ОТАЦ је знао да ме узме за руку и одведе у свој атеље на Косанчићевом венцу, једну велику собу са погледом на Бранков мост. У њој је била "краљица пећи", а поред ње у пиловини, мале маце. Када би падало вече било је дивно - осветлили би мост, а река би почела да хучи. Он би облачио бели мантил и почињао брзо да се примиче и одмиче од платна које је било на штафелају. Ту је био потпуно други човек. Пред сликом се уздизао, био сасвим различита особа.

Коментари (0)