НЕПРЕСТАНО ЗАГЛЕДАН У СРБИЈУ: На рођендан великог писца Милована Данојлића у Андрићграду одржан научни скуп о његовом стваралаштву

НА рођендан једног од најзначајнијих савремених српских писаца и песника, академика Милована Данојлића (1937), јуче је у Андрићевом институту у Андрићграду одржан научни скуп о његовом богатом и разноврсном стваралаштву.

Фото Андрићград

Уз присуство двоструког слављеника, коме је на овом месту, на Видовдан, уручена Велика награда Иво Андрић, и његове супруге Сање, о Данојлићевој поезији, прози и есејистици говорило је двадесетак професора и тумача српске књижевности, а учеснике је поздравио Милош Ковачевић, руководилац Одељења за српски језик Андрићевог института.

На то да је од 1957, када се, као тек свршени гимназијалац, огласио првом књигом "Урођенички псалми", до данас, Милован Данојлић непрестано загледан у Србију као у неку нерешиву, страшну загонетку, подсетио је Душко Бабић:

- Србија је у његовим песмама, па и у целокупном опусу, присутна толико да се и не може разумети као обична песничка тема која се обради и остави по страни док неке следеће прилике. У Данојлићевој поезији Србија је нешто више од теме - простор спознаје и самоспознаје, медијум кроз који се пројављује тајна неба и земље, сагледава скривени ритам и смисао природних појава - пљуска, муње, мишје рупе, росе, југовине, поноћи, сванућа; кроз Србију се откривају закони историје, амплитуде људских падова и узлета, енергија сажаљења, резигнације, пркоса, бола... Укратко, Србија је у Данојлићевим песмама присутна и тамо где се не помиње, где је нема ни у наслову ни у мотивском склопу.

По броју испеваних песама о Србији, или још боље, по мери њеног присуства у емоцији и мисли песника, са Данојлићем се у српској поезији може мерити само Десанка Максимовић, додао је Бабић. Зато и не чуди кад песник на једном месту каже: "Многе њене речи и слике осећам као своје; дакле, у роду смо." Родољубиво песништво Милована Данојлића, као и цела ова линија српске поезије, потврђују тезу Јована Деретића о томе да је једна од примарних традиција српске књижевности њена усмереност на народ, на његову историју и судбину. Данојлићева песмарица о Србији, исписивана дуже од пола века, показује да критичка свест и родољубље нису супротстављени, напротив, једно без другог скоро да и не могу, закључио је Бабић.

Уз поетско и прозно стваралаштво Милована Данојлића, можда најзначајнија књига, по чему је он познат у читавој бившој Југославији је "Мука с речима", нагласио је Милош Ковачевић:

- Први је, и пре самих лингвиста, показао како се језик раслојава и да постоји посебан тип језика који је степеница ка власти или степеница од власти. Шта то значи? Да бисте се домогли власти ви морате да се домогнете њеног језика. Власт шири манипулацију самим језиком. То раслојавање језика се пренело, како је показао, на све сфере и на саме писце.

Тако да је он у књизи, која је касније осуђивана, јер се сматрало да говори више о друштву него о језику, што је истина, јер језик је одраз друштва, показивао како можете бити велики писац а да уопште писац нисте. Данојлићева књига је настала две године пре прве књиге из социолингвистике коју је у Југославији направио Мићо Радовановић. А Данојлић је показао да сва лепота језика јесте мука с речима.

Говорећи о Данојлићевом значају на пољу књижевности за децу и подсећајући на књигу "Како спавају трамваји", Александар Јерков је нагласио:

- Готово је немогуће обухватити целину Данојлићевог опуса, не само због изванредно великог броја дела која је он написао у различитим жанровима, поезији, прози, огледима, полемичким списима, публицистичким белешкама, преводима на којима смо одрастали и из којих смо сви учили и усвајали велике песнике, већ и због тога што се он страховито мења у току свог песничког стварања. И кад све то ставите на гомилу, добијете један колосалан опус једног великог српског писца.

У излагању које је посветио Данојлићевом песништву за децу, Милан Алексић је рекао да овај аутор припада оној врсти књижевних стваралаца код којих је стално присутна тежња ка усавршавању језичког израза.

Фото Андрићград

ГОВОРИЛО ДВАДЕСЕТАК ПРОФЕСОРА

На скупу су говорили и Сања Париповић Крчмар, Даница Андрејевић, Валентина Хамовић, Часлав Николић, Снежана Милосављевић Милић, Предраг Петровић, Мина Ђурић, Бранко Вранеш, Јелена Јовановић Симић, Милка Николић, Нина Милановић, Јелена Спасић, Неда Срећковић, Тања Русимовић, Јулијана Деспотовић.

ДАНОЈЛИЋ: ОЧУВАЊЕ НАШЕ ДУХОВНОСТИ

У паузи за ручак, организатори скупа су Данојлићу приредили изненађење - торту са исписаним бројем 84!

- Дирнут сам пажљивим читањем мојих књига, озбиљношћу са којом су ове младе жене и млади људи приступили ономе што сам писао. Ово је велика почаст, оволика пажња и посвећеност књижевности, а и мојој маленкости. Чини ми се да је ово много важнији догађај за развијање и очување наше духовности него што сам ја као личност дао повода томе - рекао нам је писац.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације