НИКОЛИНА РАКИЋ ЗА "НОВОСТИ": У новинарству сваки дан је нова страна књиге (ФОТО)

НИКОЛИНА РАКИЋ популарна је ТВ новинарка и водитељка, претежно викенд издања јутарњег програма "Буђење са осмехом" на Јавном медијском сервису Србије. Сваког викенд јутра на Првом програму Радио-телевизије Србије плени публику крај малих екрана шармом и непосредношћу.

Фото: Гордан Јовић РТС

- Новинарство данас није лако дефинисати. Под јаким утицајем развоја технологије умногоме се проширило. Али, императив је информација и одговор на сва питања која она отвара. Што није лако, и мислим да данашњи новинар мора да буде образован, сналажљив, брзомислећи, радознао и да никада не помисли да све зна, јер то у овом послу није могуће - дала је Николина на почетку разговора за "ТВ новости" сажети увод о новинарској професији.

*Како је дошло до тога да одаберете новинарство као професију?

- Када направим ретроспективу, рекла бих да је то било нешто што сам желела од најранијег детињства. Увек сам волела да гледам ТВ дебате, као мала сам пратила са деком скупштинске расправе и осмишљавала емисије где су "гостовали" моји другари. Ипак, прве конкретне кораке сам направила у средњој школи, када се отворио конкурс на локалној телевизији у Трстенику, одакле сам родом и где сам провела школске дане. Тада само примљена као ТВ лице и водила сам дневне емисије. Тај први контакт је био и тренутак када сам схватила да желим, заиста, новинарством да се бавим.

*Које особине треба да има новинар, да би се достојно бавио овим послом?

- Одговорност према гледаоцима/читаоцима, радозналост, жеља за константним учењем и напредовањем. У овом послу нема много места за страх од непознатог, сваки дан је нова лекција и нова страна књиге.

*Да ли сте јутарњи тип или спадате у људе који не проговарају пре прве кафе?

- Нисам била, али се ствари мењају. У детињству мој брат је у шали знао да каже "што бих волео да радиш јутарњи програм, само да видим како би устајала". Била сам заиста ноћни тип. Међутим, пре две године, када сам почела да радим јутарњи викендом, почела сам да мењам и навике. Спремна сам да "брбљам", чини ми се од када отворим очи.

*У којој позицији се боље осећате, када сте новинарка на терену, или када сте водитељка у студију?

- Тешко питање. Нисам сигурна, али највише волим недеље, када будем два или три дана у студију, а онда изађем и снимим неку причу на терену. Тада је пуно срце.

*Да ли памтите неки интервју због кога сте били нервозни или који вам је представљао прави изазов?

- Ух, било је ситуација када је потребно да се дубоко удахне. Можда ситуација у којој ми је све било ново и први пут сам се нашла у таквим околностима је терористички напад у Москви. Било је неочекивано, ми смо тамо били другим поводом. Када су се чуле сирене полиције, хитне помоћи, прекид програма на каналима и ванредне вести - то је осећај који вам буди неку врсту страха. Одмах смо кренули ка месту где се напад догодио и током целе ноћи и наредних дана извештавали. У том моменту се не размишља о последицама, циљ је само да дођемо, сазнамо шта се десило и то пренесемо. Сада, када вратимо филм сниматељ и ја - ми смо те ноћи пешачили шест или седам километара, под пуном опремом, покушавали да зауставимо такси возила, док су нападачи били у бекству. У тим тренуцима нема много места размишљању, води инстинкт.

*Увек сте насмејани и добро расположени у програму, како одржавате добру енергију кад имате лош дан?

- Звучи као фраза, али заиста улазак у студио "односи" све друге бриге. Негде постоји свест да људи који се буде или који су поред екрана, треба да са лепом енергијом уђу у нови дан. То је мој задатак, како год мени било у том тренутку, и то је професионалност. Сазнала сам да то има и стручни назив флоw, а то је фокусираност на посао и на оно што се дешава у том тренутку. Имам рутине које ми помогну да започнем дан са осмехом - а то је неколико омиљених песама које пустим док се сређујем и подигнем у себи енергију коју желим да пренесем.

*Кажу колеге да су водитељи јутарњег програма најинформисанији новинари. Да ли се слажете са овом констатацијом?

- Мислим да је то истина. Тај темпо рада налаже да је информисаност константна. Када ме питају како се припремам за разговор, мени је припрема у свему што прочитам. Формати попут јутарњег програма подразумевају широк спектар тема, тако да, када уђем на неки портал, све оне сегменте "извртим" (политику, спорт, забаву) и то радим много пута током дана и тако надограђујем информације.

*Шта је најлепше, а шта најтеже у вашем послу?

- Најлепше је то што ми новинарство омогућава да будем сведок промена и да причам приче које други можда никада не би чули, јер како је то у својој књизи уобличила италијанска новинарка Оријана Фалачи, "новинарство није професија, већ начин живота". Тај начин живота, уједно је и нешто најтеже.

*Пропутовали сте пола света. Коју земљу или земље највише памтите а које сте посетили у својству новинарке?

- Свака је отворила једно поглавље. Можда ме је највише изненадила Јужна Кореја. То је био пут који је променио убеђење са којим сам кренула, а волим када ме изненади. Ту су наравно и многи други градови и континенти, али град у коме ми ни посао ни шетња никада не падају тешко је - Париз.

*На интернету се појавио снимак где вам је на улици додата кошаркашка лопта и ви сте "из прве" погодили кош, што је изазвало велико одушевљење код људи. Одакле толики таленат за кошарку?

- Волим тај смимак. Брат би вероватно рекао да је у питању генетика, јер је он био добар кошаркаш. Рекла бих велики труд, можда и мало талента. Кошарку сам тренирала више од десет година и јако сам је волела. Додуше, у тренутку када су ми у Риму добацили лопту, већ сам била дубоко "пензионисана кошаркашица, али осећај за лопту никада није нестао. И даље волим звук тапкања лопте, када лопта прође кроз мрежицу и страшно се нервирам када чујем звук обруча.

*Да ли себе видите другде осим новинарства?

- За сада о томе не размишљам.

*Како бисте себе описали?

- Енергична, весела, радознала, амбициозна, оптимистична. Тај одељак у си-вију ми увек најтеже пада (смех).

*Које књиге волите да читате, а који филм вас је расплакао?

- Волим да читам књиге инспирисане истинистим причама, стварним јунацима, али и биографије успешних људи, великих имена. Што се филмова тиче, више волим оне који имају срећан крај, али суза никада није изостала када сам на телевизији "укачила" "Зелену миљу".

*Какви су ваши планови за будућност? Шта бисте волели да остварите?

- Волела бих да савладам још неколико језика, да обиђем још десетине земаља и да све то искуство преточим у добре емисије.

Препоручујемо

Познати

0 0

ВЕСЕЛО НА ДОЧЕКУ СРПСКЕ НОВЕ ГОДИНЕ: Ево ко је био специјални гост Ане Кокић (ФОТО)

14. 01. 2025. у 21:48

Познати

0 0

ТО ЈЕ ДУГО САЗРЕВАЛО У МЕНИ: Немања Николић изненадио "бродоломом" (ФОТО/ВИДЕО)

14. 01. 2025. у 21:42 >> 21:45

Познати

0 0

ВЕСЕЛО ЗА ДОЧЕК СРПСКЕ НОВЕ ГОДИНЕ: Дара Бубамара замешала са млађом колегиницом, публика у трансу (ВИДЕО)

14. 01. 2025. у 13:25

Познати

0 1

НЕНАД БЛИЗАНАЦ: На почетку каријере брат и ја смо знали свега 17 песама (ФОТО)

13. 01. 2025. у 21:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације