КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Завичај којег више нема

РОМАН од прича Мирка Демића "Ружа под ледом", објављена 2021. у Српском културном друштву "Просвјета" у Загребу, наставља низ српске књижевности који чине следећа дела: приповетке о деци Иве Андрића, "Башта сљезове боје" Бранка Ћопића, "Рани јади" Данила Киша, кратке прозе Горана Петровића "Савети за лакши живот", као и његове приповетке "Трска", "Месец над тепсијом", "Матица", "Велика прича", "Пронађи и заокружи" и друге.

Фото: Приватна архива

У "Ружи под ледом" ауторски приповедач из перспективе бившег дечака у центар своје приче ставља завичај који је, стицајем историјско-политичких околности, заувек изгубио 1995. Реч је о селу Горњи Класнић код Глине. Ретроспективно приповедајући, он се враћа аркадијским просторима свог детињства. У њега стају најзначајнији догађаји, утисци и запажања једног дечака све до одласка у средњу школу, тј. до његовог првог одласка из завичаја.

Тај период живота, наравно, обележавају ближњи на које је дете примарно упућено и у чијем кругу стиче прва животна искуства и гради сложени и осетљиви свет. У том каталогу централне фигуре су: мајка, што ће, како из приповеданог закључујемо, то остати читавог живота ауторског приповедача, као непобитни ослонац, а чији ће коначни одлазак бити највећи губитак који га из темеља потреса и као сасвим одраслу, зрелу особу. За њом, јунак тог детињства био је деда, стамена фигура патријархалног човека, који је, и поред те улоге, имао и велики значај за духовни развој високоосетљивиг дечака који је своје постојање природно везивао за причу и причање, најчешће дедино, а који ће с временом открити да је и сам писац. Ту су и тетке којих се бивши дечак с радошћу и милоштом сећа закључујући да је најлепши део његовог детињства трајао док су оне биле део његове породице, док по природном следу нису отишле и основале своје. Ту су и стричеви, међу којима се издваја онај који му је поклонио први, мали плави бицикл. Потом је ту бака која је, у статусу жене која припада патријархалном друштву, у позицији која јој припада и која никада није лака, све што ради и што јој се догађа повезивала са смрћу или пак под бременом свакидашњице често зазивала.

Фото Архива

Такође присутан, или релативно присутан, је и отац чији лик буди сећања на породичне свађе, тј. на мање лепе тренутке детињства.

Свет ауторског приповедача чије смо стубове навели, испуњен је чарима детињства у селу, свакодневним играма, несташлуцима и чежњама, за кожном лоптом на пример, као и величанственим догађајима, као што је долазак на свет птића или телета. Но, одрастање на том месту премрежено је и свим оним што то искуство употпуњава и сведочи да свет једног детињства не чине само радосне и величанствене ствари. Тако се ауторски приповедач суочава и са смрћу вршњака, са чињеницом да су ловци убили његовог пса јер им је растеривао плен, као и с такође неразумљивим чињеницама које су део једног ширег значајног контекста, а које све време његовог детињства тињају - на пример како се постаје Хрват ако то неко по рођењу није и зашто људи ратују, зашто суседима који, да би спасли голи живот, морају беже, спаљују куће.

Одговоре на та и друга тешка питања, понета из завичаја којег више нема, ауторски приповедач можда је добио на месту новог живота, а можда и није. Свакако, његова перспектива је сада другачија - због чињенице да је одрастао, као и због сагледавања конитинуитета, узрока и последица конкретних историјских догађаја чији ехо не престаје, а који отварају поље запитаности о онтолошкој природи зла. Ауторски приповедач настоји да до тих одговора дође причом и писањем - који су његова судбина.

У потпуности лирски интонираном "Ружом под ледом", он је захватио и аутентичан народни живот, фолклор и језик Срба с подручја Глине, што је особит допринос ове књиге и значајан документ.

Читајући "Ружу под ледом" размишљамо којим је читаоцима она намењена - извесно деци и осетљивима, свима који знају да се све боље, јасније види са места на ком сте били дете.

Препоручујемо

Култура

0 0

РУСКИ ИСТОРИЈСКИ ФИЛМОВИ: Пратећи програм изложбе "Петар Велики и Србија" у Руском дому

10. 03. 2026. у 18:17

Култура

0 0

СЕЋАЊЕ НА ФЕЛЦА И ЂИНЂИЋА: Београдска филхармонија наступа са диригентом Кристофом Кенихом и виолинстом Сергејем Хачатрјаном

10. 03. 2026. у 18:10

Култура

0 0

ИЗА СВЕГА ЈЕ УВЕК ВАТИКАН СА СВОЈОМ ЗАРАДОМ: Сликар Ивица Аранђус о првој изложби у Београду, студијама у Диселдорфу, католичкој цркви...

10. 03. 2026. у 17:20

Култура

0 3

СЕЋАЊЕ НА КЊИЖЕВНИКА ЧИЈА ЈЕ ПОЕТИКА БИЛА РЕЧ: У Новом Саду одржан комеморативни скуп посвећен преминулом академику Миру Вуксановићу

10. 03. 2026. у 16:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације