ОДУВЕК САМ БИЛА ВУЧИЦА САМОТНИЦА: Ведрана Рудан у Београду, о књигама, мишљењу, читаоцима, старости
У БЕОГРАД је хрватска списатељица и колумнисткиња Ведрана Рудан дошла двоструким поводом: да прими трећу кинеску, "бустер" вакцину и да одгледа представу "Дабогда те мајка родила" у Атељеу 212, рађену према њеној истоименој књизи.
Пре готово две деценије, на истој сцени, већ је гледала "Ухо, грло, нож", па се може рећи да овде има своје две куће: једну позоришну и другу издавачку, "Лагунину". И, наравно, армију читалаца која "гута" све што напише.
- Био је велики догађај за Београд када сам 2003. стигла у Атеље 212. Први пут, после рата, десило се да је неко из Хрватске дошао, не као непријатељ, већ као човек добре воље.
Представа "Ухо, грло, нож" са Секом Саблић, благо речено, била је фантастична. Поставила ју је Тања Мандић Ригонат, која је вероватно најбоља српска редитељка и све се лепо поклопило. Сад сам опуштенија. Тања је "Дабогда те мајка родила" већ режирала у Ријеци и добила много награда. Овог пута, посебно сам фасцинирана глумицама. Цеца Бојковић је за мене, откад знам за себе, икона југословенског позоришта и телевизије. Нисам веровала да ћу је у животу срести. И сад та Цеца игра у мојој представи. То мени више значи него све на свету! Веома сам почаствована.
Ваше су све књиге аутобиографске?
- Више-мање, да. Али ова коју тренутно пишем (радни наслов "Поклон") прва је која нема везе са мном. Мислим да је то велики корак, јер ја сам собом опседнута. Главна јунакиња је сасвим другачија жена, из другог миљеа. Говорим о богатим људима који су били богати и у Југославији, а и данас. На неки начин причам крими-причу.
И то је прича о односу мајке и ћерке. Кажете да родитељи своју улогу схватају преозбиљно?
- Мислим да су модерне жене, рецимо у Јапану, много паметније. Да би избегле стрес, све чешће одлучују да не рађају. То је једини начин да останеш слободан. Има родитеља који су слепи, ништа не виде, и све што им се с децом дешава претварају у неку идиличну слику.
Да ли је у време Југославије и социјализма овај однос био "здравији"?
- Није био здравији, али је био опуштенији. Данас је дете пројект. Сва морају проћи са 5,0 и онда и пролазе, што нема никакве везе са мозгом. Родитељи очекују од професора да детету дају пет, професори то чине јер се боје да им овај неће, у најмању руку, разбити главу. Онда та "паметна деца", тако на силу и преко везе, иду у средњу школу, па на факултет. И добијамо високо образоване будале! У Југославији тога није било. Од тридесеторо у разреду, била су два одликаша. Ми нисмо били слуге деци. Нисмо погађали њихове жеље, нисмо себи дерали кожу да би њима кројили капуте... Деца су данас, апсолутно, прецењена врста и вредност.
Ви и Игор Мандић међу ретким сте интелектуалцима у Хрватској који имају изразиту критичност и одважност да ствари назову правим именом?
- Немам никакву намеру, само кажем оно што мислим. Хрватска јесте земља страве и ужаса, земља криминала, корупције, злих вођа и глупог народа који "пуши" све то, земља коју је зграбила католичка црква... То су чињенице које види свако ко има коефицијент 99. Ја само, то што видим, и напишем. Ништа ми од тога не зависи.
Али сте отказима плаћали цену?
- Био је то мој избор. Не плаћање, већ ослобађање. Сваки отказ сам изнудила, за њега сам се изборила. Моји откази нису порази, већ победе. Никад у животу нисам била жртва. И тиме се јако поносим. Била сам и остала особа која - бира. То је моја снага.
Јесте ли до ње дошли искуством, или вам је урођена?
- Урођена, у мом случају. Нисам ја "радила" на себи. Имала сам оца који је био инкарнација зла и злостављач. Међутим, он је био једини слободан човек кога сам у животу срела. Био је вртлар, посао где шефа нема. Био је рибар, ишао код приватника на брод, радио крваво за крух и за то био плаћен. Али, ни ту није имао шефа. Онда је обрађивао туђу земљу, и у оно време, стекао право да добије трособан стан у Опатији. Одбио га је.
Да ли сте тај осећај слободе, упркос свему, баш од њега наследили?
- Апсолутно. Ја сам толико строга у оцењивању људи. Имам 72 године и једну пријатељицу. Никад нисам имала две. Не осећам никакву потребу да идем у било какво друштво, да ми неко дође, да одем на телевизију и будем паметна, осим ако ћу то што сам негде била и нешто рекла - наплатити. Мене слава не занима, уколико иза ње не стоје паре. Притом, јако сам искључива према људима. Одувек сам била вучица самотница. Волим само две особе на кугли земаљској.
Чиме су баш оне то заслужиле?
- Добротом. У њима нема зла, носе срце на длану. Од њих нисам доживела ништа лоше.
Јесам критике, али без злобе. Мислим да је то моја велика победа. Огромна већина људи не може у свом животу наћи нити једну такву особу. Можете се заваравати, лагати, глумити, али да имаш неког за кога би живот дао без задршке - нема пуно.
Јесте ли ово "освестили" тек у зрелом добу?
- Ако хоћете прецизно, освестила сам пре три месеца. Тада сам направила личну животну инвентуру, подстакнута нечим о чему не желим да говорим. Онда сам подвукла црту: неке ствари одрезала, нешто коначно видела у правом светлу. Сад сам ослобођена свих заблуда и нада да ће бити боље ако ја будем "боља". Спознала сам ко су људи око мене. Иначе, у оно двоје које волим не спада моја најбоља пријатељица. Она је посебна категорија. Све друго су гости и пролазници.
Како објашњавате велике симпатије, готово обожавање, овдашње читалачке публике према вама?
- Не бих ја то назвала обожавањем. Имају они неке своје услове. Кад ја скренем са путање која је њима света, преко ноћи падам. Нисам никад доживљавала однос између себе и публике као однос писца и обожавалаца. Они постоје, читају моје књиге. То ми је довољно.
Али, видим како је лако да од "царице" постанем глупача, кад учиним нешто што им је неподношљиво. На пример, ја сам се вакцинисала. За добар део Срба и Хрвата био је то злочин што се неко, тако истакнут, дао "навући" на пропаганду. Доживела сам свакакве увреде, али ме ниједна није ни погодила, ни зачудила. Лепо је рекла једна наша бивша политичарка: "Немам појма шта једем кад једем ћевапе. Немам појма шта једем у буреку, кроасану. Ја идем доктору, јер ништа о лековима не знам. И како онда да знам да ли вакцина убија?" Зато сам ја пресретна што ћу данас добити трећу вакцину. Можда сви зарађују на њима, али смрт постоји...
УМРЕТИ БЕЗ СТРЕСА
ВАШ блог "Како умрети без стреса" имао је чак двадесет милиона прегледа?
- Ово је светска топ-тема, али нико о њој не говори. Медицина је веома напредовала. Људе дуже држи у животу, а у све већим патњама. То је индустрија: умиреш на рате да на теби зарађују. Интензивно о томе размишљам. Ако стигнем, имам довољно новца да одем у Швајцарску и платим еутаназију. Зато и јесте право питање како умрети без стреса. Како живети, то знамо - немогуће је.
ЛЕПОТА СТАРОСТИ
- СТАРОСТ је најлепши део живота, кад више ништа не мораш. Наравно, предуслов је да имаш лове. Све је у лови. Неко каже "и богати плачу", а један клинац додаје: "Лакше је плакати на јахти него испод моста". Ако имаш довољно лове, испуњаваш своје радости. И, без обавезе и притиска, радиш шта ти је воља.
Препоручујемо
СВАКА ЧАСТ ВУЧИЋУ! Ведрана Рудан очитала лекцију српској опозицији (ВИДЕО)
18. 09. 2021. у 12:21
МИ ВОЛИМО ЊИХ, ОНА НЕ ВОЛЕ НАС: Ведрана Рудан о томе шта деца дугују родитељима
03. 08. 2021. у 17:37
ТРЕЋИ РАЗВОД ВЕДРАНЕ РУДАН: Љубав мог живота у трену се претворила у хорор
16. 07. 2021. у 15:21
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (0)