КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Судбина човека

ЗБИРКА кратких прича Ранка Павловића "Печат над понором" казује нам о тананим и значајним везама и односима човека и његове мисли, о њеној премоћи.

Фото: Приватна архива

Иако одбегла и ловљена, она је снажнија од свог створитеља. Од њега је моћнија и савест која, особито у ноћним часовима, бежи и претвара се у сенку која гута онога из чије главе је изашла.

Читајући ову књигу, сведочимо и о трансформацији човека и његове мисли у светлост и о нијансама и значењима те светлости - оне која је отац и оне која је син - а на примеру Милана и Николе Тесле и њихових богоугодних дела.

Осим медитативних, филозофичних исписа, сведених и наоко благих, а суштински обавезујућих и упорних, који садрже константе и услов човековог бивања на земљи - веру, светлост, мишљење, долажење до себе и сусрет са собом, ова књига, по нужности, доноси и исписе - искључиво у просторима књижевности - о пошастима историје, нама исувише блиским. Они су сведочанства о томе у шта се мисао, савест и светлост трансформишу кад њихов стваралац престане да буде човек.

О изопачености те страшне чињенице која садржи зло и наводи нас на закључке да је, као и добро, оно старо колико и човек, али да с протоком времена преовлађује и усложњава се, сведоче записи о рату, избеглиштву и страдању. Тако се у просторима приповеданог места налази колона избеглица из "Олује" и у њој човек који са собом, као сведочанство да је постојао, носи само лимену таблу са бројем куће коју више нема. У тим просторима место налазе и звезде које под радом зла престају то да буду и претварају се средство за убијање из ваздуха. Онтологија зла све поништава и обесмишљава, брише све пред собом. У овој књизи, чија се истина поклапа са историјском, "Олуја" је њено име. У причама чија је то тематска основа, осим сугестивних поређења, Ранко Павловић служи се иронијом.

Замишљени над садржајем приче баш таквог наслова - "Инцидент" - суочавамо се са сведочанством о почетку поменуте ратне операције. У причи, која се попут филма састоји из кадрова, преовладава злосутна тишина. У првом кадру видимо старијег човека на бициклу који, споро окрећући педале, бежи из села и од своје прошлости, не знајући куда би. По истом простору, у истом расположењу, крећу се и други јунаци ове приче. Речита тишина садржи и симболичну слику - расуто перје голубице коју је напао гавран.

Фото Архива

Осим низа појединачних судбина, одређених историјом, којима обичан човек, баш због тога, никако не може владати, у "Печату над понором", као примери за оно што означује појединца, јесу призори из свакодневице који живот сваког од њих чини несвакидашњим.

За једне је то бездетност, која до неразума пресењује живот и биће жене која би хтела да буде мајка, за друге је то неподношљива тескоба произашла из осећања потпуне незаштићености и самоће, за треће је то болест и живот на сваки начин њоме условљен.

Осим наведеног, књига садржи прегршт прича чији су мотиви везани за традицију, село, детињство и ближње. Оне су, разуме се, приповедане ретроспективно. У њима приповедач са сентиментом оживљава успомене, мирисе и укусе - припреме за празновање Божића, мајчину кудељу и предење, њено плетење вунених чарапа, пословање по кући и око животиња, брижност према деци. У њима су место нашли и мудри дедини савети упућени унуку, готово у форми басне, да би се лакше упамтили, као и бакина гибаница. Све наведено чини изузетно динамичну, колоритну и верну слику приповедачевог завичаја о којем би се, готово само на основу поменутих прича, могла сачинити етнолошка студија.

Но, поред сећања на завичај, приповедач баштини и речи са тог простора и њихова значења, природно их ситуира у своје записе.

Већина јунака прича Ранка Павловића размишља налазећи се на некој узвисини, често је то баш стена. Замишљено гледају у провалију, пространство зеленила, плавет мора или пак неба. Њихове мисли усмерене на место човека у свету, његово доминантно осећање и судбину, показују могућност пада, као и могућност узвинућа у небо, претварања у светлост.

Између су приче које сведоче, ипак, о њиховој чврстој повезаности са стеном на којој стоје - прометејски.

Препоручујемо

Култура

0 3

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Насушне речи

24. 08. 2021. у 17:23

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Све је на маргини

17. 08. 2021. у 17:32

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Култура сећања

10. 08. 2021. у 16:33

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Љубав пријатељa

03. 08. 2021. у 16:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације