ТАМНА СТРАНА ЉУДСКЕ ПРИРОДЕ: Паралелно са ретроспективом у МСУ, цртежи Владимира Величковића (1935-2019) у галерији "Рима"

ЦРТЕЖ је имао темељну улогу у свим трансформацијама кроз које је пролазио модел слике Владимира Величковића (1935-2019), сматрају у Галерији "Рима", па је тако логична "паралела" великој ретроспективи отвореној у Музеју савремене уметности на Ушћу, управо изложба цртежа српског и француског академика, која ће бити отворена вечерас од 19 часова, у њиховом београдском простору, у Париској улици.

Владимир Величковић, Фото Г. Чворовић

Цртачком опусу овог аутора Галерија "Рима", у последњој деценији, посветила је и шестотомну монографију "Величковић - цртежи 1955-2019", покренуту за његовог живота. За изложбу, пету по реду коју ова галерија посвећује великом уметнику и његовим делима, изабрани су радови настали у веома значајном периоду његовог стваралаштва, између 1959. и 1971. године (укључујући и један цртеж с почетка осамдесетих година). Неки од њих први пут ће бити јавно представљени.

Тако ће бити заступљени радови из периода када је наступао са групом Медиала, на прелазу између шесте и седме деценије 20. века, који су обележени призорима кошмара и унутрашњих траума, представама болесних и убијених, мрачним и мемљивим амбијентима.

На њима се запажа интересовање за људску и животињску анатомију, као и тражење узора у делима великих мајстора из музејске прошлости. Ту су и цртежи из времена када је боравио у Мајсторској радионици Крста Хегедушића у Загребу.

"Ерекција", 1969., Фото Приватна архива

Међу репрезентативним радовима који ће моћи да се виде у "Рими" су "Железничар" (1959) и "Утопљеник" (1962), пандани истоименим сликама, затим "Распорени цвет" и "Фигура", излагани на Бијеналу у Сао Паулу 1963, као и "Слепи миш" са Париског бијенала 1965.

- Подстакнут стипендијом са Париског бијенала, Величковић од 1966. године живи у Паризу где се чвршће интегрише у тамошња уметничка збивања - подсећа у каталогу Невена Мартиновић, историчарка уметности и кустоскиња "Риме", анализирајући преломну деценију у раду уметника.

Рани тумачи Величковићевог дела проналазили су извориште његове иконографије у специфичном избору историјских узора - од Дирера до Гоје, Ел Грека до "плавог" Пикаса, као и у његовим детињим сећањима на потресне призоре из Другог светског рата, примећује Мартиновићева.

"Утопљеник", 1962., Фото Приватна архива

- Не напуштајући свест о томе да су сећања на призоре из детињства морала оставити трага у њему, макар као прва спознаја о постојању застрашујуће стране људске егзистенције и природе, Величковић је у својим сликама с почетка шездесетих година успео да превазиђе наратив унутрашњих демона и кошмарних сценографија и да свој поглед окрене друштвеној реалности тренутка у коме ствара... Кроз грозничави рад једнако у цртежу и слици, Величковић је током седме деценије пронашао тај аутентични модел слике којим је заслужио позицију и признање међу представницима савремених тенденција у европском сликарству - каже кустоскиња "Риме".

Величковићеви цртежи изложени у "Рими", Фото Приватна архива

Импозантан опус

ФОКУС ове изложбе одсноси се на шездесете године 20. века као преломне, из којих ће у наредним декадама израсти импозантни опус и међународна каријера:

- Талентом и опсесивном посвећеношћу, строгом радном етиком и великим амбицијама, Величковић је већ у овој деценији створио дело чија је вредност препозната и потврђена наградама на најзначајнијим смотрама на београдској и југословенској ликовној сцени - истичу у "Рими".

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације