Култура

ПОГЛЕД ИСКОСА - Цртежом против короне

Дејан Ђорић

08. 06. 2021. у 17:47

ПОСТОЈЕ различити видови отпора злу, неумитности судбине и околностима у времену. Поучан је пример Иве Андрића.

Као амбасадор у Берлину 1941. године, укидањем те амбасаде, он излази из своје резиденције окружене огромним парком, са послугом, одбија предлог да отпутује у Швајцарску и наставља возом у окупирани и срушени Београд, где се усељава у самачку собу стана у Призренској улици. Ту за четири године, окружен најнужнијим намештајем, значи: сто, кревет, "краљица пећи", ормар и полица са не више од десет књига, Андрић пише "На Дрини ћуприју", "Травничку хронику" и "Госпођицу", не рачунајући записе који су касније ушли у "Знакове поред пута". У касну јесен 1942. у хладном дану, затичу га како седи за малим слабо осветљеним столом, у зимском капуту, са капом на глави и рукавицама без прстију. Управо је завршавао роман "На Дрини ћуприја", за који је касније добио Нобелову награду. То је време када је изгледало да ће Трећи рајх трајати хиљаду година, а сви Словени бити збрисани.

Године 1999, док су НАТО бомбе падале по Београду, уз завијање сирена сликар Жељко Тоншић је упорно одлазио у свој земунски атеље. Насликао је у знак отпора злу и духовне надмоћи једног од најлепших анђела не само у новијем српском већ и светском сликарству.

Наведена су два ствараоца које цени сликар и цртач Зоран Круљ (Титоград, 1957). У време пандемије короне, када многи не знају шта ће са собом, подлежу менталним болестима и урлају у четири зида, он је нашао излаз у стваралаштву, серијом цртежа већих формата дао је отпор болести. Испољио је чисто цртачко умеће, умеће цртежа као самосталне ликовне дисциплине, студиозног и детаљног, аналитичког и разиграног, какав се некада неговао код нас, а сада се све више заборавља. На његовим цртежима, слављима ирационализма, налазе се и поетски записи, исписи и текстови Иве Андрића, што је у нашој цртачкој пракси започело са цртачем и професором вечерњег акта Драганом Лубардом и Леонидом Шејком. Ниче на Круљовој уметничкој стени, обали подсвести, свет живуљки и фантастичних бића, птица са људском главом и рукама, чудовиштима која забављају и веселе. Призори су испуњени хумором и ведрином, галиматијас ликова и форми изведен је на сунце, обилује мноштвом ситних детаља, прецизно цртаних и, по правилу, једном већом централном фигуром у средини, у предњем плану.

Реч је о мајстору цртачу, који се не ослања на Величковића, Дада Ђурића и Воја Станића, већ их цитира. Код њега је све густо ткано, испреплетено до збуњивања посматрача, халуцинантно али сјајно. Засновано на традицији карикатуре и пре свега гротеске, која је увек врхунски израз фантастичног, трају ови цртежи као племенити траг у времену. Настали су и на наслеђу Шејкиних агломерација и ђубришта, у позадини ових призора, али се сада уместо песимистичке визуре, неки моћни Црногорци издижу и прекорачују цивилизацијски отпад.