ЖИВОТНИ ТЕАТАР У КОСМИЧКОЈ СЛАГАЛИЦИ: Сликарка Јелена Гвозденовић о радовима које је недавно изложила у Паризу
КУЛТУРНО-историјски шок доласка у туђу а своју земљу, рађање, оплодња у мутном циркусу, апсурд, легионари, братство, трећи лик, воајери с маском.
Све су то елементи интуитивног сликарства у интелектуалном експресионистичком изразу Јелене Гвозденовић Никол. Српска сликарка млађе средње генерације, која у Француској живи и ствара од 2014, недавно се представила на великој самосталној изложби с радовима насталим у последњих десетак година у париској Галерији "Кристијан Пежо" на авенији Велике армије у продужету Јелисејских поља.
Изложила је тридесетак платна, од којих су нека монументалних димензија. На њима, експлозија боја, кретање енергије, снага тела, шарена киша, простирање човека. Напуњене, до детонације. Живот и људи.
- Назвала бих то еклектичном уметношћу. Мешавином свега могућег - каже сама за своје сликарство Гвозденовићева у разговору за "Новости.
Своје слике види као плод подсвесне комбинације и психичког аутоматизма.
- Никад не знам шта ће до краја да испадне. Кад бих имала дефинитивну имагинацију слике, не знам зашто бих сликала - истиче.
У исто време је аналитички стваралац и сликар потпуне слободе. Прича крене, па где се заустави.
- Паралелно сликам више платна, а слике настају током неколико месеци, некада и годину дана. И све што пролази кроз мој живот у том периоду, преносим на њих. Људска бића су састављена од тела, душе и духа. Уз то, и од живота који нас напада са свих страна и потребе да волимо. Све се то укршта, ствара се слика, долази до изненађења и ту настаје магија - истиче наша саговорница.
Јелена Гвозденовић је завршила средњу уметничку школу у Нишу, затим студирала на
Ликовној академији на Цетињу, а онда по позиву Милана Блануше прешла у Нови Сад. Магистрирала је сценографију на Академији примењених уметности у Београду. Као резидент у Међународном сликарском граду одлучује да остане у Француској. Њена бака Жан Никол родила се у Паризу, а живела и умрла у Крушевцу где је била професор француског језика.
Жанин отац, Јеленин прадеда, Едмонд, дошао је 1912. године из Морлеа, у Бретањи, да ратује као добровољац за Србију. Дошла је сада тамо, одакле су јој преци, лични, породични и општи, уметнички.
Да ли је грех отићи или остати? Још је мучи та дилема. На сликама стално поновљени сан, у коме непрестано гњура и изнова израња, да дише. Наслови наводе на размишљање. "Закон сладоледа". Ко има право да га једе? Је ли комформизам обавезан? Шта је правда, а шта неправда? Шта је специфично људско стање? "Пакао и егзистенција у рају". То је живот.
Познати ликовни кричар Андреа Франческо Нути проналази везу између њеног изучавања фрескосликарства и технике иконописања током студирања, са композицијама и светлошћу на њеним сликама.
Животни театар, космичка слагалица, универзум у малом. Све је ту. Од сукцесивних ликова, међу њима и нас самих, до најчудноватијих могућих догађаја у које можемо да западнемо, благосиљани и проказани у исти мах, закључно са писаном поруком на слици која држи загонетку као кључ.
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (1)