КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Завичај којег више нема
РОМАН од прича Мирка Демића "Ружа под ледом", објављена 2021. у Српском културном друштву "Просвјета" у Загребу, наставља низ српске књижевности који чине следећа дела: приповетке о деци Иве Андрића, "Башта сљезове боје" Бранка Ћопића, "Рани јади" Данила Киша, кратке прозе Горана Петровића "Савети за лакши живот", као и његове приповетке "Трска", "Месец над тепсијом", "Матица", "Велика прича", "Пронађи и заокружи" и друге.
Фото: Приватна архива
У "Ружи под ледом" ауторски приповедач из перспективе бившег дечака у центар своје приче ставља завичај који је, стицајем историјско-политичких околности, заувек изгубио 1995. Реч је о селу Горњи Класнић код Глине. Ретроспективно приповедајући, он се враћа аркадијским просторима свог детињства. У њега стају најзначајнији догађаји, утисци и запажања једног дечака све до одласка у средњу школу, тј. до његовог првог одласка из завичаја.
Тај период живота, наравно, обележавају ближњи на које је дете примарно упућено и у чијем кругу стиче прва животна искуства и гради сложени и осетљиви свет. У том каталогу централне фигуре су: мајка, што ће, како из приповеданог закључујемо, то остати читавог живота ауторског приповедача, као непобитни ослонац, а чији ће коначни одлазак бити највећи губитак који га из темеља потреса и као сасвим одраслу, зрелу особу. За њом, јунак тог детињства био је деда, стамена фигура патријархалног човека, који је, и поред те улоге, имао и велики значај за духовни развој високоосетљивиг дечака који је своје постојање природно везивао за причу и причање, најчешће дедино, а који ће с временом открити да је и сам писац. Ту су и тетке којих се бивши дечак с радошћу и милоштом сећа закључујући да је најлепши део његовог детињства трајао док су оне биле део његове породице, док по природном следу нису отишле и основале своје. Ту су и стричеви, међу којима се издваја онај који му је поклонио први, мали плави бицикл. Потом је ту бака која је, у статусу жене која припада патријархалном друштву, у позицији која јој припада и која никада није лака, све што ради и што јој се догађа повезивала са смрћу или пак под бременом свакидашњице често зазивала.
Фото Архива
Такође присутан, или релативно присутан, је и отац чији лик буди сећања на породичне свађе, тј. на мање лепе тренутке детињства.
Свет ауторског приповедача чије смо стубове навели, испуњен је чарима детињства у селу, свакодневним играма, несташлуцима и чежњама, за кожном лоптом на пример, као и величанственим догађајима, као што је долазак на свет птића или телета. Но, одрастање на том месту премрежено је и свим оним што то искуство употпуњава и сведочи да свет једног детињства не чине само радосне и величанствене ствари. Тако се ауторски приповедач суочава и са смрћу вршњака, са чињеницом да су ловци убили његовог пса јер им је растеривао плен, као и с такође неразумљивим чињеницама које су део једног ширег значајног контекста, а које све време његовог детињства тињају - на пример како се постаје Хрват ако то неко по рођењу није и зашто људи ратују, зашто суседима који, да би спасли голи живот, морају беже, спаљују куће.
Одговоре на та и друга тешка питања, понета из завичаја којег више нема, ауторски приповедач можда је добио на месту новог живота, а можда и није. Свакако, његова перспектива је сада другачија - због чињенице да је одрастао, као и због сагледавања конитинуитета, узрока и последица конкретних историјских догађаја чији ехо не престаје, а који отварају поље запитаности о онтолошкој природи зла. Ауторски приповедач настоји да до тих одговора дође причом и писањем - који су његова судбина.
У потпуности лирски интонираном "Ружом под ледом", он је захватио и аутентичан народни живот, фолклор и језик Срба с подручја Глине, што је особит допринос ове књиге и значајан документ.
Читајући "Ружу под ледом" размишљамо којим је читаоцима она намењена - извесно деци и осетљивима, свима који знају да се све боље, јасније види са места на ком сте били дете.
Препоручујемо
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима
21. 01. 2026. у 16:33
"ТРАМП ТАМО ДА ИЗБАЦИ 1000 ВОЈНИКА НА ОСТРВО, НИКО МУ СЕ НЕЋЕ СУПРОСТАВИТИ" Вучић о Гренланду - Када питам а како Косово, сви спусте главу!
ГОВОРЕЋИ јутрос у емисији "Јутро" на Телевизији Прва, председник Србије Александар Вучић дотакао се и лицемерја међународне заједнице када је у питању однос који сада имају по питању Гренланда и онај који су некада имали по питању Косова и Метохије.
25. 01. 2026. у 13:20
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
ДЕВАЛВИРАЛА ЈЕ ЈУТАРЊИ Колега оштро о Јовани: "Имам проблем што ради на националној телевизији"
ВОДИТЕЉ Огњен Несторовић без улепшавања и задршке проговорио је о свом односу са Јованом Јеремић, колегиницом која данас ради у медијској кући у којој је он некада градио своју новинарску и водитељску каријеру.
25. 01. 2026. у 20:42
Коментари (0)