МИЛАН ПОПОВИЋ ЗА "НОВОСТИ": Будимо свест наших земљака да чувају своја огњишта (ФОТО)

РОЂЕН сам у Паризу, а после развода родитеља вратио сам се као мали на мајчину дедовину. Обе фамилије су пореклом из Михајловца код Смедерева. Дедовина са виноградом и прелепим пејзажима је имање на коме сам провео читаву основну и почетак средње школе. Налази се на крају сокачета после кога се пружа поглед ка заталасаном Подунављу и даље ка Шумадији.

Фото: Александар Обрадиновић

Овако за "ТВ новости" говори Милан Поповић, популарни ТВ новинар, аутор и водитељ емисије "Моја дедовина". Најпре смо га упознали у емисији "Задња кућа Србија", затим се веселили с њим у музичким програмима Радио-телевизије Србије, а сада мотивише људе да обнове своју дедовину на селу, са жељом да се "врати" живот на село, као и да се сви уједине и закуцају таблу испред дедовине "Кућа није на продају".

- Треба "натерати" људе да се пробуде, спасу дедовине, сачувају склониште за своје потомке, јер само онај ко не мисли ништа, тај и не види шта доноси будућност и шта ће значити парче земље са бунаром, оџаком и високом оградом.

Фото: Александар Обрадиновић

*За актуелни циклус "Моје дедовине" пријавило се више хиљада људи. Прича је много, епизода је мало. Како их бирате?

- Увек су наши главни актери одабрани због тога колико њихова прича може да мотивише гледаоце да размишљају и да и сами учине исто - обнове огњиште предака. Серијал се јасно профилисао, да је предуслов да иза кандидата и његове фамилије стоји занимљива прича.

*Где ћете нас још повести и које ћете судбине осликати у актуелној сезони?

- Све до јесени снимамо и усред смо производње једног од можда најзанимљивијих циклуса. Засада смо снимили неколико одличних прича. О једној дами коју је одгајала прабака, која је била народни херој. Детету одраслом без оца и мајке, коме су наследници продали дедовину, а онда она две деценије после са својом породицом (мужем и троје деце), откупила кућу и парче земље на којој је научила све животне вредности. Гледаоце ће задивити прича о дами која је рођена са оштећењем моторике и предвиђало се да ће бити непокретна, али је њен терапеут био дека који је своје слободно време до смрти посветио томе да унука прохода и оспособи се за живот. Она је постала ђак генерације у основној и средњој школи, завршила факултет и данас ради управо са децом која имају неки проблем у одрастању. Још много је прича које само живот може да изрежира, а дедовина да сачува. Све те изузетне приче гледаћемо од јесени.

*Из онога што сте доживели радећи све ове серијале, шта је најјачи утисак и сазнање?

- Најјачи утисак је да се пријављује много младих људи, који схватају важност тога да ће у будућности парче земље и бунар бити благо које би требало сачувати у име предака.

Фото: РТС

*На основу искуства до сада које сте стекли са људима који су желели да се врате дедовини, има ли наде да ће српско село живети?

- Недавно сам снимао емисију о једном београдском фризеру, који је пореклом са запада Србије. Он викендом производи малине и купине, има башту, обновио је дедовину, а радним данима у главном граду зарађује за своје даље визије и планове и то у сопственом салону. Он је школски пример како је могуће вратити живот на село - послом и интересом. Много смо ми дуго на великом таласу исељавања са села у град и иностранство - тако да ће исто толико времена требати да се нешто промени. Сматрам да су за Србију важни село, газдинство, сеоска школа, амбуланта, Дом културе, да оно траје, а не да нестаје.

*Где је ваша дедовина и које емоције у вама буди?

- Моја дедовина је и са очеве и мајчине стране у селу Михајловац код Смедерева. Животни путеви свих у мојим фамилијама су занимљиви. Од тога да су живели у варошима попут Ковина, па до Париза у коме сам и рођен. У шали говорим да сам рођен у Граду светлости, а доведен у село без расвете. После четири деценије, колико памтим своје село, својом дедовином сматрам једно место испод дрвета крај винограда, где мој деда Топлица и ја седимо када му дођем у посету. Он са својих 88, ја са 44 и немачки овчар са 11 - то је трио који седи, гледа лепоту брежуљака подунавског краја и бистри животну филозофију уз кафицу или ракијицу.

*Пре "Моје дедовине" гледали смо вас у сличном формату "Задња кућа Србија". Шта повезује та два искуства?

- То је пут са две траке у којима се приче сусрећу, али се крећу у супротним смеровима. После пандемије интересовање за дедовинама је порасло, и та светска несрећа донела је то да српско село потпуно не умре.

Фото: РТС

*Која је за вас била најтежа и најпотреснија прича? Или најсрећнија?

- Мене обично потресу приче са децом, а у једној од њих смо једној девојчици, која је спасена од карцинома оба ока, изградили кућу за принцезе од прадедине мале куће. Та победничка прича остала ми је у сећању, и све сличне њој. Тада смо имали помоћ момака са Мокре Горе, који су се понудили да као учесници претходног серијала у коме су обнављали кућу свог друга, помогну и следећем кандидату. Дошли су са другог краја Србије и помогли нам да направимо чудо.

*У емисији "Гост" сте такође били домаћин, да ли је то била прилика да се наша земља представи на најбољи начин?

- Емисију "Гост", у којој смо занимљиве људе водили на разне туристичке дестинације Србије, радили смо пре више од деценије. Поштено смо радили, али није био добар тренутак. Тада су људи навелико путовали по иностранству, посебно у Грчку. Наш покушај да туристичком емисијом, авантуром, прикажемо Србију и њену понуду, био је за моју екипу изазов. Неке колеге ми кажу да је после наше емисије почело да се снима на десетине пројеката који промовишу туристичку понуду наше земље.

*У другим, музичким пројектима Радио-телевизије Србије, као што су "60 најлепших народних песама", "Музички дерби", такође сте били домаћин. Где се боље "сналазите"? Колико је музика присутна у вашем животу?

- Ако морам да бирам, студио или терен - сматрам да се неупоредиво осећам боље у емисијама попут "Моје дедовина" или "Задња кућа". Режирање таквих садржаја је моја животна страст. Са друге стране, послови на музичким пројектима помогли су ми да "научим посао", да могу да управљам тимом, на било ком телевизијском пројекту.

Фото: РТС

*Као победник сте изашли док сте се "борили" са здравственим проблемом гојазности. Шта вам је било најважније, али најтеже у тој борби да све то превазиђете?

- Први корак и да схватим шта је узрок томе, зашто не могу да скинем килограме које сам зарадио после "остављања" цигарета. Имао сам инсулинску резистенцију, тачније поремећај инсулина. Тек када сам то средио - успела је мисија скидања преко двадесет килограма. Од тада сам многе људе упутио на лекаре и прави пут и знам да су сада срећни, после животних победа и мршављења.

*Супруга Марија и ви сте из истог еснафа. Колико вама значи да се и у приватном, брачном, али и у пословном смислу допуњујете?

- Наравно да значи. Пре свега, разумемо једно друго, јер обоје знамо какав је ово посао. Нарочито она мој - теренски.

Фото: Гордан Јовић/РТС

*На који начин се опуштате од посла, где и у чему су ваша одморишта?

- Проводимо време заједно, породично. Било да је то наш дом, шетње Београдом, било да је то једна наша "породична база" у Војводини, у којој боравимо у време слободних викенда, али и путујемо - водимо нашу кћерку редовно да упозна Европу.

*Када бисте били у могућности, а да буде реално, како бисте креирали свој живот? Шта бисте додали, шта умањили?

- Само бих се вратио у прошлост и послушао своје старије да водим рачуна о стопалима, не играм фудбал по снегу, не идем нигде мокрих ногу и поведем рачуна о здрављу док сам млад.

Препоручујемо

Познати

0 4

АНА БЕКУТА ОТИШЛА НА ПОДМЛАЂИВАЊЕ: Ево шта је урадила са лицем (ФОТО)

26. 05. 2024. у 19:25

Познати

0 0

ДАНИ ПОРОДИЦЕ: Тропико бенд за крај "Музичке вечери" на Тргу републике (ФОТО)

25. 05. 2024. у 00:46

Познати

0 4

ДАНИ ПОРОДИЦЕ: Весна Змијанац својим наступом отворила музичко вече на Тргу републике (ФОТО)

24. 05. 2024. у 23:40

Познати

0 0

ПОСЛЕ ДЕВЕТ ГОДИНА, ПОНОВО ЈА: Наташа Беквалац проговорила о новитетима у њеном животу (ФОТО/ВИДЕО)

24. 05. 2024. у 20:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације