И КЊИГЕ ЈЕ СЛУШАО КАО МУЗИКУ: Ксенија Шкарић, унука Владана Деснице, о сећањима на књижевног великана и неговању његове баштине

ПИСЦУ "Прољећа Ивана Галеба", Владану Десници (1905-1967) изузетно је било стало до звука књижевности.

Фото Приватна архива

Тражио је од своје супруге да му текстове чита из друге собе, не би ли могао да чује како звуче речи, какав ритам има реченица...

Ово за наш лист открива његова уника Ксенија Шкарић, која је прексиноћ присуствовала београдској премијери Десничних музичких дела у Народној библиотеци Србије:

- То је вероватно повезано и са музиком, чињеницом да је и компоновао - наставља, додајући да је у породичном предању остало и сећање на његов изузетно леп глас. - У његовој архиви, оставштини, уз ноте постојао је и један документ где је сам пописао своја музичка дела. Дуго се, до уназад неколико година, нико није прихватао тога да узме те ноте и добро их прочита, види о чему се ту заправо ради. И за породицу је било право откриће, када се на то усудио мој муж, Игор Шуљић.

Foto: Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Тако је, пратећи супругов рад, композиције свога деде, слушала на различите начине, од оног, како каже, сувог, компјутерског тона, када рачунар чита ноте, до првих покушаја извођења. Три композиције снимиле су прво пијанисткиња Власта Ђура и певачица Јосипа Билић, а снимак је емитован 2017. на отварању изложбе посвећене Владану Десници у Кули Јанковића, у Исламу Грчком.

- Моја добра пријатељица, Власта Ђура, је потом са студентима музичке академије у Загребу припремила концерт, који је према концепту, да дела изводе млади, сличан овом београдском извођењу, за кога могу да кажем да је одлично - тврди Шкарићева, која је по професији академски вајар, али ради као рестауратор древне, полихромиране скулптуре, што је и докторирала на историји уметности.

Од четворо деце (Олга, Јелена, Наташа и Урош) које су имали Владан и његова супруга Ксенија (рођена Царић, из Јелсе са острва Хвара) - седморо унука и четворо праунука, једино се Ксенија бави уметничком професијом. Остали су научници, лекари, правници...

- Занимљиво је да је моја мајка Олга, после осмдесете почела да пише и сада је објавила трећу књигу. Прилично необично. Она не пропагира много своја дела, а теме којима се бави, што није ни чудно за неког у њеном добу, су старост и смрт - открива Ксенија Шкарић, рођена само годину дана пре смрти Владане Деснице. - Имам фотографију где ме држи као бебу и то је најближи директни контакт који сам имала са њим. Други су били индиректни.

Када је реч о даљем изучавању заоставштине великог писца и могућим новим изненађењима његова унука каже:

- Сада се доста читају писама. Поред оних која су ушла у књигу "Епистолар", објављену у Загребу, постоје друга. Стално се нешто открива, са историјског становишта, а има и неких недовршених приповедака, на које се обраћа тренутно више пажње.

У наслеђу породице је и Кула Јанковића (Деснице су са женске стране наследници чувеног Стојана Јанковића, који је у 17. веку био вођа српских котарских ускока, а за заслуге у борби против Турака, добио и титулу коњаника од Млетачке Републике). Ту је писац створио нека од својих најзначајнијих дела, а и сахрањен је у цркви поред утврђења. Ово историјско здање поседује и вредне збирке икона, средњевековног оружја, етнографску и археолошку збирку, библиотеку са 6.000 књига, колекцију стилског намештаја, географске карте...

- Зграде које су срушене у последњем рату су под кровом - открива Десничина унука докле је стигла обнова чувене куле. - И изнутра су просторије прилично уређене, па сада предстоји сређивање збирки и стварање сигурносних и микроклиматских услова у којима би се према музеолошким критеријумима чували експонати. Они су, ипак, спашени и сачувани, великим делом и захваљујући Миши Савићу, кустосу музеја у Бенковцу, који је део збирки склонио у Београд. Потом је то, кроз међудржавну размену, враћено породици.

ПРЕДЛОГ ЗА УЛИЦУ У БЕОГРАДУ

ГОВОРЕЋИ о значају Владане Деснице за нашу културу и књижевност, уочи концерта у НБС, њен в. д. управник и писац, Владимир Пиштало, истакао је да је он "по квалитету, ако не по ширини опуса, раван Андрићу". Пиштало је открио и како је НБС покренула иницијативу да једна улица у Београду понесе име овог великана.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Потрага за домом

26. 10. 2021. у 14:41

Култура

0 2

ЦРНА ГОРА КАО ПЕСНИЧКА ТЕМА Бећковић: Сви песници су некада били према Црној Гори, а сада су од Црне Горе

21. 10. 2021. у 08:20

Култура

0 0

БЛАГО ИЗ ЗЕЛЕНЕ ЂАЧКЕ СВЕСКЕ: Ексклузивно откривене необјављене песме "Фрагмент" и "Пејсаж" из рукописне заоставштине Ивана В. Лалића

19. 10. 2021. у 10:25

Култура

0 6

ЧУДЕСНО "ПУТОВАЊЕ" БУЂАНОВАЧКОГ ЈЕВАНЂЕЉА: Светлана Томин о изгубљеном сведочанству из 1548. о присуству Срба у Срему и пре Велике сеобе

19. 10. 2021. у 12:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације