МИЛИЈАНА МИЋУНОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Највеће приче живе у обичним људима, а села најлепше чувају традицију (ФОТО)

Душан Цакић

10. 04. 2026. у 12:05

У ВРЕМЕНУ када се истинске вредности често губе у буци свакодневице, водитељка Милијана Мићуновић подсећа да су највеће приче управо оне које живе у обичним људима.

МИЛИЈАНА МИЋУНОВИЋ ЗА ТВ НОВОСТИ: Највеће приче живе у обичним људима, а села најлепше чувају традицију (ФОТО)

Фото: ТВ Уна

У интервјуу за "ТВ новости" уочи великог хришћанског празника она открива како вера, традиција и људскост обликују њен приватни и професионални пут.

Када друштвене мреже диктирају трендове, а брзе вести бришу трајност, Милијана у емисији "Градске приче" на ТВ Уна, остаје верна аутентичном новинарству. И управо у различитим исповестима шармантна водитељка проналази не само професионалну инспирацију, већ и личне лекције које мењају поглед на свет.

Фото: ТВ Уна

*Шта за вас лично представља Ускрс и како га доживљавате ван телевизијских обавеза?

- Васкрс је најважнији хришћански празник и подсећање да је живот победио смрт. Кроз медијски посао сам приметила да из године у годину све више постајемо традиционалисти, уместо да се учвршћујемо у вери као истински верници. Православна традиција и наши обичаји су нешто најлепше, али не треба заборавити суштину овог великог празника. За мене лично, Васкрс представља наду и једину истину, да је Христос победио смрт. Када год смо у тами, када смо пали, када смо далеко од Бога, јави се та нада и Христов позив да га следимо.

*Колико су традиција и обичаји важни у савременом друштву и да ли мислите да их довољно чувамо?

- У традицији и обичајима чувамо наш код, корене и крв од које смо потекли. Много је лепо знати да и ја данас на исти начин месим погачу и фарбам јаја баш као што је то радила и моја чукунбаба пре више од сто година. Али, не треба мешати црквене обичаје са сујеверјем. Свакодневно читамо у медијима наслове „ако ово урадите на данашњи дан, пратиће вас срећа“, „данас жене никако не треба да...“. То није добро. Сујеверје и православни обичаји не иду у исти кош. Упркос ширењу „модерног таласа“, верујем да и данас успевамо да сачувамо традицију и обичаје. Али, битно је да се ту не зауставимо. Поготово у овим тешким временима када нам свима треба смирење, нека нам први и најважнији обичај буде - литургија. Ту ћемо пронаћи и смирење, али ће се и многи одговори открити.

*Постоји ли неки ускршњи обичај из вашег детињства који и данас радо практикујете?

- Први и најважнији, да смо сви на окупу. Нема ништа лепше од куће тих дана током празника. Тај осећај топлине је неупоредив ни са чим. Када је реч о ускршњим јајима, у нашој кући се она фарбају на Велику суботу. Баш као када сам била мала, и сада је за мене резервисано само финално мазање јаја уљем. Мајсторије украшавања су у рукама маме и баке. Традиционално, од малих ногу, недељом сви заједно идемо на литургију.

*Да ли вас је рад у емисији „Градске приче“ научио нечему новом о томе како људи широм Србије обележавају Ускрс?

- Рад на „Градским причама“ ми је показао колико је наша земља богата различитостима, другачијим обичајима... Сваки кутак Србије има свој печат којим се поноси. Одушевљава ме и сама чињеница да, на пример, Нови Сад и Београд који су на мање од 100 километара имају по неки другачији обичај. Ипак, иако је моја емисија о градовима, морам признати да су села та која највише чувају традицију и на најлепши начин прослављају Васкрс.

*„Градске приче“ баве се судбинама „обичних“ људи. Шта вас је мотивисало да управо такве приче ставите у први план?

- Од настанка медија, највише се пажње поклања звездама. Што је супер, многе сјајне приче смо чули од њих. Међутим, верујем да врло често много више има да каже онај човек уз којег често лепимо тај епитет „обичан“. Тек када им приђем, када разговарам са њима, схватим да су они све само не обични. Привилегована сам што ми је сваки дан другачији и што стално упијам нове енергије тих фантастичних, (не)обичних људи.

Фото: Приватна архива

*Колико је данас тешко пронаћи аутентичне, неиспричане приче у времену када нам се чини да је све већ виђено и откривено?

- У ери друштвених мрежа, веома је отежано. Међутим, у Србији је толико занимљивих људи, неоткривених места, да ће увек бити инспирације за нове приче. Али, оно што ме увек растужи је чињеница да, врло често, најзанимљивији саговорници не желе да поделе причу са јавношћу. Што на крају дана и разумем. Некада је лепше сачувати то своје од уплива туђих енергија и мишљања.

*Да ли вам се дешавало да нека прича коју сте открили промени ваш поглед на живот или људе?

- Било је много таквих прича. После сваког снимања богатија сам за једно ново искуство. Међутим, за сада је највећи утисак на мене оставила Весна Кнежевић, продавачица магазина „Лице улице“. Остала је без дома, без породице, па опет, успела је да пробуди невероватну снагу да се бори даље. Ту снагу преноси кроз своје стихове које пише и које поклања пролазницима уз магазин. После овог снимања, често се запитам какве боли крију пролазници које сусрећем. И баш зато што не знамо ко какве битке бије, треба да будемо пажљивији једни према другима.

*Често говорите да сваки град крије своју душу, па како је препознати и пренети гледаоцима кроз телевизијски формат?

- Најбољи рецепт је пустити саговорнике да је покажу. Нико то неће боље испричати од њих самих. Врло често та енергија на терену је толико јака, да је немогуће да је и гледаоци не осете.

*Колико су локалне пијаце, занатске радње и „мали“ људи заправо чувари идентитета једног града?

- Управо они чувају кључ идентитета града. Довољно је да одете на локалну пијацу и схватићете како функционише тај град. Сазнаћете ко је прави „шериф“, знају ли да се забављају, прихватају ли новајлије... Али, и чућете главне трачеве града. (смех). На друштвеним мрежама људи теже да се уклапају, да прате трендове, улица је та која пркоси и чува аутентичност. Ту се крије идентитет.

*Која је најнеобичнија или најневероватнија прича на коју сте наишли током снимања емисије?

- Дејан, необични генијалац из Јагодине, оставио је на мене највећи утисак. Било који датум да изаберете у протеклих 136 година, он ће вам у неколико секунди открити који је то дан у недељи био. Дејан је дечко са потешкоћама у развоју којем је Бог одузео на једној страни, а на другој много дао. Нажалост, бојим се да ми као друштво не знамо да препознамо надареност таквих људи.

Фото: Приватна архива

*У новој сезони фокус је на „непролазним причама“. Шта за вас чини једну причу безвременском?

- Чињеница да није фокус на актуелном, већ на оном животном, непролазном. Не јуримо догађаје, већ животе необичних људи. Такве приче губе бреме информативног програма, да прича мора да се објави данас и да се већ до краја дана гледаоци не сећају коју причу су погледали.

*Како изгледа процес настанка једне епизоде, од идеје до емитовања?

- То је најзанимљивије. Мислим да би требало да направимо једном причу управо о томе. Ништа не бих могла без свог тима. Врло често волим да кажем да смо ми свето тројство. Нема добре приче без добре монтаже и доброг снимања. Имам срећу да радим са великим креативцима, а то су Чедомир Стојановић и Ненад Нешић су краљеви кадра, а Павле Куновчић и Станко Миловановић су краљеви монтаже. Они ми у многоме олакшавају посао. Колико је нека прича моја, толико је и њихова, не бих могла без њих. Што се тиче идеја, после одређеног времена, приче саме проналазе пут до тебе. А саму реализацију те идеје, ускоро ћете гледати и то. Много смеха, понека расправа, али на крају један велики креативан хаос због којег и радим овај посао. Недавно смо добили и новог члана тима. Лука Вујовић заједно са мном лута градовима тражећи нове приче.

*Колико је изазовно остати веран аутентичном новинарству у времену сензационализма и брзих информација?

- Као и у свему у животу, најбитнији су добро постављени темељи. Имала ту срећу да учим од сјајних професора на Филозофском факултету у Новом Саду. Они су нам од самог почетка указали на то да пут сензационализма није пут којим треба да иде ико ко себе назива новинаром. Поред тога и приватно ме никад није занимала та врста сервирања информација.

*Да ли сматрате да емисије попут „Градских прича“ могу да промене начин на који гледаоци доживљавају своју околину?

- Уколико само један гледалац схвати да „обичан“ човек у ствари није обичан, сматрам да је наша мисија успела. Није нужно да промене потпуно свој доживљај околине, довољно је да следећи пут много више обрате пажњу на комшије поред којих пролазе сваки дан.

Фото: Приватна архива

*Колико вас је овај пројекат променио, како професионално тако и приватно?

- „Градске приче“ су пре свега, мени промениле доживљај околине. Научила сам много од мојих саговорника, успели су да ме извуку из мехура истоимишљеника, којим смо врло често окружени. Покупила сам и неке „цаке“ старих заната, у случају да променим професију (смех). За сад сам далеко од тога, јер је овај формат учинио да се још више заљубим у новинарство.

*Шта бисте поручили младим новинарима који желе да се баве причама о људима и животу, а не само вестима?

- Сваки формат носи нешто добро, не треба бежати ни од једног формата. Мој савет је да се свакако испробају прво у вестима. Ту се стиче занат, све остало је надограђивање. Пробала сам различите формате и да схватила сам да је документарни програм нешто што ме највише испуњава, нешто због чега ми није тешко да идем на посао. Савет колегама је да не слушају никога. Само осећај у стомаку ће им рећи да ли заиста раде добру ствар, да ли су се усидрили у њима најбољи формат.

*Коју бисте поруку, у духу Ускрса, упутили нашим читаоцима и шта је оно што нам данас највише недостаје?

- Схватила сам радећи ову емисију да, што су нам градови пунији, то смо ми празнији духом. Окрећемо главу на незгоде пролазника; не мешамо се у туђе проблеме, јер нису наши; не боримо се за правду, јер верујемо да неправда неће сустићи нас. То је веома погрешно. Није флоскула да уколико свако од нас учини бар тај један мали корак који је до њега, настаће ланац који је непобедив. Много је лепо помоћи и потпуном незнанцу. Оставите бар нешто хране оном човеку који проси и поред којег пролазите свакодневно, немојте да окрећете главу на насиље и што је најбитније, немојте да га ви чините. У овом лудом времену лоших вредности, верујем да нам највише недостаје љубави. Трчимо за новцем, каријером, виртуелним светом, погрешним вредностима. Заборављамо суштину. Најлепше је волети. Хајде да трошимо енергију само на то, да волимо и будемо вољени.

 

БОНУС ВИДЕО:

ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић | Радозналост је њена супермоћ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦНН ОБЈАВИО ДА ЈЕ ИРАН ПРОГЛАСИО ВЕЛИКУ ПОБЕДУ, ТРАМП ПОЛУДЕО Саопштење је велика превара, надлежни утврђују да ли је почињено кривично дело

ЦНН ОБЈАВИО ДА ЈЕ ИРАН ПРОГЛАСИО ВЕЛИКУ ПОБЕДУ, ТРАМП ПОЛУДЕО Саопштење је велика превара, надлежни утврђују да ли је почињено кривично дело

ИРАН је саопштио да је остварио велику победу и приморао Сједињене Америчке Државе да прихвате његов план у 10 тачака, наводи се у саопштењу Врховног савета за националну безбедност Ирана које су пренели државни медији, тврди ЦНН. Трамп је на обајву ЦНН-а експресно реаговао и оптужио их за превару.

08. 04. 2026. у 02:39

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.

24. 03. 2026. у 20:17

Коментари (0)

АМЕРИ У НЕВЕРИЦИ: Навијачи Лејкерса траже да бивша вереница Луке Дончића добије статуу испред дворане!