ПОГЛЕД ИСКОСА - Јаворов птичији свет
СЛИКАР из Баната Јавор Рашајски (Вршац, 1946) син је Растка Рашајског, уметника, археолога и директора Градског музеја у Вршцу, по неким мишљењима најбогатијег српског музеја по броју експоната.
Фото Архива
Јавор је такође био директор те институције и под њим је она цветала а сада тавори, духовно и финансијски уништена. Јавор Рашајски ове године слави двоструки јубилеј: 75 година живота и 50 година рада. У културнијим срединама тај повод би се обележио свечаношћу јер Вршац нема пуно значајних људи његовог угледа. Он спада међу квалитетне српске сликаре и један је од најбољих цртача кога имамо не само на прелому два века.
После сјајне генерације медиалних цртача, само су се служећи се техником туша и пера, строгом и непогрешивом, издвојили поред њега Бранислав Бане Марковић, Душан Гавела (нису више живи), а од млађих Зоран Ивановић. Рашајски је међу последњим способним да на стари начин тка сложено ткиво фигуралног и цртежа фантастичне садржајности, са мноштвом фигура и детаља, у различитим визурама и величинама представљених бића (један детлић на његовом цртежу може бити већи од човека). Он је међу усамљенима не само у Србији који знају да плету ткиво једног цртежа два-три месеца и да се изражавају у традицији германске школе цртежа, линеарно и богатим моделацијама у виду шрафура, на начин који су открили готски мајстори, а унапредили Мартин Шонгауер, Албрехт Дирер и Леонардо да Винчи. Има ли такав начин рада смисао у двадесет првом веку? Питање је можда погрешно постављено, треба, има ли будућност? Одговор је свакако потврдан, једна од најбољих немачких цртачица, млада Свења Шуфлер из Берлина ствара у том стилу, можда и манијакално.
Рашајски је цртеж вратио на велика врата, о чему сведоче три његове велике изложбе, 2017. године у Градском музеју у Вршцу, у Галерији Медија центра Одбрана и у Галерији РТС прошле године. Ту се видело да овај уметник има много нових садржаја, нових слика па и цртежа на особитој, пластичној подлози, која допушта изузетан рад. На његовим цртежима и сликама претеже приказивање птичијег света, више од 20 година слика птице, од експресивних, уредно поређаних у нише до самосталних студија. Године 2017. му је Музеј Тари Крисурилор у Орадеи, један од највећих у Румунији, приредио ретроспективну изложбу слика. Рашајски је орнитологијом озбиљно почео да се бави од завршене средње школе. Написао је око 15 књига о птицама. Објављене су код великих издавача ("Прометеј", Матица српска, "Лагуна"). У домаћим и светским часописима објавио је 22 научна рада.
Његове књиге представљају срж српске орнитологије. Прво издање "Птица Србије" ушло је у обавезну школску лектиру. Сматран је најбољим српским познаваоцем птица, који је деценије провео на терену. Практично ни један сликар у свету нема тако дубоко теоријско и практично знање о својој тематици.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)