ПОГЛЕД ИСКОСА - Јаворов птичији свет

Дејан Ђорић

24. 08. 2021. у 19:11

СЛИКАР из Баната Јавор Рашајски (Вршац, 1946) син је Растка Рашајског, уметника, археолога и директора Градског музеја у Вршцу, по неким мишљењима најбогатијег српског музеја по броју експоната.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Јаворов птичији свет

Фото Архива

Јавор је такође био директор те институције и под њим је она цветала а сада тавори, духовно и финансијски уништена. Јавор Рашајски ове године слави двоструки јубилеј: 75 година живота и 50 година рада. У културнијим срединама тај повод би се обележио свечаношћу јер Вршац нема пуно значајних људи његовог угледа. Он спада међу квалитетне српске сликаре и један је од најбољих цртача кога имамо не само на прелому два века.

После сјајне генерације медиалних цртача, само су се служећи се техником туша и пера, строгом и непогрешивом, издвојили поред њега Бранислав Бане Марковић, Душан Гавела (нису више живи), а од млађих Зоран Ивановић. Рашајски је међу последњим способним да на стари начин тка сложено ткиво фигуралног и цртежа фантастичне садржајности, са мноштвом фигура и детаља, у различитим визурама и величинама представљених бића (један детлић на његовом цртежу може бити већи од човека). Он је међу усамљенима не само у Србији који знају да плету ткиво једног цртежа два-три месеца и да се изражавају у традицији германске школе цртежа, линеарно и богатим моделацијама у виду шрафура, на начин који су открили готски мајстори, а унапредили Мартин Шонгауер, Албрехт Дирер и Леонардо да Винчи. Има ли такав начин рада смисао у двадесет првом веку? Питање је можда погрешно постављено, треба, има ли будућност? Одговор је свакако потврдан, једна од најбољих немачких цртачица, млада Свења Шуфлер из Берлина ствара у том стилу, можда и манијакално.

Рашајски је цртеж вратио на велика врата, о чему сведоче три његове велике изложбе, 2017. године у Градском музеју у Вршцу, у Галерији Медија центра Одбрана и у Галерији РТС прошле године. Ту се видело да овај уметник има много нових садржаја, нових слика па и цртежа на особитој, пластичној подлози, која допушта изузетан рад. На његовим цртежима и сликама претеже приказивање птичијег света, више од 20 година слика птице, од експресивних, уредно поређаних у нише до самосталних студија. Године 2017. му је Музеј Тари Крисурилор у Орадеи, један од највећих у Румунији, приредио ретроспективну изложбу слика. Рашајски је орнитологијом озбиљно почео да се бави од завршене средње школе. Написао је око 15 књига о птицама. Објављене су код великих издавача ("Прометеј", Матица српска, "Лагуна"). У домаћим и светским часописима објавио је 22 научна рада.

Његове књиге представљају срж српске орнитологије. Прво издање "Птица Србије" ушло је у обавезну школску лектиру. Сматран је најбољим српским познаваоцем птица, који је деценије провео на терену. Практично ни један сликар у свету нема тако дубоко теоријско и практично знање о својој тематици.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПУТИН НА САСТАНКУ ИЗДАО НАРЕЂЕЊЕ ВОЈСЦИ: Заробљене у Курску третирајте као терористе, хитно ослободите читаву територију!

ПУТИН НА САСТАНКУ ИЗДАО НАРЕЂЕЊЕ ВОЈСЦИ: Заробљене у Курску третирајте као терористе, хитно ослободите читаву територију!

РУСКИ председник Владимир Путин одржао је састанак на једном од командних места групе Курск, рекао је новинарима портпарол Кремља Дмитриј Песков. Он је на састанак стигао у војној униформи.

12. 03. 2025. у 20:09

ШВАЈЦАРСКИ ВЕЛТВОХЕ О ПРЕСУДИ ДОДИКУ: Шмит користи квази диктатуру да би елиминисао непожељне политичаре

ШВАЈЦАРСКИ ВЕЛТВОХЕ О ПРЕСУДИ ДОДИКУ: Шмит користи квази диктатуру да би елиминисао непожељне политичаре

ШВАЈЦАРСКИ лист Велтвохе је у оквиру текста о актуелној ситуацији у БиХ, оптужио је Немца Кристијана Шмита да користи квази диктаторску моћ да би елиминисао непожељне политичаре и упозоравају Берн каква их судбина чека ако пристану на сарадњу са ЕУ.

12. 03. 2025. у 16:03

Коментари (0)

Историјски рекорд сирове кафе на светској берзи: Зашто кафа никад није била скупља и да ли је имамо довољно?