ОРИЈЕНТ ВРИ У ЊЕНОЈ КРВИ: Ексклузивно- Џоана Ламли, британска глумица, манекенка и поп икона златног доба Лондона

ЛЕГЕНДА британске глумачке сцене, звезда Емијем награђеног ситкома "Апсолутно фантастичне", добитница четири признања БАФТА, глумица Џоана Ламли од 10. јула на каналу 24 кичн (средом у 13.00), почела је епско путовање кроз кулинарски серијал "Авантура на трагу зачина".

Фото 24 кичн

Рођена у Индији, глумица се у овом серијалу враћа коренима и присећа детињства са оцем који је био генерал у британској војсци, а у ексклузивном интервјуу за "ТВ новости" открива којим стазама ју је живот водио од Калкуте преко Малезије и Лондона, до манекенске каријере и легендарне јунакиње Петси, која је проглашена за најаутентичнију женску улогу у историји британске телевизије. Али и на који начин су кулинарске и путописне емисије које снима током последњих година промениле њен поглед на глуму и обогатиле јој живот.

- Када су продуценти ове емисије контактирали са мном, њихова првобитна идеја била је да пратимо причу о зачинима кроз историју, јер данас у Британији, рецимо, можете да нађете сваки зачин који вам падне на памет и из било ког дела света. Будући да нам ово није била прва сарадња, већ смо раније снимали емисију о Путу свиле, моје мишљење о темама које бисмо могли да обрадимо било им је важно. Поготово што знају да сам рођена у Индији и да ми је оријентална култура у крви одмалена. Због тога смо одлучили да гледаоцима подаримо шоу који ће бити прави спектакл арома. Нисмо штедели, обишли смо пола света, а сваки корак који смо направили водио нас је све дубље у прошлост трагом зачина - започиње разговор за "ТВ новости" позната глумица.

* Шта вас је највише фасцинирало док сте пратили ту стазу кроз различите културе?

- Питање које сам себи поставила на почетку путовања било је - да ли је заиста могуће да су зачини били вреднији од злата? За потребе ове серије превалили смо пут од готово 15.000 километара, обишли сваки кутак наше планете, од Индонезије, преко Јордана, Египта и сушних равница Блиског истока до Европе. Најснажнији утисак на мене је оставило сазнање да је језик зачина универзалнији од свих језика којима данас говоре људи на Земљи. Зачини нас повезују на невероватан начин, надилазећи границе, расе, политике и све различитости које можете да замислите. Управо у томе лежи њихова моћ.

Фото 24 кичн

* Захваљујући овој серији обрели сте се и у родној Индији. Да ли сте евоцирали неке од успомена из детињства?

- За Индију ме вежу сећања. На оца и све наше претке. Историја наше породице у овој земљи дужа је од 200 година. Има ту разних прича и различитих сећања. О мојим даљим рођацима који су први дошли у Индију не знам много, осим да су постојали. Један од њих је, рецимо, изградио прву катедралу у Калкути. Са ове тачке не знам да ли је грех и лоша ствар што је урадио тако нешто у хиндуистичкој земљи. Срећом, данас имамо много будистичких храмова у Лондону, тако да сматрам да је та неправда на неки начин избалансирана. Не доживљавам себе као колонијалисту. Сматрам да је наша историја пуна лоших ствари, али коме се данас одужити и коме се извинити? Верујем да искупљење лежи у промени нашег понашања и вредносног система. Бољи образовни систем ће нам омогућити да се упознамо са нашом историјом и да не поновимо грешке наших предака. Сваки други пут води нас право назад у мрачни средњи век.

* Осим у вашу личну прошлост где вас је путовање трагом зачина још одвело?

- Почели смо у Индонезији са мушкатним орашчићем, затим смо у јужној Индији трагали за ђумбиром, црним бибером и куркумом, на Мадагаскару смо нашли ванилу, а затим смо отишли на Занзибар, који је постао велика поморска трговачка станица. После тога смо путовали до Јордана. Било је то фасцинантно путовање широм света до многих места која никада нисам посетила пре ове емисије. Најупечатљивије слике су ми са прелепих острва Банда у Индонезији где сам први пут уживо видела како изгледа право дрво мушкатног орашчића. То је једино место на свету где се узгајају та стабла.

Фото 24 кичн

* Како сте се припремали за ову емисију?

- Увек се трудим да много истражујем када се припремам за неки пројекат. Моја радна соба је препуна свезака и дневника које водим већ деценијама. Са сваког путовања доносим много успомена. Кућа ми изгледа као музеј - разно камење, огромно перје, шкољке. Ја једноставно волим све те ствари, јер свако путовање ствара прилику да толико тога научите. Живим за путовања. И обожавам да учим од људи и о људима. Доброта и великодушност странаца су вероватно највреднији поклони које доносим из сваке пустоловине. Та љубав и поверење у људску природу се појачавају сваки пут када одем у иностранство.

* Која од прича о зачинима вас је највише изненадила?

- Можда баш ова о мушкатним орашчићима. Банда острва су раније трговала са Кинезима, Индијцима и Арапима. Европљани су касно стигли у ту прерасподелу. Ипак, чинили су све да преотму трговину овим зачином. Веровало се да мушкатни орашчићи лече чак и кугу. Звучало ми је невероватно то да си од једног џака орашчића могао да живиш читавих 10 година. Морепловци су се утркивали да оплове читав свет да би постали део те луде игре.

Фото 24 кичн

* Ваша "луда игра" траје дуже од пола века. По чему ћете памтити долазак у Лондон, а по чему улогу Петси у "Апсолутно фантастичним"?

- За обе ствари кључна реч је аутентичност. Када сам дошла у Лондон било је то време мини-сукњи, "Битлса" и "Ролингстонса". Упознала сам и заволела тај град у његовом најаутентичнијем и најинспиративнијем светлу. Иако сам у Велику Британију из Малезије дошла са жељом да се бавим глумом, никако се нисам уклапала у строге шаблоне академија тог времена. Од малих ногу сам била дежурни кловн и забављач, али на велику жалост престижних глумачких школа нисам придавала превише пажње вокалним вежбама и теорији глуме. Једноставно сам желела да изађем на сцену и глумим. Баш због тога нисам добро пролазила на аудицијама, па сам срећу потражила у моди. И то су била моја мала врата која су ме довела на велику сцену.

* Како су тадашњи кастинг директори гледали на манекенке које би да буду глумице?

- Као на вештице (смех). То је била још једна од предрасуда са којом сам морала да се изборим. Постојало је мишљење да манекенке не умеју ни да причају, као и да нису способне да науче текст. Тако сам се веома брзо опростила од Шекспирових монолога и прихватила болну, али отрежњујућу истину - или ћеш бити тужна и умрети као ништа, или ћеш радити било шта и постати неко. Најпаметнија ствар коју сам из тих искустава научила јесте да човек не треба да буде роб горчине и разочарања због неуспеха. Увек треба ићи даље. Тако сам и дошла до Петси. Цео мој живот у Лондону као да је био припрема за ту улогу. Петси и Еди су жене без кочница. Оне живе живот не марећи шта раде и да ли се тиме (не) уклапају у неке стереотипе. Сматрам да су управо због тога људима биле велико освежење. Било је дивно дочарати жену која не кука већ слави живот.

Препоручујемо

ТВ Новости

0 0

ДЕЦЕНИЈАМА СКРИВАНЕ ДВЕ ВЕЛИКЕ ТАЈНЕ: Ланик Гаултри о новој сезони серије "Циљај у срце", улози о којој сања и изазовима глуме

09. 07. 2024. у 07:00

ТВ Новости

0 4

ЈАДРАНКА И ВЕЉКО У КРИЗИ СРЕДЊИХ ГОДИНА: "ТВ новости" на снимању треће сезоне серије "Мама и тата се играју рата" аутора Гордана Кичића

08. 07. 2024. у 16:00

ТВ Новости

0 0

БОРБА ДО СНОВА ВАТРЕНЕ ЛАТИНЕ: Франсија Рајиса о серији "Како сам упознала вашег оца", легендарном ситкому, Калифорнији и трновитом путу

30. 06. 2024. у 15:08

ТВ Новости

0 1

ПРЕВИРАЊЕ ДОБРА И ЗЛА УНУТАР ЧОВЕКА: "ТВ новости" на снимању друге сезоне серије "Бунар"

29. 06. 2024. у 15:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације