ИНТЕРВЈУ ЂОРЂЕ МАТИЋ: Европа никада није ни хтела да нас упозна

ЗА ХРВАТСКОГ писца Ђорђа Матића, који је велики део живота провео у Холандији, опус Иве Андрића и данас је невероватно интригантан, жив и изазован.

Фото Јурица Керблер

Аутор низа књига објављених од Загреба до Лондона и Париза, један је од учесника јубиларног, петог "Београдског контрапункта" који се одржава у уторак, у 11 сати, путем лајв стрима на фејсбук страници и јутјуб каналу Завода за проучавање културног развитка.

На њему ће се, између осталог, говорити колико Андрићево дело може данас повезивати народе на овим просторима. Матић тврди да итекако може и да "Андрићева књижевност има у себе уписану управо вредност повезивања".

* Колико је опус Иве Андрића данас занимљив, пре свега младом читаоцу који мало познаје време и обичаје о којима Андрић пише?

- Велика је грешка, коју многи почине, одредити Андрића само временом и обичајима. Контекст јесте важан, дакако, али није га потребно дубински познавати да би се препознало главно: стилска ингениозност Андрићева, његово недосегнуто, ненадмашно приповедачко мајсторство какво ова култура никада није, нити ће више имати. Свака нова генерација, поред ионако незаинтересоване већине, има увек и изузетке - знатижељне, паметне и широке душе. То су по правилу читатељи са осећајем и интересом за културни и историјски миље, са жељом да схвате и проуче околности у којима Андрић пише.

* Да ли Андрићева дела могу данас да повезују овдашње народе и културе?

- Она би то могла кад им на путу не би стајали деценијама уходани идеолошки апарати овдашњих клика, али и оних "спољних". Свака по свом интересу ради, како Шекспиров Јаго каже, "за сврху своју тајну". Те некад видљивије, а углавном прикривене структуре, највећег нашег писца користе управо да народе и културе деле. Најмоћнија метафора "На Дрини ћуприје", чудесни мост и још чудеснији опис, шта је друго него метафора повезивања, надвладавања мрачних историјских и личних сила у човеку.

Фото Јурица Керблер

* Да ли су дилеме које су мучиле Андрића актуелне данас и овде?

- Апсолутно. Штавише, главне, управо магистралне дилеме овдашњих народа, питање живота на граници, између светова, културних, верских и националних подељености, културе која се покушава изнаћи између великих сила, само питање јужнословенске идеје заједништва, све је то Андрић фиксирао у књижевности, али и ван ње, као грађанин и човек на високим дужностима. Његова ингениозност је другде, међутим. Рафинман уметничког поступка и израза, начин како је теме и мотиве провукао кроз дела, од микро-плана, понекад наизглед маргиналних прича и приповедака, преко великих романа, све то је замах какав, са могућим изузетком Мирослава Крлеже, нема парњака овде.

* Живимо у бурним временима у којима смо на овим просторима све удаљенији једни од других. Могу ли култура и уметност постати мост да се боље разумемо?

- То да смо све удаљенији напросто није тачно. Сетимо се само на тренутак деведесетих и готово херметичке изолованости, поготово код нас у Хрватској. Па, ова деца која бившу земљу нису ни упамтила, данас путују једни код других, друже се по фестивалима, а музика коју слушају и која је централна тачка препознавања и идентификације, иста је. Штовише, тај ерос музике "друге стране", никад није био јачи. Такозвани обичан народ има и ствара нове везе природно и упркос трауми, али то се не види од медијске буке и беса, од једне читаве касте што паразитира на продужењу рата другим средствима и ствара потпуно нереалну, хистеричну слику. Био сам шокиран кад сам долазио из емиграције и видео разлике између те слике и непосредног искуства међу људима, онога што се зове живот.

* Добро познајете Европу, мислите ли да она познаје довољно све нас на овим просторима?

- Европа, односно Западна Европа да будемо прецизнији, никада нас није познавала, нити је, са часним изузецима, икада имала вољу да нас упозна. Колонијална, егзотизирана слика мењала се и имала своје динамике с обзиром на историјске периоде. Али, иако смо нераскидиви део европске цивилизације и културе, и обогатили смо је више и од неких западних народа, према нама стоји дубока, чврста, идеолошка, културална, чак и психолошка баријера. Не скидам тиме одговорност са наших мана и погрешних избора. Део одраслости, зрелости сваког народа је и у томе да своје грешке зна да испита и промисли. Питање би зато могло бити и овакво: познајемо ли ми још Европу?

* Колико су прилике у данашњој Хрватској повољне и инспиративне за стваралаштво, књижевност, писце, уметнике?

- За мене као есејисту који се бави културном историјом, ово је време без преседана. Први пут аутор може да се бави било којом темом, без оних ригидних идеолошких ограничења каква су постојала донедавно. Не значи да нема отпора, или да аутор неће бити под ударом критике уобичајених кругова, али више нико не иде у затвор због отварања тема из прошлости, нити ће ти (на страну ексцеси), неко разбити главу на улици због тога. То је велика ствар. Са друге стране, у уметничком обликовању стварности или историје, то није тако. Ту су табуи и цензура још живи.

ЕСЕЈИ О ВЕЛИКАНИМА

МАТИЋ је аутор књиге огледа о писцима и темама значајним за српску културну историју "Сенке наших предака, Отргнуто од заборава: Историја и савременици" у издању "Порталибриса", коју чине есеји о Његошу, Доситеју, Вуку Караџићу, Даничићу, Радичевићу, Филипу Вишњићу, Дису, Мокрањцу, Бећковићу, Кишу...

Препоручујемо

Култура

0 5

ИНТЕРВЈУ Предраг Марковић: Прогањају нас злодуси 20. века

13. 06. 2021. у 13:00

Култура

0 2

КЊИЖЕВНА КРИТИКА -СЛИКА ГЕНЕРАЦИЈЕ: Катарина Митровић, "Немају све куће двориште", "Енклава", Београд, 2020.

08. 06. 2021. у 16:34

Култура

0 1

ХАРУКИ МУРАКАМИ: Прелепа легенда џеза

08. 06. 2021. у 19:11

Култура

0 2

КНЕЗ ЛАЗАР ХРЕБЉАНОВИЋ: Нови историјски роман Николе Моравчевића у издању "Архипелага"

07. 06. 2021. у 15:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације