КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Високи домети српског романа
КЊИГА Предрага Петровића "Хоризонти модернистичког романа", објављена у "Чигоја штампи" 2021. године, састоји се од девет студија којима су од "Беспућа" Вељка Милићевића и "Нечисте крви" Боре Станковића, закључно са "Романом о Лондону" Милоша Црњанског и Андрићевим "Омер-пашом Латасом", обухваћени поетички видици српског романа у двадесетом веку.
Фото: Приватна архива
На основу њих потврђујемо своја знања о томе да су српски романи с почетка 20. века у свом фокусу имали усамљеног појединца и његов интимни и духовни свет, а да су у романима који су настајали након Великог рата у центру судбине јунака чија су очекивања изневерена.
Пролазећи кроз до тада незапамћене ратне голготе, с надом да ће након рата све бити другачије, боље, у новонасталом миру суочавају се с тим да је све исто, као пре, да и то доба карактерише слом вредности, што одређује њихова расположења и судбине.
Након тог периода, у другој половини двадесетог века, модернистички јунаци разматраних романа суочавају се с манифестацијама тоталитарног, идеолошког друштва у којем хуманизам, лепота и уметност, као ни сам уметник, немају одговарајуће место.
Две од девет студија садрже компаративне анализе и заузимају централно место у књизи. Реч је о студијама "Милош Црњански и руска књижевност" и "Растко Петровић и америчка култура".
Фото Архива
У првонаведеној студији аутор пише: "Међу одређујућим моментима који су поетички обликовали токове новије српске књижевности, јесу и интензивне везе са руском културом.
Као што се наша новија историја не може у потпуности разумети без сагледавања политичких, дипломатских и војних односа са Русијом, тако се ни многи писци не могу тумачити без успостављања компаративног контекста са руском литературом. То је посебно уочљиво када се говори о опусу аутора чије је дело суштински одредило судбину српског модернизма у прошлом столећу - Милоша Црњанског".
Он потом полази од "Дневника о Чарнојевићу", где као једно од сведочанстава Црњанскове опчињености руском литературом види у омиљеној лектири јунака тог романа која их заправо одређује, а студију закључује позномодернистичким "Романом о Лондону", заправо разматрањем њеног главног јунака, руског емигранта Рјепнина, као и разлозима зашто је управо Рус морао бити главни јунак тог романа. Студија нам доноси и експлицитан Црњансков одговор на то питање:
"Мој јунак је морао бити Рус. Његова земља је највећа - њихова трагедија је највећа. Руска емиграција је права емиграција. Аристократска".
Насупрот Вуку Исаковичу који сања о непрегледним пољима Русије и неспутаном животу, како се у студији "Растко Петровић и америчка култура" каже, Стеван Папа-Катић, јунак романа "Дан шести" срећу налази у пространствима и градовима Америке. Аутор нам у тој студији скреће пажњу на чињеницу да се опчињеност јунака - Вука Исаковича и Стевана Папа-Катића - великим и различитим културама не би могла посматрати изван увек актуелног питања позиције српског идентитета између Истока и Запада. И осим што у функцији сликања опчињености Петровићевог романа америчком културом аутор студије пише о Растковом америчком искуству, истиче још једно дело наше књижевности које у свом фокусу има америчку културу и потцртава разлику у искуствима двоје аутора која произилази из родне перспективе. Реч је о путопису Јелене Димитријевић "Нови свет", објављеном 1934. године.
Осим две наведене студије које смо с разлогом истакли, и друге које књига Предрага Петровића садржи, омогућавају нам да проширимо досадашње увиде у српски модернистички роман и његове високе домете, као и да у односу на то, размишљајући о тековинама наше савремености, сагледамо различите карактеристике, па и декадентност, неких "романа" који се заснивају на мотивима везаним за српску историју, а који је, из ванкњижевних разлога, закривљују.
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
ОВО ЈЕ СТРАШНО! Узнемирена Биља открила где је Аца био у време МАСАКРА - певач месецима у Аустралији
ПЕВАЧИЦА Биљана Јевтић огласила се поводом терористичког напада који се догодио у Сиднеју. Њен супруг, певач Александар Аца Илић, последња три месеца провео је управо у том граду.
14. 12. 2025. у 19:24
Коментари (0)