КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Култура сећања
У НОВОМ роману Александра Гаталице "Двадесет пети сат" флуидне су границе између реалности и офантастиченог света једног жељеног Београда - чији су рејони грађени с носталгијом према времену које је прошло.
Фото: Приватна архива
На сасвим особит начин исприповедане су судбине наших емиграната расутих по свету, од Париза и Лондона, до швајцарских, америчких, шпанских и других светских метропола и варошица. Читаоци овог динамичног романа сигурно ће бити опчињени судбинама јунака, нарочито Милоша Црњанског, Станислава Кракова, Владимира Велмар Јанковића. Условљени сложеним историјским околностима, а оне су за њих увек биле такве, јунаци се крећу кроз реалне, али и имагинарне светове у које су их потисли њихови двојници.
Увођење двојника који заузимају животе својих оригинала додатно услојава овај роман и судбине његових јунака, високих интелектуалаца, који нигде нису добродошли. Они нигде не налазе сигурност, чак ни када су у свом дому, како је то било са Исидором Секулић (која је такође добила место у овом роману). На основу уланчаног приповедања - а готово сви јунаци су приповедачи, смењују се и појављују више пута у различитим временским одсецима, али и световима - разумемо да су многим разлозима били мотивисани да направе за себе једини могући свет, онај који постоји у том, "двадесет петом" сату.
Први разлог за то је репресивност успостављене Титове државе у оквиру које су у свету културе, науке и уметности значајни људи и/или пак доказане патриоте били не само сувишни, већ проглашени непријатељима, ликвидирани, затворени или маргинализовани.
На основу онога што су исприповедали књижевни јунаци емигранти, али не само они, већ и људи Службе - Мирко Илић и Весна Цигановић (а који су се на крају од ње одметнули), закључујемо о степену ауторитаризма и репресивности тог друштва и, наравно, о суштинском одсуству слободе и моћи - за све осим за победнике.
Други разлог за то, закључујемо резигнирано, тиче се истине да ниједно време, па ни садашње, није у савезу с врхунским интелектуалцима наших простора који континуирано раде на корист сопствене земље и њене културе, а јесте у савезу с тзв. компрадорском интелигенцијом, која систематски ниподаштава историјску жртву сопственог народа, његову традицију, моралне постулате, културу, а особито књижевност.
Фото Архива
Роман је уоквирен врло актуелном причом наших дана. Наиме, извесни Миладин, Србин из Немачке, стицајем околности бива затечен у Београду на почетку корона пандемије и разбољева се. Из сегмената онога што као наш савременик приповеда са искуством живљења на западу, као и на основу искустава јунака овог романа, само у другим временима и околностима, можемо потврдити наша претходна, а реална знања о ономе што запад јесте. Можемо сагледати његова лица и наличја, а такође много тога потврдити и закључити о нама самима у односу на запад.
Овај роман Александра Гаталице специфичан је омаж Милошу Црњанском. "Друга књига Сеоба" и "Роман о Лондону" веома су важни за "Двадесет пети сат" и његове јунаке. Тај роман на посве књижевни начин говори нам о значају културе сећања. То је оно што наша (ауто)коолонијална елита управо жели да заборавимо. Нећемо заборавити, наравно.
ПУТИН О ИСПОРУЦИ "ТОМАХАВКА": Ако Украјина нападне оружјем дугог домета, одговор ће бити запањујући
АКО Украјина покрене нападе оружјем дугог домета на Русију, одговор ће бити запањујући, изјавио је данас руски председник Владимир Путин.
23. 10. 2025. у 17:59
СТИЖЕ ЗИМА КАКВА СЕ ВИЂА ЈЕДНОМ У СТО ГОДИНА? Метеоролози одговорили на спекулације о "зими века"
НЕМАЧКИ портали су преплављени информацијама о екстремној зими, улицама прекривеним снегом и екстремним временским условима који прете земљи.
23. 10. 2025. у 17:38
СПАВА ПОРЕД ВЦ ШОЉЕ БЕЗ ПОКЛОПЦА Хаос у затвору где је Саркози, вичу му: "Осветићемо Гадафија!" Посебан третман за бившег председника
"СВИ затвореници праве буку, вичу, лупају по зидовима..."
22. 10. 2025. у 15:32
Коментари (0)