АМФИЛОХИЈЕВЕ ДВЕ ОЛОВКЕ ЧУВАМ КАО БЛАГО: Љиљана Хабјановић Ђуровић, бестселер списатељица, о настанку својих хитова

ОВЕ године Љиљана Хабјановић Ђуровић обележава два значајна јубилеја - 25 година од објављивања књиге "Женски родослов" и две деценије од штампања првог издања романа "Петкана". Обе књиге представљају својеврсне књижевне феномене.

Фото Н. М.

До сада је продато око пола милиона примерака "Женског родослова", преведен је на 11 језика, а превод на енглески доступан је читаоцима у целом свету преко продајне мреже "Амазон". Роман "Петкана", чији је укупан тираж 150.000 примерака, преведен је на седам језика, за грчко издање предговор је написао почивши митрополит Амфилохије, а за румунско архиепископ ердељски Лауренцио Стреза. Књига се продаје у црквама и манастирима српске, руске, белоруске и грчке православне цркве. Нашој најчитанијој списатељици, ове књиге су, на неки начин, промениле живот.

- Роман "Женски родослов" променио је моје место на нашој књижевној сцени - каже Љиљана Хабјановић Ђуровић за "Новости".

- Од мало познатог, током лета 1996. постала сам најчитанији српски писац. Захваљујући том успеху усудила сам се да напустим сигуран посао и редовну плату и посветим се само књижевном раду. Тиме је остварен мој давнашњи сан. Јер, од најранијег детињства желела сам да будем писац. Само писац. И када су ми касније нуђена престижна и примамљива места у медијима, установама културе и политици, никада нисам прихватила јер, хвала Богу, кроз писање књига живим остварење свог сна. А, роман "Петкана" променио је мене.

Док сам писала ту књигу, отворио ми се читав један нови свет. Окренула сам се вери и Богу. Научила сам да боље разумем и више волим друге људе. Постала сам боља. Данас, ја без вере и Бога не бих ни могла ни хтела да живим.

Када се појавио "Женски родослов", пре него што је критика успела да каже реч о овом роману, публика га је заволела. Како објашњавате овај феномен?

- До тада, знао се ред. Меру успеха књизи и писцу одређивала је књижевна критика, али и директори великих државних издавачких кућа, који су знали да зауставе неког писца да његовим успехом не би увредили оне већ познате и угледне. Тако је директор "Просвете" рекао за мој роман "Ива": "Доста су јој два издања!". И спречио штампање трећег. Зато сам напустила ову тада највећу издавачку кућу и рукопис "Женског родослова" однела приватном издавачу Миличку Мијовићу. Срећно су се поклопиле две околности. Миличко је имао, у то време нов и готово револуционаран, а данас уобичајен начин рада: није чекао реч критике, већ је књигу која обећава нудио читаоцима посредством медија. "Женски родослов" испунио је сва обећања. Премашио сва очекивања. Они први читаоци, који су прочитали књигу привучени рекламом, заволели су је, и почели да је препоручују другим читаоцима. Добар глас о роману ширио се као концентрични кругови. Од 21. маја до краја октобра, дакле за пет месеци, продато је тада фантастичних девет издања.

"Женски родослов" је део вашег "породичног циклуса" у коме су и "Ана Марија ме није волела" и "Наш отац". Коју од те три књиге вам је било најтеже да напишете и зашто?

- Наравно, "Наш отац". Зато што сам се, док сам писала ову горку самоисповест, поново суочила са јадом остављеног и заборављеног детета. Ја и данас, када читам ту књигу, плачем. Јер, туга сирочета никада не пролази. Говорим јавно о томе, да подсетим неодговорне родитеље који одлазе у нови живот да у старом животу нису оставили поломљене штапове за пецање и пробушене лопте, већ своју децу - бића која их воле и пате без њих. Иначе, овај породични циклус објављен је 2016, када смо обележили двадесет година од првог издања романа "Женски родослов", у престижној "Просветиној" едицији "Велики романи".

Како је настала "Петкана"?

- Роман "Петкана" писала сам као да се молим. И непрестано сам осећала живо светитељкино присуство. Никада ниједну књигу нисам написала брже. Ниједну лакше. Зато сам и рекла митрополиту Амфилохију: "То нисам ја. То је она. Ја сам само хватала белешке."

Митрополит Амфилохије је био први читалац овог романа...

- Ми се тада нисмо познавали. Рукопис сам оставила на портирници Патријаршије, са молбом да га прочита и укаже на евентуалне канонске грешке. Можете замислити моје усхићење и захвалност када сам видела његове речи: "Љиљана је овом књигом принела Светој Петки и Христу Богу срце и ум као расцветали миомирисни љиљан на дар." После тога, митрополит је читао моје књиге у рукопису. За неке од њих написао је предговор.

Писао је у њима да сам ја "мудра списатељка", да сам "створила драгоцено књижевно дело", да "ходим путем Доментијана, владике Николаја и Јустина Поповића", али мислим да су његове речи о роману "Петкана" најлепше што је икада речено о некој књизи. Митрополит ми болно недостаје. А његову бројаницу и две графитне оловке чувам као благо.

Француска књижевница Анаис Нин је рекла да пишемо како бисмо живот искусили два пута, у тренутку и у ретроспективи. Шта ви кроз писање добијате и шта желите да постигнете?

- Некада сам писала због себе. Зато што сам желела да будем писац. И зато што ми је лепо кад пишем. Онда су почели да ми се јављају читаоци и схватила сам да је то што радим важно још некоме осим мени. Од када сам написала "Петкану", бројни читаоци, али и свештеници говоре ми да су се многи људи после читања ове, а касније и осталих књига из мог духовног циклуса, окренули Цркви, вери и Богу, а многи одлучили да се крсте. Данас, имам само једну жељу: да својим делом служим Господу и Пресветој Богородици, а тиме и људима. Истовремено, тај рад мени лично даје задовољство јер се, истражујући грађу за књиге, додатно образујем и духовно растем.

Фото Н. М.

У ком стању се налази српска култура, а с њом и књижевност?

- Као и цело друштво, и култура је у стању неразумне и острашћене подељености. У тако подељеном друштву, наши су обавезно талентовани, паметни и фини, ма колико били глупави, неталентовани и примитивни. А њихови су обавезно глупави, неталентовани и примитивни, ма колико били талентовани, паметни и фини. Нашима се опрашта све, а њиховима се све замера. У тако подељеном друштву, критеријуми за вредновање дела, или присутност аутора у медијима и јавном животу, не зависe од стварног квалитета тог дела и објективног значаја аутора, већ од тога да ли је наш или њихов. Што често доводи до истицања па и награђивања безвредних дела, не само у књижевности, и до потпуног занемаривања вредних дела. А све на штету националне културе и друштва у целини.

Откако је почела пандемија одрекли смо се многих ствари. Шта вама најтеже пада од тога?

- Највише ми недостају сусрети са читаоцима. За мене је књижевно вече велики и важан догађај. Прилика да се сретнем са онима који воле књиге које сам написала. Прилика да им искажем своју захвалност. Јер, захваљујући читаоцима ја постојим као писац, а књиге које сам написала трају. Али, у жељи да сачувам и њих и себе, не прихватам позиве за књижевне вечери.

Радите ли на новом рукопису?

- Већ годину дана радим на новом роману. Биће то трећа књига из низа "Острошко тримирје". Прича је веома занимљива, тема веома важна, а сам роман веома сложен.

Требаће ми, Боже здравља, још две године рада да бих га завршила. Митрополит Амфилохије знао је о чему ћу писати, благословио је мој рад, и ову књигу посветићу њему.

У мају филм о Светој Петки

КАДА ће бити завршен филм "Света Петка - Крст у пустињи", по роману "Петкана", који режира ваш син Александар?

- Филм је завршен, и требало би да буде приказан у мају наредне године. Видела сам га неколико пута и веома сам задовољна и као аутор романа и као продуцент. Уверена сам да ће га гледаоци волети као што читаоци воле роман "Петкана". Док не стигне филм, да обележимо 20 година од када је објављено прво издање романа, припремили смо један дар. Од празника Свете Петке читаоци ће моћи да на нашем јутјуб-каналу "Глобос Александрија" слушају и преузму бесплатно звучну књигу "Петкана", коју је такође режирао Александар.

Разумна одлука о одлагању сајма

Ви сте остварили сан свих писаца, да на сајмовима књига читаоци стрпљиво чекају у редовима да би купили књиге и да бисте им их потписали. Колико вам недостаје сајам књига у Београду, кога и ове године неће бити?

- Сајам књига ми је велики празник који сам са усхићењем прослављала са својим читаоцима. И много, много сам жалосна што га неће бити ни ове године. Али, истовремено, мислим да је то разумна одлука.

Препоручујемо

Култура

0 2

ИНТЕРВЈУ Љиљана Хабјановић Ђуровић: Тек ћемо спознати шта је Амфилохије значио нашој вери

21. 02. 2021. у 17:00

Култура

0 2

МЕДАЉА ПУШКИНА: Љиљана Хабјановић

30. 11. 2020. у 13:09

Друштво

1 1

ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ ТУГУЈЕ ЗА МИТРОПОЛИТОМ: Нећу рећи ЗБОГОМ јер се не растајемо

30. 10. 2020. у 11:58 >> 12:18

Друштво

0 1

АМФИЛОХИЈЕ ЈЕ СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ НАШЕГ ВРЕМЕНА: Љиљана Хабјановић Ђуровић о новом роману и притисцима на православље

08. 10. 2020. у 19:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације