ОМАЖ ШОБАЈИЋУ: Видовданске свечаности и ликовна колонија у Грачаници

У ГОДИНИ два велика јубилеја, седам векова од изградње манастира Грачанице и упокојења краља Милутина, синоћ су у тамошњем Дому културе почеле Видовданске свечаности и 23. грачаничка ликовна колонија "Видовдан 2021".

Фото Танјуг

Отворена је и изложба слика недавно преминулог уметника Милоша Шобајића, добитника награде "Лонгин" 2019. године, за свеобухватно стваралаштво из области ликовних уметности.

Поставка слике Милоша Шобајића у Грачаници, Фото Архива

- Ликовна сцена Косова и Метохије је сјајни пример креативног опстанка у најтежим условима. Сликари, њихов рад, поетика која сведочи модерне тенденције, и пре свега стваралачки опстанак у гету, говоре само једно: потребне су нам институције да ово уобличе - каже Живојин Ракочевић, директор Дома културе у Грачаници.

- У ту Галерију сада враћамо Галерију уметности која је пре двадесет две године протерана из Приштине, а Небојша Јевтић биће њен први директор. Ово је важан корак који показује да дела не пропадају и да дух дише где хоће. Може се рећи да је ово један од најважнијих тренутака за нашу стварајућу ликовну сцену.

ГРАД И ХРАМ

- КОСОВСКИ сукоб је од 1998. године попримио бруталне облике обрачуна који подразумевају брисање свега што припада нашем цивилизацијском контексту. Најважнији пример је уништавање два кључна елемента нашег живота: града и храма. Обрачун са градом драматично је уништио и наше институције културе. Њихова судбина се свела на пуко преживљавање, избегличку изгубљеност и тражење смисла ван матичних подручја у ком се живело и деловало. Кад је реч о уништењу храма као симбола, ту је све јасно. Дошли смо до броја од 156 уништених и оскрнављених - каже Ракочевић (на слици).

Фото Архива

Али, не траже само ликовна дела публику већ и књиге своје читаоце. Само у Приштини остало их је 800.000 на српском језику!

- Једном су ме позвали на неки скуп који је организовала ЕУ у библиотеци у Приштини.

Одговорио сам: "Не могу да дођем, питаће ме 800.000 књига на моме језику зашто нас нико не чита?" Ипак, у Дом културе Грачаница долазе књиге на различите начине: доносе их Албаници, Горанци, и сви они који не желе да књига пропадне. Отворили смо читаоницу која се зове "Даринка Јеврић" и она је прва јужно од Ибра.

За Дом културе у Грачаници, на чијем је челу, Ракочевић каже да је рефлекс једног мртвог града, а све оно што се ту дешава само делић онога што смо имали у Приштини.

- Сликарство, књижевност, балет, изложбе, позориште, фолклоре, трибине, биоскоп - све се то скупило код нас и шири се по гетима. Култура је наша истинска слобода и наслања се на генијална остварења средњег века. То је сигурни модел опстанка. Ево, и прва постхумна изложба великог Милоша Шобајића је у Грачаници. Нажалост, ван нашег домашаја је остала цивилизација коју смо вековима градили, одржавали и чували.

Као човек с лица места и добар познавалац прилика, Ракочевић препознаје манипулације приштинских власти када је реч о српској културној баштини:

- Највећа опасност је нова администрација која сматра да може да нам пропише идентитет, слободу и име културног контекста у коме живимо. Они хоће да успоставе косовски културни модел, наслеђе за које тврде да постоји три хиљаде година. Јасно је, да овде постоји српско, османско и албанско културно наслеђе, као три основна и жива модела. Наука разликује њихов развој, значај и фазе. Уклапање у косовски модел значи да нам узимају све и да ми постајемо власништво косовске администрације. Упркос чињеницама, науци и нашем животу овде, косовске власти нас доживљавају као да смо једном давно нестали народ, попут Римљана...
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације