НЕНАД ЈЕЗДИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Нешто светачко у одбранама Вељка Губерине

МАЕСТРАЛНИ Ненад Јездић поново улази у свет истинитих прича, доносећи нам још један узбудљив поглед на људску судбину кроз лик чувеног адвоката Вељка Губерине. Познати глумац у ексклузивном интервјуу за "ТВ новости" наглашава да је овај истакнути бранилац био изузетно специфичан, даровит говорник, посебног темперамента.

Фото Драган Миловановић

- Вељко Губерина је био другачији, као човек, интимно, и као професионалац, адвокат. Другачије је говорио, користио је другачији вокабулар, акценат... Био је десет у један, а његова биографија динамична. Рођен у Вргинмосту, пре Другог светског рата је пребегао у Србију, одрастао у Јагодини, онда је отишао чак до Словеније, јер није могао да се упише у Београду на Правни факултет, али живот је наставио у Београду. То је огромно искуство и савладавање свеукупног менталитета овог некадашњег заједничког простора. Видиш, притом, човека који је по својој природи склон човекољубљу, алтруизму и који сасвим и до краја и безрезервно своје штићенике брани и заступа. И то их заступа пуном мишљу, пуним речима, пуним вокабуларом, ствара одбрану и ствара и креира причу која настаје у сврху одбране тих штићеника који су тешке злочине починили, али он их брани. И он је, пре свега, био велики заговорник тога да људи греше. Нису људи ти који једни другима праштају грехе. Ми се само надамо у опрост неба, у опрост живота, а имали смо човека који је био спреман да прашта.

* Шта сте од њега научили, у смислу тога што говорите како је он страствено бранио људе, а знао је да су грешили?

- Стихија овог времена, стихија наше лишености да направимо какву-такву анализу туђе кривице наводи нас и гура у предрасуду. Ми смо менталитетски склони предрасудама, а овај човек се бавио адвокатском, бранитељском анализом сваког њиховог греха, сваког тог пропуста. Људе, пре свега, треба разумети. Мислим да је то била његова животна мисија. Иза свих људи треба стајати, а поготову треба разумети и стати иза оних који су грешни, јер нема безгрешности. Сви смо грешни и сви једни друге треба да разумевамо. То је мени пресудно о њему, поготово што имам неку комуникацију са Губерином, да тако кажем, ако то не звучи претенциозно и мистично. Он је био верујући човек, поред свог темперамента и познања и менталитета и људи, све је улагао у правду, а некако је знао да је само један делилац правде и то ми је јако било занимљиво. Нешто светачко је имао у тим својим одбранама, нешто што није од овог времена и од овог света.

* Адвокати су велики оратори, а и ви сте када хоћете да будете...

Фото Драган Миловановић

- Нисам оратор, али ораторска способност, пре свега, подразумева изговарање огромне истине у коју онај који је саопштава верује. Гледам да балансирам између истине којој сам склон и пи-ара који не разумем. Никад себе нисам доживљавао као оратора и то ми је увек било, искрено говорим, деликатно. И данас ми је деликатно да причам о томе шта осећам, шта мислим, да наглас и јавно износим неку своју анализу било чега. Поготово данас, у времену када сви свима све оспоравају. Човек и када каже нешто, а полазим од тога да то искрено говори, верује да то допире до некога, али ми данас имамо атмосферу и простор где се глупост изједначава са знањем и памећу, професионалност са аматеризмом, стручнот са дилетантизмом, зналци са незналцима, искуство са неискуством, то је све једно замешетељство. Када неспособност атакује на туђу способност то је страшно, то је парадокс и апсурд. Живимо парадокс где сви мисле да знају све и да они с друге стране заправо не знају ништа и да је њихов суд ултимативно јединствен и тачан. И све на крају, читаво то замешетељство се ставља и гура у атмосферу неких завера, неких езотерија, неких неодрживих концепата да је то просто немогуће тумачити. Свуда око мене неки људи нешто сведоче, свуда око мене неки подкасти у којима је какофонија свега и свачега. И онда, право да кажем, лишавам себе било каквог осећања да моја реч суштински нешто вреди и значи. И заиста у то верујем. Гледам да у оваквим пригодама, када сам професионално обавезан да нешто кажем, и наравно када сам обавезан према мојим ближњима, према својој породици, према оним моментима и тренуцима када заиста треба нешто добро да изнедриш за своју децу, да нешто добро и смисаоно изговорим. То ми је сасвим довољно и утешно и трудим се да као глумац највише и најбоље сведочим кроз улоге и кроз сцене.

* Говорите како је Губерина бранио људе, иако је знао шта су учинили, али постоји ли граница докле уопште можемо некога да бранимо?

- За оно време су анализа, искуство и студиозност адвокатска били пресудни. Али ми сад живимо у времену где је важност мишљења медиокритета малтене једнака важности мишљења професионалаца, адвоката, браниоца, тужиоца и тако даље. И то је сад та какофонија, то је сад један простор где сви потиру све, где свако сваког оспорава и где се свачије мишљење доводи под велики знак питања. Више нисам склон медијима зато што не умем да пратим трендове и једноставно речено не сналазим се више у томе. Питање је како би се данас и Губерина снашао, како би деловао са тим својим карактеристикама и ораторским способностима, да ли би био неки пајац, кловн адвокат или би био ауторитет какав је био у оно време, јер ово време данас и та какофонија потире важност било каквог ауторитета. То јесте на крају крајева наш велики социолошки и друштвени проблем - мањак ауторитета. Не познајем ни један ауторитет, а да није оспорен у овом нашем јавном мњењу. Тога нема, просто више тога нема, а и те како их има и верујем да их има. И ми заиста треба да се ослонимо на то шта нама преносе зналци и шта нам причају искусни људи и професионалци. Треба да највећи акценат стављамо на то, а не да слушамо све и свашта.

Фото UP&UP

* Пре годину дана код нас се десило нешто стравично, страшан злочин. Да ли ви, као Ненад Јездић, који глуми адвоката у овој серији, имате било какав суд о ономе што се десило?

- Мени је то несхватљиво. То је паклено искуство за те људе, родитеље. Често користимо реч пакао, али ако је радост, ако је срећа живљења, стварања, настајања, кажу, парче неба на земљи, стварно мислим да се нама догодио ћошак пакла на земљи са тим. Ја сад стварно ништа друго у оваквим тренуцима не могу ни да помислим, ни да анализирам, ни да просуђујем него само да се истински Богу молим да ти људи, који су остали без деце своје, да какву такву утеху нађу и да какав такав смирај им Господ пружи. Нисам достојан да било шта друго кажем и нисам достојан било шта да анализирам и улазим у било какве стереотипије закључивања и слања порука. Ти људи су велики камен понели и велики их камен гази и притиска и само нека им се у овоземном времену, где смо гостујући, и где смо само на турнеји, само нека им остатак овог живота буде колико толико било каква утеха. Нека им се деси у срцима и животима, ако може, ако и ово није превише што говорим. Само нека им живот какве такве радости и мира да у ово време што нам је свима преостало.

На крају, заиста сам свестан ко год да ме буде тумачио, ко год сад да буде ове редове ишчитавао, да ће му бити доступно да у сваком тренутку јако брзим путевима комуникације све и свашта каже о томе што мисли о овом мом излагању било да је лепо и позитивно било да је ружно и негативно. И зато сам у једном тренутку по слабости својој рекао да се као јавна личност осећам као јавни клозет, који је доступан свима и онима који су склони хигијени и онима који то нису. И свакоме је дозвољено да уђе у тај простор, да врши велику и малу нужду и наравно у складу са својом природом нехигијенском да те опогани и да те учини смрдљивим. И то је заиста живот у коме се не сналазим и зато заправо желим да не будем део било каквих медија који те позивају на твоје лично мишљење. Некако је данас најдостојанственије не износити своје лично мишљење него га задржати за себе зато што је лично.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА ДАРКА НИКОЛИЋА "ПОСЛЕДЊИ СТРЕЛАЦ": Језда у узбудљивом трилеру

13. 03. 2024. у 15:58

ТВ Новости

0 2

ЗБОГ ГЛУМЕ САМ ПОБЕДИО НЕКЕ СТРАХОВЕ: Миодраг Мики Крстовић о "Игри судбине", сарадњи са Ненадом Јездићем, рају на земљи покрај Дунава...

02. 03. 2024. у 07:00

Култура

0 0

ЈЕЗДИЋУ НАГРАДА "РАША ПЛАВИЋ": Годишње признање Народног позоришта за најбоље остварење на свим београдским сценама

20. 11. 2023. у 13:24

Култура

0 0

СЛЕДБЕНИЦИ РАШЕ ПЛАОВИЋА: Народно позориште у Београду прославило 155. рођендан доделом награда и признања

23. 11. 2023. у 12:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације