КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Свест о најстрашнијем злочину
КЊИГА Јелене Ковачевић "Страдање" једна је у низу која се на документарно-уметнички начин бави усташким злочинима почињеним у систему логора Јасеновац, као и на другим стратиштима Независне државе Хрватске.

Фото: Приватна архива
Уколико размотримо генерацијски распон уметника који у центар неких од својих дела стављају ту тему, као и хронологију публиковања тих остварења, можемо се у духовном смислу охрабрити. Осим стваралаца нешто старије животне доби, који су том страшном историјском периоду били ближи, а чији су непосредни преци страдали у НДХ, тој теми, прилично скрајнутој - из друштвено-политичких разлога, али и због пошасти заборава који је, додуше, идеолошки подстицан (неких шездесетак година и више) - враћају се и припадници средње и млађе генерације наших стваралаца.
Та дела, по правилу, заснивају се на историјским изворима и сведочанствима, на причама појединаца, које су неретко заступљене уз уметнички текст, као што је случај и са књигом Јелене Ковачевић. И док читамо такве књиге, или посећујемо изложбе посвећене страдалницима, снажне емоције и чињеница да смо бића културе, готово да нас доводе у тоталну неверицу и производе утисак да читамо дела која припадају фантастици - зато што поред свих наших стечених знања најчешће нисмо спремни да поверујемо у то шта човек може учинити човеку, као ни у то да зло у њему, изгледа, као да ипак претеже. У то се уверавамо увиђајући континуитет некажњеног зла хрватског нацизма и шовинизма, његову виталност оличену у "Бљеску" и "Олуји", девeдесетих година 20. века, као и у бројним, врло учесталим манифестацијама обичних грађана Хрватске, али и чињеницу да се "Олуја" слави као државни празник у тој земљи.
У светлу наведеног сматрамо да је важно, осим естетских вредности тих дела, сагледати још нешто - за нашу културу сећања, али и за саму уметност и духовност - веома важно: то је приступ уметника колективном историјском памћењу, као и његова стваралачка намера.

Фото Архива
Свако ко је у центар свог дела ставио страшне усташке злочине, очигледно је - није ставио мржњу. О томе пише, са одмаком и миром, и најстрашније чињенице и/или сопствена осећања и уметничку надградњу тих страшних истина, Јелена Ковачевић. Неки од аутора приступају есхатолошки, али морали бисмо имати на уму - нема опроста без покајања, и то се старо и важно знање не сме никако скрајнути. На то нас деликатно, али експлицитно опомиње и проф. др Мира Радојевић која је за књигу Јелене Ковачевић написала предговор:
"Најзад, књижевност својим читаоцима шаље убедљиву етичку поруку, а на тврдње по којима и злочинци заслужују хришћански опроштај одговара подсећањем да услов опроштаја представља покајање."
Речи Мире Радојевић морамо сви добро упамтити, ма чиме да се бавимо у области хуманистике и уметности, а са свешћу о најстрашнијем злочину у историји човечанства.
Требало би да о томе стално и изнова читамо, а можемо можда почети с књигом "Страдање" веома младе Јелене Ковачевић.

ШОК ПРОГНОЗА ЗА ОКТОБАР: Најављено да ће пасти пола метра снега! Овакве екстреме ни метеоролози не памте
ПРЕМА најавама метеоролога, октобар 2025. почеће у Србији под утицајем продора хладног ваздуха са североистока Русије који је дошао до Немачке и Пољске, али се полако приближава ка нама што ће проузроковати развој циклона у Јонском, Тиренском и делу Јадранског мора и већ 1. октобра, у среду, у вечерњим часовима на југу и југозападу Србије почеће да пада киша.
30. 09. 2025. у 20:58

"ЗАШТО МИ ПИПАШ ЖЕНУ?" Овако је почела туча на свадби у Горњем Милановцу, насрнули на доктора (ВИДЕО)
СВАДБЕНО весеље у Горњем Милановцу претворило се у хаотичну сцену када је дошло до несвакидашњег инцидента.
30. 09. 2025. у 16:10

ОГЛАСИЛА СЕ БИЉА НАКОН РАСТАНКА ОД АЦЕ ИЛИЋА: "Видећу како време пролази..."
ИАКО растављени, Биља и Аца имају велики разлог за славље.
01. 10. 2025. у 12:20
Коментари (0)