ВЕРОВАО У СНАГУ МЛАДЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ: Преминуо је Бошко Милин (55), театролог, професор ФДУ и селектор Позорја
СРПСКА култура изгубила је још једног значајног посленика. Данас је преминуо Бошко Милин (55) магистар театрологије, готово три деценије редовни професор на Катедри за драматургију Факултета драмских уметности у Београду, плодан аутор и позоришни критичар и, у три наврата, селектор Стеријиног позорја у Новом Саду.
ОДЛАЗАК Бошко Милин, Фото ФДУ
На дугогодишњу болест (мултипла склерозу) с којом се Милин храбро носио, последњих дана, надовезао се и опаки вирус корона. И то је, нажалост, било погубно.
Поводом вести о одласку Бошка Милина, међу првима се огласила управа Стеријиног позорја подсећањем да је отишао пријатељ овог, најзначајнијег театарског фестивала у региону, лауреат Стеријине награде за позоришну критику "Миодраг Кујунџић" 2008. и 2010. године, те селектор Позорја 2001, 2002. и 2018. године.
Милин је био познат као селектор који је чврсто и на веома довитљив начин бранио свој селекторски одабир пред критичком јавношћу и новинарима. Тако је пре три године на примедбу да његов избор представа за 63. Стеријин фестивал није најобјективнији, подсетио на чувену сентенцу Јована Христића: "Селекција ће бити објективна тек када селектор постане објекат".
Спреман одговор имао је и на запажање да међу девет представа које је уврстио у конкуренцији националне драме као аутори доминирају његови мало познати студенти рекавши да је време "да млади почну да стварају своју традицију јер и Стерија је некада био млад аутор".
Окушао се Милин у рaзним oблaстимa дрaмaтургијe: писao јe дрaмaтизaцијe зa пoзoриштe и рaдиo, сцeнaријa зa филмoвe и ТВ eмисијe, рaдиo-дрaмe и дрaмaтизaцијe... Бaвиo сe фeнoмeнoм рaдијa и телевизије. Oбaвљao јe пoслoвe дрaмaтургa (Theater zum Frchten - Бeч и Нaрoднo пoзoриштe - Бeoгрaд).
Фото Архива
Прoвeo јe шeст гoдинa кao члaн урeдништвa чaсoписa "Сцeнa", а од 1988. гoдинe нaписao јe више од 30 дрaмaтизaцијa зa рaдиo, кao и oригинaлнe рaдиo-дрaмe: "Лeтeћи Хoлaнђaнин", "Синaтринa дoктринa", "Др Свeтислaв Стeфaнoвић", "Вeлимир Живoјинoвић Мaсукa" и дрaмску oбрaду сцeнe Јoсипa Кулунџићa, "Пaцијeнти млaдoг Кирилoвa".
Њeгoв eсeј "Рoбeрт Бeнтoн: кoнвeнцијa кao нaдaхнућe" oбјaвљeн јe у збoрнику "Свeтлo у тaми: нoви Хoливуд" 1991. гoдинe. По поруџбини је нaписao либрeтo зa бaлeт "Крaљицa Мaргo" (Народно позориште Београд).
Прeводио је на српски језик кoмaде Eдeнa фoн Хoрвaтa "Итaлијaнскa нoћ" (извeдeн у ЈДП 2004. гoдинe), "Приче из бечке шуме" (СНП, 2012) и "Казимир и Каролина" (Атеље 212, 2014).
Крaјeм 2008. нaписao јe сцeнaриo зa Вукoв шкoлски чaс. Аутoр је пoгoвoрa зa књигу "Врeмe кисeoникa - нaјнoвијe рускe дрaмe".
Гoдинe 2008. oбјaвљeнa му јe у Нoвoм Сaду књигa "Лaвиринти eкспрeсиoнизмa" (издање Стеријиног позорја).
Неизмеран допринос
ФАКУЛТЕТ драмских уметности у Београду се на свом сајту опростио од свог професора:
"Његовим одласком, ФДУ и Катедра драматургије, чији је део био скоро три деценије, изгубили су једног од својих великана. Вољен и поштован од стране студената и колега, професор Милин је својим педагошким радом, саветима и менторством утицао на готово све драмске уметнике чија се дела играју у нашим позориштима. Својим критичарским радом деценијама је бележио, обликовао и усмеравао развој домаћег позоришта.
Неизмеран је и његов допринос драмском програму Радио Београда јер је истовремено био аутор десетина радио-драма, али је и својим педагошким радом, из године у годину, помагао развој нових генерација драмских писаца који су стварали у овом медијуму.
Изнад свега, професор Милин оставио је неизбрисив траг у историји ФДУ. Био је див ове установе и његово наслеђе ће наставити да живи у животу и раду његових колега и студената који су радећи са њим постали бољи уметници, брижније колеге и саосећајнији људи. Његов одлазак никада неће бити надомештен, а његов утицај на драмску уметност ових простора остаће вечан.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"Многи мушкарци су убили жене, ја те никад не бих убио!" Глумица на стубу срама због "чудне" честитке за годишњицу брака (ФОТО)
"НЕОБИЧАН" начин да се честита годишњица брака.
22. 10. 2025. у 20:10
ЗАШТО? Влада наредила - не спашавајте их! Угинуло 27 китова
НИСУ познати тачни узроци овог жалосног догађаја.
23. 10. 2025. у 21:08
АЛБАНЦИ У НЕВЕРИЦИ! Ево шта је хиљаде људи радило у центру Барселоне (ВИДЕО)
Да су Косово и Метохија Србија - зна свако у Србији. А подсетници на то "ничу" широм Европе.
22. 10. 2025. у 15:25
ЧКАЉИНА ЖЕНА: Њихов однос синоним је ПРАВЕ ЉУБАВИ - одрекла се каријере због породице, а овако је говорила о мужу
ЛЕГЕНДАРНИ глумац Миодраг Петровић Чкаља, који је деценијама засмејавао све, рођен је, сасвим прикладно, 1. априла, на Светски дан шале. Његова љубавна прича са супругом Драгицом, многима је синоним за праву љубав.
23. 10. 2025. у 11:01
СКАНДАЛ - ПОТПАРОЛ ПЕНТАГОНА: "Твоја мама му је купила - идиоте! То је патриотска америчка кравата"
"Твоја мама му ју је купила, и то је патриотска америчка кравата, идиоте"
22. 10. 2025. у 22:03 >> 22:03
"АУХ, ШТА ПРИЧА ОВА ЖЕНА?!" Карлеуша бесна због изјаве Милице Павловић, брутално јој одговорила
ИЗЈАВА Милице Павловић није остала непримећена код Јелене Карлеуше...
23. 10. 2025. у 14:25
ПУТИН О ИСПОРУЦИ "ТОМАХАВКА": Ако Украјина нападне оружјем дугог домета, одговор ће бити запањујући
АКО Украјина покрене нападе оружјем дугог домета на Русију, одговор ће бити запањујући, изјавио је данас руски председник Владимир Путин.
23. 10. 2025. у 17:59
СТИЖЕ ЗИМА КАКВА СЕ ВИЂА ЈЕДНОМ У СТО ГОДИНА? Метеоролози одговорили на спекулације о "зими века"
НЕМАЧКИ портали су преплављени информацијама о екстремној зими, улицама прекривеним снегом и екстремним временским условима који прете земљи.
23. 10. 2025. у 17:38
СПАВА ПОРЕД ВЦ ШОЉЕ БЕЗ ПОКЛОПЦА Хаос у затвору где је Саркози, вичу му: "Осветићемо Гадафија!" Посебан третман за бившег председника
"СВИ затвореници праве буку, вичу, лупају по зидовима..."
22. 10. 2025. у 15:32
Најновије из рубрике
МУЗИЧКИ ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ: Београдски новогодишњи концерт
НАЈСПЕКТАКУЛАРНИЈИ музички догађај у земљи – традиционални „Београдски новогодишњи концерт“ Симфонијског оркестра и Хора РТС са шефом-диригентом Србољубом Динићем и звездама домаћих и иностраних сцена обележиће почетак 2026. године.
22. 10. 2025. у 13:01
ПУТИН ОДЛИКОВАО НИКИТУ МИХАЛКОВА: Руски председник честитао рођендан чувеном редитељу
РУСКИ председник Владимир Путин је одликовао филмског редитеља Никиту Михалкова Орденом Светог Андреја Првозваног.
21. 10. 2025. у 23:16
У ЗАГРЉАЈУ МАЈСТОРА РЕЧИ: Светска проза на Сајму књига
ОНИ који воле пикантне приче из живота славнихсвакако ће уживати у књизи "Странци у ноћи" Хедер Веб у чијем сусредишту мала девојка са југа, која прераста у холивудску икону АвуГарднер и шармер с микрофоном Френк Синатра. Њихова веза била је вихоркоји прожимају страсти, таштина и искушења славе. "Лагуна" је објавила и "Жељу", збирку исповести жена из целог света, коју јеприредила позната глумица и активисткиња Џилијан Андерсон која се бавилаистраживањем женске сексуалности. "Змија и крила ноћи" Кариса Бродбентапрви је роман новог серијала прожетог снажном љубавном причом, мрачноммагијом и крвавим интригама. На сајму ће бити и збирка текстованобеловца Петера Хандкеа "Унутрашњи свет спољашњег света унутрашњегсвета", у којима су теме састав фудбалског тима, информације о редувожње, набрајања клишеа и свакодневних фраза - све оно што чини нашусвакодневицу, а што велики писац преображава у књижевност.
21. 10. 2025. у 22:00
ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ОДЛИКОВАО НИКИТУ МИХАЛКОВА: "Сматрам да је прикладно да вам доделим Орден славе и части I степена"
ПАТРИЈАРХ московски и целе Русије Кирил одликовао је редитеља Никиту Михалкова Орденом славе и части I степена Руске православне цркве (РПЦ) за његове заслуге у култури, а поводом његовог 80. рођендана, преноси агенција РИА Новости.
21. 10. 2025. у 13:54
Министар Селаковић посетио српски павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији (ФОТО)
МИНИСТАР културе Никола Селаковић посетио је српски павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији где је истакао да Србија има много разлога да буде поносна на начин на који су наши аутори приказали пуноћу креативности, уметничког наслеђа и научне иновативности.
19. 10. 2025. у 15:52
Коментари (0)