"ОКТОБАРАЦ" НАС БУДИ ИЗ КОВИД МОРЕ: Иларија Марота и Андреа Баћин, о Београдском бијеналу
НЕ можемо да вас пустимо у своје снове, али наше снове можемо да поделимо са вама, каже, за "Новости", Андреа Баћин, који је уз Иларију Мароту, аутор изложбе "Сањари", 58. Октобарског салона - Београдског бијенала.
После више одлагања због избијања пандемије ковида 19 (од октобарског отварања стигло се до јунског), изложба ће коначно следећег петка бити представљена у Музеју града Београда, у Ресавској улици, Музеју Југославије, галеријама и биоскопу Културног центра Београда.
Као кустоси и уредници, Марота и Баћин, у пару сарађују читаву деценију: оснивали су часопис и издавачку кућу КУРА, како се зове и излагачки простор у Милану, где су од 2019. уметнички директори програма Open Studio Residency. Били су кустоси више од 40 изложби аутора из целог света, у Италији и иностранству, сарађивали су са музејима, академијама, уметничким галеријама, и фондацијама.
Изложбу "Сањари" конципирали су уочи најгоре ноћне море која је потом задесила човечанство, а на питање, какве су шансе да се из ње ускоро пробудимо, Иларија Марота, одговара:
- Будимо се полако, ова изложба ће бити отворена у стварном животу, после више од годину дана боравка у дигиталном свету, изолацији, удаљености од пријатеља, уметника, а нама и Београда. Последњи пут смо овде били тачно 15 дана пре него што је пандемија почела у нашој земљи. Италији је била прва земља у овом делу света погођена короном. Недостајао нам је Београд за то време, навикли смо се на њега, долазили смо често припремајући Октобарски салон. Отварање изложба би зато требало да буде нови почетак, после тог ружног сна.
Термин сањари, који су одабрали за назив поставке, како објашњава, коришћен је као метафора:
- За нас су сањари, заправо визионари, тачније уметници - визионари. Валтер Бењамин је говорио да морамо да пронађемо начин да се колективно пробудимо, да видимо, разумемо, протумачимо свет око нас. Зато је потребно да отворимо и очи и ум. Наши сањари тако нису спавачи, већ они који сањају дању, отворених очију. Сањање је заправо буђење.
Време док се чекало да епидемиолошке мере попусте и вратимо се реалности какву смо знали пре пандемије, створило је и термин "нова релност", о чему наша саговорица прича:
- Нова реалност је технологија и њој је посвећен део изложбе. Та нова реалност би се могла назвати и хипер реалност. У нашој перцепцији света постоје три важна елемента: снови, реалност и хипер реалност, која је потпуно изменила наш поглед на свет у овом дигиталном добу. То се посебно осећало током пандемије, карантина, када смо свет проматрали готово искључиво преко различитих екрана.
Припремајући изложбу, и сами ту хиперреалност нису могли да избегну, јер су са уметницима комуницирали искључиво дигитално:
- Како се у међувремену променио и простор у коме се одржава Октобарски салон, Музеј Југославије смо, рецимо, упознали виртуелно. Исто важи и за уметнике који су стварали радове, без могућности да обиђу Београд и посете простор у коме ће се наћи њихова дела.
За Андреа Баћина, прилагођавање музеја и галерија новој ситуацији, освајањем дигиталног простора, ипак, није довољно да би уметност комуницирала са публиком, без обзира што, како у шали каже, сви полако постајемо "дигитални грађани".
- Многи уметници су током овог периода добили прилику да поново промисле своје радове, новим сјајним идејама, тако да ћемо представити много нових брилијантних умова - тврди Иларија Марота. - На поставци ће бити радова у којима су идеје дематеријализоване, односно представљене у различитим, новим медијима. Тај процес дематеријализације сјајно рефлектује време у коме живимо.
У ПОДЗЕМНОМ ПРОЛАЗУ
КОНЦЕПТ саме изложбе се није много променио од како су га осмисли, истичу аутори. Све теме којима су се уметници бавили у својим радовима пандемије је додатно актуелизовала. Осим у музејским и галеријским просторима, изложба ће се раширити по целом граду, а једно од тих дела остаће и трајно у Београду. Реч је о раду Сипријена Гајара који ће бити изведен у подземном пролазу на Теразијама.
ПОДСВЕСТ
- ПОДСВЕСТ је најаутентичнији део људског бића - објашњава Марота зашто су снови као пут ка несвесном важни за уметност. - Тако, док ноћу спавамо можемо да отворимо нашу перцепцију према другим световима. За ствараоце је веома важно да откривају те друге светове. Њихова пракса, њихова продукција: инсталације, слике, скулптуре, шта год да раде, отварају нам нове перспективе.
Препоручујемо
ИЗЛОЖБА "БЕОГРАД-ОТАВА" У БИБЛИОТЕЦИ ГРАДА БЕОГРАДА: Осам деценија дипломатских односа
18. 06. 2021. у 17:01
ЈУБИЛЕЈ СИНГИДУНУМА УЗ ИЗЛОЖБУ "40 ПЛУС 1": Прослава четири деценије
18. 06. 2021. у 16:52
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)