ВЕК ЋОСИЋА: Почело обележавање сто година од рођења великог писца

СВЕЧАНОМ академијом и трибином под насловом "Век Добрице Ћосића", коју је организовала Народна библиотека "Јефимија" у сарадњи са Скупштином општине, у Трстенику је започело обележавање стотину година од рођења овог великог писца и истакнутог јавног радника, рођеног у Великој Дренови, највећем селу трстеничке општине.

Фото Г. Узелац

Програм је отворен емитовањем и звучних и аудио-записа у којим Ћосић говори о свом односу према завичају, за који је био вишеструко везан, и у који је радо долазио и помагао његов културни и укупни развој.

"Завичај је моја примарна, првородна слика света: антрополошка, језичка, психолошка, етичка матрица мог књижевног дела", говорио је Ћосић коју годину пред смрт (умро је 2014). "Ја и јарко и тамно памтим моју Велику Дренову, њене људе претоварене искуствима животне муке и за све спремне; памтим поље - Реку и Бело брдо са виноградима, где ми је деда Јефтимије љубављу откривао живот и лепоту биљака; памтим животне неуморе и патње мајке сељанке, и патње већих мученица од ње, памтим беду дреновских, страгарских и парцанских надничара, којима је сваки дан био гладна година..."

Поздрављајући присутне у пуној сали Дома културе, Герасим Атанасковић, председник Скупштине општине Трстеник, најавио је да ће се ускоро у овом месту подићи одговарајући споменик Добрици Ћосићу, а песник Верољуб Вукашиновић, управник Библиотеке "Јефимија", говорио је о значају Ћосићевог кљижевног дела и његовој борби за културне вредности српског народа, пре свега за језик, традицију, морал и веру.

У трибинском делу свечаности о Ћосићу и његовом делу говорили су књижевни историчар Миливоје Павловић, социолог културе Зоран Аврамовић и историчар Предраг Марковић.

Павловић се осврнуо и на значај Ћосићевог дела изван прозног стваралаштва - на томове тзв. нефикцијске књижевности (дневници, биографски записи, портрети писаца, полемике, писма) без којих се не може прецизно исписати новија историја српске културе и наше духовности. "Ћосић је располагао великом епистоларном енергијом, и у његовим писмима, разаслатим различитим људима на све четири стране света, Ћосићева поетичка позиција потврђивала се као високоморална и дубоко етичка", казао је Павловић.

Осветљавајући Ћосићев јавни ангажман из угла социологије, Зоран Аврамовић је такође истакао принципијелност и доследност великог писца, који је на себе примио и различите јавне шамаре, па и оне намењене српском народу.

Историчар Предраг Марковић говорио је о Ћосићевом патриотизму и локалпатриотизму, али и о његовом утицају на друштвене, а не само културне прилике у Југославији и Србији у другој половини прошлог века, и на почетку трећег миленијума.

Ћосић је био човек који је ствари увек називао правим именом, закључено је на трибини.

Сто година од Ћосићевог рођења биће обележено низом пригодних догађаја и издања.

Наредна трибина одржаће се идуће суботе у Удружењу књижевника Србије, у Француској 7 у Београду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације