ИСИДОРА ГРАЂАНИН: Свет не могу да задовољим, али могу себе

МЛАДА глумица Исидора Грађанин у интервјуу за "ТВ новости" говори, између осталог, о успеху серије "Убице мог оца", глуми као животној школи, емоцијама и карасевдаху који је покрећу, родољубљу и принципима наслеђеним од родитеља

Фото Урош Марјановић

Док савремено доба све чешће тражи брзину, површност и савршенство по мерилима других, Исидора Грађанин суптилно, али непоколебљиво, бира пут истине, емпатије и снова. Њене улоге, било пред камером, било у животу, никада нису пуки прикази ликова - оне су сугестивне приче о борби, храбрости, љубави и меланхолији. Као неко ко свет види срцем, она глуму не доживљава као посао, већ као животну мисију - ону која оплемењује, раствара и изнова гради. Кроз њен интервју за "ТВ новости" провејава једна тиха, али постојана снага жене која зна одакле долази, куда иде и због чега ниједан изазов није узалудан.

* Увелико пратимо седму сезону "Убица мог оца" на Суперстар. Какве реакције публике стижу до вас?

- Увек чујем само најлепше могуће коментаре за серију, што доказује и колико је гледана и колико је људи жељно ишчекују. Што се тиче конкретно седме сезоне, чула сам неколико коментара да је најбоља до сада. Чињеница је да су "Убице мог оца" донеле потпуно нови талас у домаћу телевизију и нови квалитет рада код нас.

Фото Никола Скендерија

* Ваша јунакиња, тужитељка Тања, не само да има више посла већ и назнаку дивне љубавне приче са инспектором Гораном (Марко Васиљевић). Како се вама допада Тањин развој кроз сезоне?

- Много је лепо када глумац добије прилику да игра лик који пролази кроз трансформацију попут Тање, а која се дешава постепено и, по мом омиљеном термину у опису развоја лика - доследно. Од треће сезоне, Тања пролази пут од приправнице до тужитељке која има важну улогу у том систему, а дешава јој се и промена на личном плану. После једне авантуре, која је довела до низа погрешних поступака, она показује стид и покајање и напокон се заљубљује и улази у везу са инспектором Гораном. Драго ми је због таквог развоја и зато што лично сматрам Марка Васиљевића драгим пријатељем и срећна сам што смо имали прилике да заједно снимамо.

* За ову сезону Александра Ковач је написала и компоновала песму "Сломи чашу". У којим тренуцима умете да ломите чаше?

- Дубоко сам емотивна, те ме погоде ситуације, али и песме до сржи. Тада, како Балашевић каже: "Сломио бих свет од шале да је само случајно од стакла". Постоји леп израз у делима Боре Станковића - карасевдах који се често везује за меланхолично, романтично туговање, а који би најбоље описао оно што осећам у неким тренуцима када ми дође да сломим чашу. Ипак, то осећање у мени има призвук нечег лепог, нечега што доводи до катарзе. То осећање ме је и водило путем глуме и света где је потребно каналисати своје емоције ка нечему корисном. У мени таква осећања јаке меланхолије и носталгије за нечим некад познатим, некад непознатим, много тога уме да пробуди, понеки филм, песма, књига, чак и уметничка слика.

* Колико је мелодрама "Залив", смештена пред Први светски рат у Боку которску, оставила трага на вама? Када може публика да очекује да се појави у биоскопу и на малим екранима?

- Оставила је заиста много трага. Тај пројекат је мени дошао као комбинација свега што баш много волим и што прижељкујем да радим. Волим мелодрамске заплете, а поготово када су смештени у историјске оквире и када се радња одвија поред мора. Редитељ је тражио глумицу која одговара опису "затресе се Бока због ње" и када сам чула да сам ја та, мало је рећи да сам била пресрећна. Следило је упознавање мале али изузетно квалитетне екипе и још боље упознавање обале Црне Горе, коју иначе обожавам. Све када се скупи, овај пројекат је за мене као дар са неба. Нажалост, у току четири године од почетка снимања изгубили смо неколико дивних људи из екипе, којима ће ово остати посвећено и који су много допринели овом остварењу. Још мало нам недостаје да завршимо снимање, након чега нас очекује биоскопска, а потом и ТВ премијера.

Фото Приватна архива

* Већ годинама се бавите глумом, шта вам је открила, донела и како вас сваким даном обогаћује?

- Донела ми је много драгоценог знања, оплеменила ме је услед потребе да посматрам свет са много емпатије, али ме и начинила рањивом и отворенијом, а парадоксално и снажнијом и способном да прозрем манипулације и лажи код људи. Због глуме сам потпуно променила поглед на свет и сада посматрам све са много више разумевања, трудим се да у свему назрем истину.

* Колико је остављање личног печата у свему ономе што радите изазовно?

- Мислим да је то неопходно код уметника и да другачији начин и не постоји да се остави трага на овом свету. Поред искрене вере у оно што радимо мислим да је аутентичност најважнија, јер бисмо у супротном били део просечности, униформисаности коју нам често намеће овај свет. Управо у томе је и изазов, имати довољно снаге и искрене вере да радимо из срца и да не пристајемо на компромисе. Свако од нас када помисли на свог омиљеног уметника тачно зна шта му се то допало у његовом раду и зна да издвоји квалитете које га одвајају од других.

* Са којим домаћим или светским режисерима и глумцима прижељујете сарадњу?

- Омиљени глумац тренутно ми је Метју Меконахи и волела бих да радим са њим. Много волим шпанску и латиноамеричку кинематографију, па бих волела да имам прилику да се опробам у свом послу и тамо. Волела бих да играм у епској фантазији попут "Одисеје", коју Кристофер Нолан тренутно спрема.

Фото Кошутњак филм

* Били сте на Аустралија опену, где сте се огрнули српском заставом, али и на Светосавском балу у Бечу. Мало је људи који би ишли и до Аустрије, а камоли на други крај света и исказали своје родољубље. Како бисте описали ваша осећања према домовини?

- Хтела бих, пре свега, да се захвалим брату и снајки, који живе у Аустралији, што су ме повели на Аустралија опен. Драго ми је да сте приметили моја родољубива осећања. То је нешто толико усађено у мени да нисам о томе ни размишљала. Мислим да је природно и нормално волети своју земљу и бити поносан на своју историју и културу, а поготово ако је богата као наша. Какве учене људе, уметнике, спортисте је изнедрила наша држава, треба да ценимо то што смо. Стичем утисак да је неке људе срамота од патриотизма, али сматрам да је погубно за појединца уколико не вреднује своје корене и уколико не прихвата то што је и од кога је поникао. Има код Јунга израз колективно несвесно, значи да умногоме у себи носимо заоставштине предака.

* Који су кључни животни принципи које сте наследили од својих родитеља?

- Од претходно наведеног до готово свих принципа који ме обликују као особу. Научили су ме да чврсто стојим на ногама, да верујем у себе, да ходам високо уздигнуте главе, али да имам према сваком поштовања и да је племенитост најлепша особина, да је породица најсигурнија лука у коју увек могу да се вратим где год да залутам, да се све да решити што наиђе као препрека и да увек имам вере у себе и да могу да остварим шта год замислим.

* Мислите ли да живот мора да буде пун изазова да би био испуњен?

- Апсолутно. Како освојимо једне, тако долазе на ред нови, сложенији. И баш тако треба да буде. То нас гура напред, обликује и због тога растемо. Не мислим да живот мора бити тежак да би био вредан, али мислим да свако има своје личне борбе и да никада не треба да посустане и да се помири са тешкоћама које га задесе, јер сматрам да смо ми творци своје среће. Нешто што сам научила из психотерапијских процеса јесте да није поента ишчекивати да се не десе лоше ствари, већ имати вере у себе да ћемо успети да се изборимо са чим год нас живот изазове. Уз изазове долазимо до дубљег разумевања себе.

Фото В. Данилов

* Која је ваша дефиниција среће?

- Моја срећа долази из свих благослова који су ми дати по рођењу које не знам како сам заслужила. Срећа ми је кад помислим на своју породицу, на здравље које имамо, на вредна пријатељства која су прерасла у много више од тога, на то што радим посао који највише волим, на довољно храбрости да маштам стално и да не одустајем од својих снова, слободу којом управљам и која ми дозвољава да одем када год ми негде не прија. Знам да нам ништа није гарантовано и зато сам и више него захвална на сваком новом благослову и одатле проистиче мој разлог за радост.

* Осећате ли притисак да будете "савршена жена", с обзиром на време и друштвена очекивања?

- Често осећам тај притисак, и као жена, али и као глумица која често буде коментарисана на основу тога како изгледа. То ми је заиста донело и много психичких падова и осећања безвредности када се не осећам "довољно лепо" по критеријумима друштва. Прошла сам кроз велики број личних криза и преиспитивања да ли сам довољно лепа, паметна, талентована, а онда сам се уморила од тога. Савршенство не постоји и треба тежити ка томе да задовољите своје критеријуме, да се осећате стабилно у својој кожи и баш неговати своју аутентичност јер у томе је сва лепота, а свет је према појединцу увек суров, и памет, лепота и успех се често не праштају. Тако да је свет немогуће задовољити, али поента је да задовољите своје личне критеријуме, али да васпитано и културно свет поставите на своје место када покуша да се меша у ваше лично задовољство.

* Који су ваши планови и циљеви за будућност, и како се они односе на вашу породицу и каријеру?

- Не волим да причам о плановима, али могу да кажем да се надам бројним новим причама које желим да испричам, да радим и на позоришним и на филмским пројектима, а уз то имам и амбиције ка раду ван граница наше земље. Породица је увек на првом месту, тако да сви планови укључују и моју породицу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације