктика, које жели да посети и дочара нам из другачијег угла. Док тамо не стигне, ужива са супругом Аном и две кћерке како у Кули, тако и у камповању под ведрим небом на обали Грчке.

* Како је дошло до тога да одете чак у Сибир?

- Маштао сам о Сибиру целог живота. Када сам још као дете гледао емисије Јована Мемедовића, помишљао сам "Боже, какав он посао има", а када сам кренуо да се бавим овим послом, Сибир је био највећи циљ, нешто мени и даље недостижно. Руски дом ми је понудио да снимам у Сибиру и пошто сам им рекао да желим да идем у дивљину, не у градове и музеје већ у лов и риболов, предложили су ми Ханте. У три епизоде приказали смо како у Сибиру живи тај народ кога је остало око 30.000 и огромна већина је у градовима, а само још неколико хиљада живи номадским животом. Иначе, најближи град је 100 километара удаљен од породице код које смо боравили. До тамо смо путовали 28 сати, променили смо три авиона, а последњих пет сати смо се возили комбијем кроз дивљину и видели смо само нафтне бушотине, језера и шуме.

* Шта вас је највише изненадило када сте стигли тако далеко од цивилизације?

- Наши домаћини, седмочлана породица, живе у кући која је заправо једна просторија. Немају кревете него на под ставе сунђер и сви ту спавају, а гости у средини између њих. Имају струју и интернет, али и пољски тоалет. Крштени су као православци, а још чувају и придржавају се старе религије, по имену језичка. Први пут сам се сусрео с тим. Када смо стигли, окадили су нас кором брезе, жена је нешто говорила хантијским језиком, па смо прескакали кадионицу. То је њихов обичај добродошлице. Као што се ми бавимо узгајањем оваца, тако они гаје ирвасе, а ова породица има 60 северних јелена. Први пут сам сада видео да те животиње једу рибу. А рибе има у великим количинама за све: ирвасе, псе, домаћине и госте.

Фото Приватна архива/Промо

* Чиме сте се још бавили када сте били тамо?

- Ишли смо до првих комшија, удаљених 23 километра, санкама које вуку ирваси и то преко залеђених језера и шума. Тамо смо две ноћи спавали у шатору, који се зове ћум и направљен је од коже ирваса. Друге ноћи нико није ложио ватру и ујутру је температура у шатору била око -14. Сниматељ који иначе на клупи може да заспи није ока склопио, а ја сам фино спавао. Иако је било од -20 до -26, најхладније је било када је дувао хладан ветар који је пробијао све што смо обукли. Дали су ми одећу и обућу направљене од крзна ирваса, које жене саме шију. Када сам то обукао, више ми уопште није било хладно. Такође смо посетили град Ханти-Мансијск и до тамо смо су нас хаскији вукли санкама, што је дивно искуство. Хтео сам да будем јунак на речима, па сам предложио и купање у залеђеној води. Док сам се купао, хватао се лед на површини. После тога сам се много лепше осећао, био сам срећнији и расположенији, и имао сам више енергије. А то потврђује и мој сниматељ који је после мене ушао у језеро.

* Које искуство из Сибира издвајате као најмање пријатно?

- Интересантно је било жртвовање јелена, што је њихов религијски обред. Заклали су ирваса пред нама тако да крв остане у њему и пију ту крв, тако сирову, као супу. Онда седну на под и једу живо месо, само је мало умоче у со. Нудили су и нас и био сам спреман да пробам све њихове специјалитете од дивљачи, као што су лос, ирвас и тетреб. Чак и на изнутрице сам се психички спремио, али ово кад сам видео нисам могао да пробам.

Фото Приватна архива/Промо

* Како се у вама пробудила радозналост и жеља за авантуром?

- Одувек сам волео природу и камповање, са оцем сам као клинац увек ишао на пецање и ту се ваљда родила та љубав. Долазим из света видео продукције и предложио сам колегама да урадимо нешто за нашу душу, да снимимо рецимо оно што волим у слободно време да радим. Никад пре тога нисам стао испред камере, али хтео сам да пробам. Тако је кренула идеја и сада је иза нас 70 епизода и три и по године рада. Прва епизода, коју смо снимили тек из четвртог пута, стајала је шест месеци у фиоци. Окачио сам је на "Јутјуб" и за десетак дана имала је 30.000 прегледа, што је много узимајући у обзир да је канал тек основан, да ништа друго није објављено и да је писало само "Изазови авантуру - Стара планина". После неколико месеци ми се јавио директор Балкан трип телевизије, која се тек отварала, са жељом да се емисија ту емитује. На Првој смо од септембра 2023, али три године смо покушавали да дођемо до ње и успели смо захваљујући упорности.

* Шта бисте издвојили из досадашњих епизода?

- Интересантно је било спавање на литици. Сјајни момци из Прибоја су направили два кревета на вертикалној литици, која се зове Лисја стена. Висили смо 150 метара изнад провалије и тако смо провели ноћ. Нема ту спавања осам сати као када си у кревету, али одспава се рецимо три сата и сачекаш излазак сунца. Било је лето и чим изађе сунце почиње паклена врућина, па смо одмах потом отишли на Златарско језеро на купање. Такође, пењали смо се на Етну шест дана након ерупције. Ходали смо по том чувеним месту на Сицилији, а лава је још била врућа. Били смо одмах испод врха, пришли смо најдаље што смо могли, а да будемо безбедни и једино наша екипа је била на тој тачки. То је много лепо искуство. Било је топло, али било је и ужарених места на која ставиш папир и одмах плане.

Фото Приватна архива/Промо

* Од хладноће у Сибиру до ужарене лаве на Етни. Ви баш волите екстреме?

- Можда су за неког екстреми, али све је то, из мог угла, здрав начин живота. Циљ моје емисије је да покажемо људима шта могу када су у природи, да треба више да бораве на отвореном и буду активни. Увек прикажемо неку активност, било то шетња, па макар и по вулкану, планинарење или скакање у кањон, али ако знају да пливају. Рецимо, сви мисле да је спавање на литици екстремно, али није ако имаш искусне водиче и урадиш све да спречиш повреде. Током лета увек волим да одем на кањониг, а то је спуштање реком између литица и стена где не може да се прође ни на један други начин сем скакањем у природне базене и спуштањем ужадима низ водопаде. Не доживљавам то као нешто екстремно, већ ми је уживање. На почетку се увек пробуди нека енергија, адреналин, буде узбуђења и неке луде енергије код свих људи и увек се заврши позитивно.

* А шта супруга каже на ваше авантуре у природи?

- Раније када год сам имао слободно време, користио сам га да кампујем са девојком, а садашњом супругом. Имали смо стари комби с којим смо путовали, али то није могло да буде ни делић онога што је данас. Сада већ имамо две кћерке, од годину и по и три године. Летос, када је млађа имала четири месеца, ишли смо да кампујемо 15 дана на море. Били смо у Грчкој и спавали смо под ведрим небом у комбију где имамо кревет за две особе, а на крову шатор који је исто за двоје. Не бих да звучи као флоскула, али супруга Ана ми стварно даје велику подршку и да није таква не би ни ове емисије било. А ја покушавам да то надоместим кад год сам код куће.

Фото Приватна архива/Промо

* Не живите у Београду већ у вашој родној Кули.

- Све обавезе ми се своде на Београд, али ми је лакше да једном или двапут недељно дођем у престоницу него да боравим ту сваки дан. Због гужве у саобраћају мислим да бих полудео да живим овде, а Кула је мало место, са око 15.000 становника. Овде сам рођен и одрастао, и везан сам за те људе који су магични.

* Сада када је Сибир остварен сан, шта је следећа жеља?

- Волео бих да снимим сафари, али да то не буде само вожња колима, него и пешке, па сакривени и чувани да нешто снимимо. Да прикажемо гледаоцима те животиње из мало другачијег угла, а не као сваки туриста што може да их види. Жеља ми је да одем и на један од најбољих рафтинга на свету, који је на реци Замбези у Африци, а читао сам да ће направити брану и да га више неће бити. Жеља ми је и да возим кајак по залеђеним пределима Арктика и Антарктика. Па, полако.

Препоручујемо

ТВ Новости

0 0

ХРАБРИ ЉУДИ ВЕЛИКОГ СРЦА: Тамара Грујић о 16. сезони познате хуманитарне емисије на Првој ТВ

09. 03. 2024. у 07:00

Друштво

0 3

ОД ЈЕСЕНИ НОВА СЕЗОНА КВИЗА КОЈИ СТЕ С УЖИВАЊЕМ ПРАТИЛИ НА ПРВОЈ

16. 07. 2023. у 10:00

Друштво

0 1

НАЈБОЉИ СВЕТСКИ КУЛИНАРСКИ ТВ ШОУ ОВЕ ЈЕСЕНИ И ПРЕД НАШОМ ПУБЛИКОМ: MasterChef Србија стиже на Прву

13. 07. 2023. у 10:00

Култура

0 2

О ЈЕДНОМ РУДАРСКОМ ОДЕЛУ И `АЉИНЧЕТУ: Јасна Јовановић Ђуровић, новинарка и водитељка емисије "Експлозив" на Првој ТВ

22. 05. 2022. у 10:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације