ОПИПАВАЊА ПУЛСА СТВАРАЛАШТВА: Ненад М. Костић о свом јавном хобију и збирци коју други пут представља у "Икс витамину"
КОЛЕКЦИОНАР би требало да скупља уметност свога доба и свога окружења, јер њу најбоље осећа, са њом може најбоље да се саживи, сматра Ненад М. Костић, који од прошле суботе, други пут представља своју збирку у београдској галерији "Икс витамин".
Фото Б. Старчевић
- Ограничио сам се зато на српску уметност, јер сам на том ужем терену могао да са својим ограниченим средствима, направим добру колекцију - објашњава, за "Новости", професор хемије, који је 38 година предавао докторандима и постдокторандима америчких универзитета.
На првој изложби "Јавни хоби", почетком прошле године приказао је радове наших уметника у успону, а сада су на реду дела српске апстрактне уметности, међу којима су и она са потписом Лубарде, Гвозденовића, Дамјана, Боре Иљовског, Олге Јеврић, Косте Богдановића, Бате Михаиловића, Ота Лога, Бранка Миљуша, Мире Бртке...
Међу око 80 изложених слика и скулптура, нашла су се и дела из три гостујуће збирке: Николе и Јелене Марјановић, Марије Десивојевић, и Далиде и Петра Стојановића, као и из атељеа уметника Здравка Јоксимовића и Немање Николића. Жеља му је, каже, да колеционари заједнички уживају у свом хобију, да хвале збирке једни другима...
- Сви смо ми барометри истог атмосферског стања које се зове тржиште уметности. Проблем је што је оно неуређено, спонтано... Али, то му даје и драж за колекционаре - наглашава Костић, упозоравајући уметнике, посебно младе, да никада не говоре да код нас то тржиште не постоји, јер тако шаљу поруку да оно за њих не хаје. - Имамо и продавце, и купце, и посреднике - трговце, а три наше аукцијске куће неколико пута годишње праве надметања. Карактеристика нашег тржишта међутим, јесте да понуда много премашује потражњу. Дела је лако купити, а тешко продати. То погодује колекционарима, али не и уметницима.
Уметност и њен квалитет, ипак, више га занимају него тржиште:
- Мени је збирка трошак и забава, па не очекујем никакву добит од ње - каже колекционар који уметницима, као пријатељ, даје бескаматне кредите за куповину материјала за изложбе. - Колекционари и љубитељи уметности, код нас, још су фасцинирани делима између два рата. Типују на познате величине, што је зихерашки. Ја не купујем нешто што је пре мене прошло кроз пет збирки и десет трговаца. Покојни уметник нема никакве вајде од те моје куповине, али када у збирку унесем рад уметника у успону, онда ипак нешто учиним. Моја збирка утиче на његово вредновање.
Наше јавне збирке, како каже Костић, и даље су му еталон квалитета и опсега, на које се он, као колекционар, угледа:
- Ипак, нисам сасвим сигуран да у овом тренутку набављају оно што је најбоље у продукцији, зато што кустосе тих институција не виђам на изложбама. Да би јавне збирке заиста имале оно најбоље, њихови руководиоци морају стално да опипавају пулс стваралаштва - тврди Костић, према чијем мишљењу је српска уметност имала кулминацију шездесетих и седамдесетих година прошлог века, у склопу југословенске сцене. - Сада је уметнички квалитет, у поређењу са европским, осредњи, са неким значајним изузецима.
Везе које је успоставио на овдашњој сцени, на известан начин су наставак онога што га је пратило током читаве универзитеске каријере - рад са младим, талентованим и способним људима. А на питање колико збирка личи на њега самог, одговара:
- Лепша је, занимљивија и разноврснија од мене. Ја сам хемичар и самозвани лингвиста, а моја збирка је све и свашта - закључује Ненад М. Костић.
Подстрек ликовној критици
ИЗЛОЖБУ "Јавни хоби 2" прате и три конкурса, са новчаним наградама: за есеј са освртом на развој апстрактне уметности у Србији, за текст о популарисању уметности и строгу критику ове изложбе (уз Костићево упозорење: "Ласкање ти неће донети награду").
- Покренуо сам иницијативу за подстрек ликовној критици која јењава, и назвао сам је "Критичарење" - објашњава колекционар. - Код нас се о ликовној уметности пише рогобатно, претенциозно, са много сувишних речи.
Препоручујемо
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима
21. 01. 2026. у 16:33
"ТРАМП ТАМО ДА ИЗБАЦИ 1000 ВОЈНИКА НА ОСТРВО, НИКО МУ СЕ НЕЋЕ СУПРОСТАВИТИ" Вучић о Гренланду - Када питам а како Косово, сви спусте главу!
ГОВОРЕЋИ јутрос у емисији "Јутро" на Телевизији Прва, председник Србије Александар Вучић дотакао се и лицемерја међународне заједнице када је у питању однос који сада имају по питању Гренланда и онај који су некада имали по питању Косова и Метохије.
25. 01. 2026. у 13:20
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (1)